Privrednicima korist od primene sporazuma

Odluka Evropske unije da od 1. januara ove godine sve njene članice počnu da primenjuju Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom trebalo bi da se pozitivno odrazi na spoljnotrgovinsku razmenu naše zemlje sa EU, odnosno da omogući veći izvoz srpske robe na tržište dvadesetsedmorice, ali i jeftiniju i kvalitetniju robu za potrošače u Srbiji

Jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU tokom 2009. godine koštala je Srbiju, prema nekim procenama, između 80 i 100 miliona evra. Ta sredstva predstavljaju razliku između carina koje su mogle biti naplaćene za robu uvezenu iz zemalja EU da Srbija nije primenjivala sporazum i realnih carinskih prihoda koje je ostvarila od 30. januara 2009, kada je počela jednostrana primena, do kraja prošle godine. Jednostranom primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma Srbija je počela da ispunjava svoje obaveze koje predviđa Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, što se pre svega odnosi na fazno snižavanje carinskih stopa za gotovo sve proizvode zemalja EU.

Odluka Evropske unije da od 1. januara ove godine sve njene članice počnu da primenjuju taj sporazum trebalo bi da se pozitivno odrazi na spoljnotrgovinsku razmenu Srbije sa EU, odnosno da omogući veći izvoz srpske robe na tržište dvadesetsedmorice. Ipak, najčešće ocene posledica odluke EU da počne da primenjuje Prelazni sporazum sa Srbijom odnose se na mogućnost da u Srbiju uđe što više navodno kvalitetnije, a jeftinije robe.

Zagovornici tog pristupa smatraju da će najviše koristi od primene Prelaznog trgovinskog sporazuma imati potrošači u Srbiji, jer će jeftinija roba iz zemalja EU konkurisati domaćim proizvodima, pa će to naterati trgovce i proizvođače da snižavaju cene, a povećavaju kvalitet.

– Na kratak rok najviše koristi od primene Prelaznog trgovinskog sporazuma imaće potrošači u Srbiji zbog snižavanja cena uvozne robe, bilo da je reč o prehrambenim ili nekim drugim artiklima, ali i zbog povećanja konkurencije. Jeftinija roba i činjenica da će potrošači imati veći izbor pojačava konkurenciju, pa će domaće i inostrane kompanije koje posluju na srpskom tržištu neminovno morati da povećavaju kvalitet svih vrsta robe i usluga. Dobra strana jače konkurencije jeste i to što uz poboljšanje kvaliteta proizvoda primorava kompanije na tržištu da sve više snižavaju cene kako bi zadržale stare i pridobile nove kupce ili korisnike – kaže za Market Mihailo Vesović, potpredsednik Privredne komore Srbije.

Ipak, interes Srbije u potpunoj primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma pre svega bi trebalo da bude smanjenje trgovinskog deficita sa zemljama Evropske unije, i to povećanjem izvoza na ta tržišta. Kada je reč o proceni koliko je to ostvarljivo i na koji rok, poznavaoci prilika nisu preterani optimisti. Naime, bez obzira na ugovornu mogućnost da se roba izvozi bez carina ili sa sniženim carinskim opterećenjima, činjenica je da u nekim oblastima proizvodnje u kojima je Srbija jaka, na primer u proizvodnji mleka i mlečnih proizvoda, naši proizvođači nemaju dozvole za izvoz.

Predstavnici većeg broja proizvodnih kompanija iz Srbije smatraju da odluka EU da počne da primenjuje Prelazni sporazum neće imati značajan efekat na njihovu mogućnost da se pojave na tim tržištima, pre svega zato što je tržište EU previše konkurentno i skupo. Naravno, tu je i pitanje finansijskih mogućnosti naših kompanija da se prilagode uslovima i konkurenciji na tim tržištima, sposobnosti da odgovore na potrebe tržišta količinom isporučene robe i rokovima, pitanje marketinških analiza, obrade i podrške prodaji...

Ipak, odluka Evropske unije značajna je i zbog toga što pokazuje da je Srbija prvi put uspostavila jasan i čvrst ugovorni odnos sa EU. Istina, Srbija je sa Unijom imala određen aranžman još od 2000. godine, ali se on zasnivao na jednostranoj odluci EU da ukine carine na uvoz gotovo svih proizvoda iz Srbije. Za proteklih desetak godina Srbija je na osnovu ukidanja uvoznih dažbina za zemlje EU uštedela više od dve milijarde evra. Pošto je pomenuta odluka EU bila ograničena na deset godina, Prelaznim sporazumom trgovinski odnos naše zemlje sa Evropskom unijom postao je trajan.

