VLADA Srbije donela je paket mera za prevazilaženje krize od oko 56 milijardi dinara. Deo u vrednosti od 40 milijardi dinara namenjen je za prevazilaženje problema nelikvidnosti, odnosno za subvencionisanje kamata za kratkoročne kredite kojima ce domaće kompanije pokušati da prevaziđu problem nelikvidnosti.

Drugi deo paketa od 16,7 milijardi dinara namenjen je za dugoročne investicione kredite. Krediti za održavanje likvidnosti odobravaće se s kamatnom stopom od tri odstoili fiksno pet i po odsto godišnje i rokom otplate do 12 meseci, dok ce dugoročne kredite za investicije biti moguće dobiti uz kamatnu stopu od oko šest odsto godišnje, rok otplate od tri do pet godina i poček od šest do dvanaest meseci.

Investicione kredite banke ce odobravati preduzecima, uz obavezu da ne smanjuju broj zaposlenih tokom prve dve godine korišcenja tih zajmova, dok korisnici kreditaza likvidnost ne smeju otpuštati radnike dok ne otplate pozajmicu. Kontrolu očuvanja broja zaposlenih obavljaće Nacionalna služba za zapošljavanje i Fond za razvoj, a kontrolu namenskog korišćenja kredita Poreska uprava.

Preduzetnici će moći da uzimaju investicione kredite do 30.000 evra, mala preduzeća do 200.000 evra, srednja do milion ipo, a velike kompanije do četiri miliona evra. Za prevazilaženje problema nelikvidnosti preduzetnici će moći da podignu kredit do 20.000 evra, mala preduzeća do 50.000, srednja do 500.000, a velika do dva miliona evra. Od tog programa Vlada očekuje održanje radnih mesta, podizanje likvidnosti privrede, povećanje investicija, podsticanje domaće tražnje i smanjenje bankarskih kamata.

Da bi mogle da koriste neki od tih kredita,kompanije moraju da budu kreditno sposobne, pa će svako preduzeće proći proveru boniteta, dok će banke tražiti i odgovarajuće obezbeđenje – hipoteku. U slučaju da smanje broj zaposlenih, preduzeća uzete kredite neće moći da otplaćuju po povoljnijim kamatnim stopama, već po tržišnim.

Iako su privrednici pokazali veliko interesovanje za dobijanje takvih kredita, brojni su i oni koji upozoravaju da tako koncipiran paket vladinih mera ima i nedostataka, a pre svega da nije dovoljan i da je okrenut samo jednom segmentu privrede.

- Prilagođavanje privrede savremenim tržišnim uslovima teče dosta sporo, proces privatizacije nije najbolje urađen, a sredstva koja su tako dobijena pogrešno su usmerena u potrošnju umesto u investicije. Prihode od privatizacije trebalo je usmeriti u Fond za razvoj, iz koga bi se finansirala nova proizvodnja i restrukturiranje. Pošto nije bilo tako, sada je potrebno brzo reagovati i ne čekati ponovo da prođu meseci a da se ništa ne uradi – kaže za Market Toplica Spasojević, generalni direktor ITM-a i dodaje da je problem nelikvidnosti nastao kao posledica ne završenog i gotovo zaustavljenog strukturalnog prilagođavanja privrede.

Kakav ce rezultat mera Vlade biti zavisiće i od mogućnosti banaka da obezbede sredstva za kreditiranje, što u vreme krize i nije lako jer se kratkoročni krediti vezuju za valutnu klauzulu. To ograničava broj korisnika, pošto banke moraju da rade procenu deviznog rizika, čime se šalje i poruka da se dugoročno ne može obezbediti stabilnost nacionalne valute, što obeshrabruje i banke i potencijalne korisnike kredita. Privrednicima je zato najvažnije da država obezbedi stabilnost dinara, izmiri svoje obaveze prema privredi i da zakonom uredi sistem plaćanja, jer danas „svako svakome duguje, a niko nikome ne plaća“.

– Uzrok nelikvidnosti privrede Srbije ne treba tražiti samo u ne izmirenim obavezama trgovaca već i u državnim preduzećima i državi koja ne izmiruje dugove po osnovu javnih nabavki. Potrebno je zato tome i zakonski stati na put i ne dozvoliti da se kao sada obaveze plaćaju u roku od 60, 75 ili više dana. Naravno, u paketu je potrebno ograničiti i odloženo plaćanje,jer se tako otvara krug neplaćanja koji se kasnije sve više širi – kaže Spasojević, koji paket mera Vlade pre svega vidi kao pomoć malim kompanijama koje nemaju pristup kapitalu. Spasojević, ipak, smatra da ce i velike kompanije morati da se zadužuju na taj način da bi izbalansirale svoje obaveze prema dobavljačima.

