Unija poslodavaca Srbije najavila je danas da će pokrenuti inicijativu da se minimalna cena rada određuje zasebno za privatni i javni sektor. Unija se zalaže za promenu čana 112. Zakona o radu tako da se minimalna cena rada određuje zasebno za privatni i javni sektor, u zavisnosti od ekonomskih pokazatelja, likvidnosti i rasta svakog od tih sektora.
Politika višestrukog povećanja mininalne zarade u odnosu na realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2005. godine do sada, dovela je prema saopštenju Unije do sunovrata sektora malih i srednjih preduzeća i privrede i gašenja 110.000 privrednih subjekata u poslednje tri godine.
Precizira se i da je Vlada Srbije, idući u susret nerealnim zahtevima sindikata i zaposlenih u javnom sektoru, u periodu od decembra 2005. do juna 2011. povećala mininalnu zaradu u Srbiji za 148,8 odsto, odnosno sa 41 dinar na 102 dinara po satu. Realni rast minimalnih zarada iznosio je 123,12 odsto, navela je Unija.
Realni rast BDP-a za taj period bio je 23,9 odsto, što znači da je minimalna zarada, koja je osnova za više od 40 odsto plata u Srbiji, za pet godina porasla 6,2 puta više od realnih izvora iz kojih se zarade isplaćuju.
Unija je istakla da je čest izgovor sindikata i predstavnika Vlade Srbije, prilikom redovnog dvogodišnjeg usklađivanja minimalne cene rada, da minimalac mora da prati inflaciju, ali je dodala da podaci govore da je minimalna zarada bila za 2,2 puta više uvećana od ukupnog rasta inflacije u periodu od 2005. do 2010. godine.
Prema saopštenju Unije, ti podaci pokazali su da je podizanje minimalne zarade u Srbiji u proteklih pet godina bilo populistički potez koji nije imao uporište u razvoju i rastu realne ekonomije.
- U Srbiji se na prste mogu prebrojati privredni subjekti koji su za pet godina šest puta uvećali obim prihoda iz redovnog poslovanja, a to pogotovo nije bio slučaj od 2009. do danas, kada je svetska ekonomska kriza žestoko uzdrmala celokupnu privredu i gubitak srpske privrede za dve godine iznosio 186 milijardi dinara, navodi se u saopštenju.