Nebojša Lazović

– U trgovini između Srbije i Evropske unije sada je međunarodnim ugovorom zagarantovan režim slobodne trgovine. Tako će, osim u slučaju nekoliko precizno navedenih proizvoda, Srbija moći da izvozi proizvode na tržište EU bez ograničenja (carine, prelevmani, kvote...). Velika korist od Prelaznog sporazuma jeste i to što će srpske firme moći da koriste prednosti dijagonalne kumulacije porekla za robu koja se proizvodi od sirovina i poluproizvoda iz EU i zemalja članica CEFTA – kaže za Market Nebojša Lazarević, pomoćnik ministra trgovine i usluga.

Pored potrošača koji bi uskoro trebalo da budu u mogućnosti da kupuju kvalitetniju i jeftiniju robu iz evropskih zemalja, po oceni sagovornika Marketa korist od primene Prelaznog sporazuma sa EU imaće i izvozno orijentisane srpske kompanije.

– Na duži rok velike koristi trebalo bi da imaju i proizvođači koji će i dalje moći da koriste preferencijale koji su do sada postojali i koje im više niko ne može ukinuti. S druge strane, proizvođači će moći da koriste pogodnosti koje im pruža dijagonalna kumulacija porekla proizvoda. To znači da će svaku robu kojoj u sopstvenom proizvodnom postupku dodaju neku novu vrednost kompanije moći da na evropskom tržištu prodaju kao svoju.

Time se otvara mogućnost da se mnoge naše kompanije pojave kao ponuđači finalnih proizvoda, a ne da se u oceni porekla gleda udeo koji čini proizvodnja u Srbiji. Sledeća, veoma važna stvar koju potpuna primena Prelaznog sporazuma donosi jeste formiranje Saveta koji će činiti predstavnici Srbije i EU i kojim će biti formalizovani trgovinski odnosi. U tom telu pregovaraćemo o svim pitanjima važnim za naše međusobne trgovinske odnose i rešavati eventualne sporne situacije – objašnjava Vesović.

Značaj potpune primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU jeste i činjenica da je taj sporazum uslov za početak procesa ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Ispunjenje tog sporazuma je, s druge strane, neophodan uslov za sticanje kandidature za punopravno članstvo u Evropskoj uniji, čemu kao država težimo.

– Jedna od važnih stavki Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju jeste i obaveza postepene harmonizacije domaćeg zakonodavstva sa evropskim. Među najvažnijim oblastima u tom procesu jeste sektor trgovine, a u okviru njega pitanja slobode tržišta, zaštite konkurencije, zaštite potrošača... Potpuna primena Prelaznog sporazuma sa EU, u institucijama koje treba da budu osnovane, obezbediće da se postojeće zakonodavstvo i novi zakoni dosledno primene. To će omogućiti da srpski potrošači budu zaštićeni koliko i oni u zemljama članicama Unije. Potpunom primenom zakona kojima se reguliše i štiti oblast konkurencije srpski potrošači dobiće mogućnost da kupuju jeftinije proizvode, a korist će imati i od poboljšanja kvaliteta robe koju će moći da kupuju – kaže Lazarević.

Odmrzavanjem sporazuma sa EU mogu da budu zadovoljni i proizvođači poljoprivrednih proizvoda koji su u Evropsku uniju do sada izvozili polovinu srpskog agrarnog izvoza. Ekonomisti smatraju da će dvostrana primena sporazuma pozitivno uticati i na privlačenje stranih investicija.

Ono što srpski trgovci i proizvođači nikako ne smeju da zaborave jeste činjenica da odlukom EU da počne da primenjuje Prelazni sporazum Srbija ulazi u ugovorni odnos koji podrazumeva standarde drugačije od onih na koje su navikli. Ispunjenje tih standarda za strane investitore znači kvalitetnije pozicioniranje Srbije kao ozbiljne države za njihovo investiranje.

Tekst: Zoran Knežević

Foto: Jelena Vemić, Dragana Đorović