Istraživanje i rezultati koje je objavio medicinski časopis The Journal of the American Medical izazvali su obimnu i oštru raspravu među lekarima i stručnjacima o tome koliko je so štetna ili korisna po ljudski organizam. Ključni zaključak istraživanja i objavljene studije je da ishrana sa malo soli u hrani može voditi srčanim oboljenjima.

Takav zaključak izazvao je brojne kontroverze, tim pre što najviši američki zvaničnici iz oblasti zdravstva i zdravstvene zaštite godinama tvrde da Amerikanci u organizam unose suviše soli. 

Istraživanjem koje je trajalo osam godina bilo je obuhvaćeno više od 3.600 žena i muškaraca mlađih od 50 godina.  Kada su podaci dobijeni istraživanjem analizirani upućivali su na zaključak da će oni koji su jeli najmanje slanu hranu najverovatnije umreti od kardiovaskularnih oboljenja.

Drugi zaključak istraživačkog tima bio je da zbog  hrane sa više soli kod oko 2.000 učesnika istraživanja normalan krvi pritisak nije nimalo povećan.

Iz Američkog centra za kontrolu i prevenciju oboljenja javno su kritikovali zaključke objavljene studije.

Direktor Centra doktor Peter Bris je istakao da jedno istraživanje nije dovoljno da promeni sve do sada prikupljene činjenice o štetnosti viška soli po ljudsko zdravlje.
On naglašava da je istraživanje po obimu bilo malo, učesnici u proseku premladi, te da su neki  učesnici koji su tokom istraživanja umrli bili zagriženi pušači.

Gornja granica soli unesene u organizam je, prema američkim zdravstvenim zvaničnicima 2.300 miligrama dnevno.  U Američkom udruženju za srce tvrde da to ne bi trebalo biti više od 1.500 miligrama na dan.

Iz Instituta za so tvrde da je 2.300 miligrama soli dnevno malo već da treba da unose između 2.500 i 4.500 miligrama soli.