Svetsko tržište sertifikovanih Halal proizvoda u proseku raste za deset do petnaest odsto godišnje. Njegov potencijal je ogroman i kompanije iz Srbije trebalo bi toga da budu svesne i da svoje proizvode, uz preduslov da za njih poseduju Halal sertifikat, plasiraju i u zemljama sa pretežno muslimanskim stanovništvom. Sa druge strane, i Halal potencijal Srbije takođe je neiskorišćen, zaključak je seminara Srbija i Halal tržište, održanog 27. oktobra u Privrednoj komori Beograda, u organizaciji Halal agencije Islamske zajednice Srbije.

Sporazumi o slobodnoj trgovini koje je Srbija potpisala sa Turskom i Rusijom samo su još jedan od razloga za jačanje Halal sertifikacije proizvoda i usluga u našoj zemlji kako bi, prema rečima Nevene Nikolić, ekonomske saradnice Halal agencije, postala što jači konkurent na svetskom Halal tržištu.

- U svetu živi više od 1,7 milijardi muslimana i procenjuje se da je u 2010. godini samo u halal prehrambenoj inudustriji potrošeno oko 5,5 milijardi dolara na globalnom nivou. Zašto i Srbija ne bi bila deo tog tržišta? Saradnju bi lako mogla da ostvari sa zemljama u bližem okruženju, poput Bosne i Hercegovine ili Turske, a naše kompanije bi svoje proizvode mogle da plasiraju i na tržište zemalja Bliskog Istoka ili južne i jugoistočne Azije. Na osnovu desetogodišnjeg iskustva u radu na terenu u zemljama severne Afrike, sigurna sam da naši poljoprivredni i konditorski proizvodi, kao i meso i mesne prerađevine, imaju veliki potencijal i na tim tržištima – istakla je Nevena Nikolić.

Procedura za dobijanje Halal sertifikata počinje pismom namere, koje bi trebalo da sadrži spisak proizvoda za koje se sertifikacija traži. Iako su kompanije te koje podnose zahtev, ne sertifikuju se firme ili fabrike, već pojedinačni proizvodi i za svaki od njih potrebno je dostaviti posebnu dokumentaciju.

- Za dobijanje sertifikata potrebno je da dobijemo spisak proizvoda za koje se traži sertifikacija, ali i poseban spisak svih proizvoda koje jedna kompanija proizvodi kako bismo znali da li može da dođe do kontaminacije. Treba dostaviti i spisak svih aditiva koji se koriste u proizvodnji, jer neke od procedura za pravljenje aditiva nisu u skladu sa načinom ishrane muslimana. Za ispunjenje Halal standarda potrebno je ispitati i poreklo namirnica i biti upućen u kompletan proces proizvodnje, počevši od nabavke robe do finalnog proizvoda – objasnio je Zaki Šaltaf, direktor sertifikacije Halal agencije.

Ovakav vid sertifikacije donekle se poklapa sa uvođenjem HACCP standarda, što, prema rečima Mustafe Jusufspahića, direktora Halal agencije, znači da je neko ko je već uveo HACCP sistem u svoju proizvodnju, već na pola puta do dobijanja Halal standarda.

Olakšica srpskim kompanijama jeste to što država Srbija od 2009. godine subvencionira uvođenje Halal standarda, a posebna sredstva za tu namenu izdvajaju i SIEPA i USAID, koji će subvencije za halal davati do marta 2012. godine. Trenutno je oko 50 srpskih kompanija dobilo Halal sertifikat za pojedine svoje proizvode, a među njima su i Bambi banat, Dijamant, Sojaprotein, Mlekara Subotica i Medopromet.