– Mere Vlade svakako su dobar pomaku suočavanju sa efektima krize i sigurno će pomoći da se bar na kraći rok prevaziđe problem nelikvidnosti. Ipak, trebalo jete mere primeniti nekoliko meseci ranije i osigurati podelu rizika prilikom uzimanja kredita, a ne da rizik bude iskljucivo na korisniku. Država je takvim sistemom kreditiranja omogućila da svi pozitivni efektimera pripadnu bankama koje određujuuslove davanja zajma – kaže Spasojević. Davanje povoljnih kredita za podizanje likvidnosti pozitivnim smatra i Miloš Zoric, direktor Kvina Kragujevac, koji kaže da je u ovom trenutku srpskim preduzećima potrebna jasna podrška državnih institucija i da je korišćenje sredstava za isplatu robe dobavljačima dobar potez.

– Same mere sigurno će doprineti smanjenju opšte nelikvidnosti na tržištu, a koliko i u kojoj meri tek treba videti. Delta Maxi i sada se trudi da maksimalno poštuje svoje ugovorne obaveze prema dobavljačima, i ako je zbog opšte nelikvidnostina tržištu pritisak na našu kompaniju jači nego inače. U opštoj besparici i situaciji kada imate više od 60.000 firmi sa blokiranim računima, logično je da se okrećete onima koji uredno izvršavaju svoje obaveze – objašnjava za Market Dragan Filipović, direktor Delta Maxi Groupa.

U TP Kvin dodaju da su zainteresovani za korišcenje kredita iz programa Vlade,ali da u ovom trenutku teško mogu dakažu o kojim je sredstvima reč.

– Inače, problem dugih rokova plaćanja prema dobavljačima postoji vec nekoliko godina, ali je, zbog finansijske krize, krajem prošle i početkom ove godine kulminirao. Uz minimalna odlaganja, TP Kvin zasada uspeva da većinu svojih obaveza prema dobavljačima blagovremeno izmiri – kaže Zorić.

Da je problem nelikvidnosti i pre kulminacije ekonomske krize mučio i proizvođače, pokazuju i primeri velikih proizvođača Soko Štarka i Strauss Adiatica.

– Svetska finansijska kriza u Srbiju je došla kao nadogradnja sve ukupne krize kupovne moći na domaćem tržištu i postala dodatni teret na hroničnu nelikvidnost. Kompanija Soko Štark, koja posluje u okviru Grupe Droga Kolinska, kao i ostale njene članice, i pre ekonomske krize suočila se sa problemima naplate, ali u znatno manjem obimu i u sličnim razmerama kao i konkurencija – kaže za Market Miroslav Kneževic, generalni direktor prodajnog područja Srbije Grupe Droga Kolinska, u okviru koga posluje i Soko Štark.

Generalni direktor Strauss Adriatica Milan Petrović potvrđuje da je problem ne plaćanja u Srbiji godinama veoma izražen, ali da se poslovanje kompanije na čijem je celu odvija uprkos teškoćama. Proizvođaci se slažu i oko efekata mera države, pa tako direktor Petrović smatrada ce državni paket samo ublažiti trenutno lošu situaciju u kojoj se privreda nalazi.

– Proizvođači nisu zaštićeni u pogledu naplate i snose sav rizik od uvoza sirovine do naplate isporučene robe, što predstavlja veliki problem u poslovanju. Da bismo premostili situacije u kojima smo bili zbog neplaćanja trgovaca, nekoliko puta morali smo da uzmemo pozajmice ili kredite od banaka. Kao veliki uvoznik, sirovu kafu plaćamo avansno, dobar deo sirovina u veoma kratkom roku od isporuke, dok trgovci prodaju naše proizvode i obrnu sredstva nekoliko puta pre nego što nama plate ono što su prodali i odavno naplatili. Negativan efekat kursnih razlika obezbedio je nekim trgovcima i bankama fantasticne prihode, dok su dobavljaci pretrpeli znatnu štetu – objašnjava Petrović. U Soko Štarku takođe smatraju da će paket državne finansijske podrške sigurno pomoći privrednicima da obezbede izvore finansiranja po povoljnijim kamatnim stopama, što je u ovom momentu vrlo bitno za održanje poslovanja, pogotovu u velikim sistemima.

– Soko Štark nije izolovan sistem ni ukom smislu, tako da se sve više oseća smanjena likvidnost naših klijenata koji ne izmiruju svoje obaveze u dogovorenim rokovima – kaže Miroslav Knežević. U Soko Štarku dodaju i da je teško proceniti da li će mere Vlade omogućiti dugoročno rešavanje problema naplate ili je to više privremena mera koja ce samo delimično ublažiti teškoće oko ne izmirenih plaćanja.

– Posledice finansijske nestabilnosti još se sagledavaju i sada nije jednostavno davati prognoze, ali se nadam da će država i privrednici reagovati adekvatno i danas neće zadesiti još žešći talas krize. Takav paket pomoći delimično može da reši problem nelikvidnosti, ali ne na duži rok, jer smo, osim sa nelikvidnošću privrede, suočeni i sa nestabilnim kursom dinara, koji kod svih uvoznika uzrokuje disparitet cena i gubitke, smanjuje investicije i realizaciju proizvodnje – kaže Knežević. U Strauss Adriaticu slažu se da su vladine mere samo trenutno davanje infuzije i kratkoročno rešenje.