Potrošači u Srbiji, iako postoji relativno dobar zakonski okvir, ne mogu da računaju na kvalitetnu institucionalnu zaštitu i primenu propisa koji regulišu ta pitanja. Ovo piše u izveštaju Evropske komisije o zahtevu Srbije za prijem u EU kao i da su kapaciteti odeljenja za zaštitu potrošača pri Ministarstvu za poljoprivredu, trgovinu, šumarstvo i vodoprivredu veoma mali, iako je ova institucija povećala broj zaposlenih.
Evropska komisija je u preporukama istakla i da u Srbiji postoje organizacije za zaštitu potrošača, ali su još uvek slabe i bez odgovarajućih sredstava što i dalje predstavlja smetnju njihovoj efikasnosti. Razvoj i rad ovih agencija uslovljeni su odredbama novog Zakona koje se odnose na registraciju organizacija za zaštitu potrošača, a koji se još uvek ne primenjuje u potpunosti.
S pomenutim konstatacijama se ne bi složila većina malih trgovaca ua Srbiji, koji smatraju da su novim propisima, koliko god da se oni ne primenjuju potrošač prezaštićen. Naime, vlasnici STR-ova u Srbiji uglavnom smatraju da su oni nezaštićeni u odnosu na potrošače i da ne mogu nikome da se žale čak i kada trpe ozbiljnu štetu od strane potrošača koji koriste zakonske odredbe čak I kada nemaju osnova da se na njih pozovu.
Dušica Đorđević, iz sektora za odnose s potrošačima Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, objasnila je za Market da obaveze trgovaca prema pravima potrošača nameću važeći propisi koji u potpunosti prate direktive EU koje regulišu tu oblast.
- Te direktive zasnivaju se na konceptu zaštite potrošača, kome moraju biti obezbeđeni uslovi da prilikom kupovine napravi najbolji mogući izbor i odabere proizvod koji mu najviše odgovara pod fer uslovima. Te direktive polaze od toga da potrošač uopšte nema ili da nema sve potrebne informacije o robi, a da se nasuprot njemu nalazi trgovac, profesionalac, koji zna sve o proizvodu i koji od prodaje ostvaruje ekonomsku korist. Pretpostavka je da oni nisu u ravnopravnom položaju i zato je zakonodavac trgovcima nametnuo obavezu da potrošaču pruže sve neophodne informacije o proizvodu da bi on mogao da donese najbolju odluku o kupovini – rekla je Đorđevićeva.
Ona je dodala i da zakon nije pisan ni protiv koga već da je zasnovan na principima na kojima počiva moderna trgovina i da se do eventualne promene moraju pridržavati propisa.
Propisi koji regulišu ovu oblast, a koji su usklađeni sa direktivama EU, dodala je Đorđevićeva, ne primenjuju se dovoljno dugo da bi zaživeli u potpunosti.
- Cilj je da primenom ovih, ali i drugih propisa, tržište bude regulisano na principima na kojima funkcioniše u modernom svetu ali i da svi učesnici na njemu budu u potpunosti zaštićeni od zloupotrebe njihovih prava, kaže Đorđevićeva.
U Izveštaju Evropske komisije, u delu koji se odnosi na bezbednost proizvoda tržišni nadzor, piše da je kontrola proizvoda prevashodno zasnovana na Zakonu o opštoj bezbednosti proizvoda. Ipak, kako se navodi, da bi se postigla potpuna usklađenost sa propisima EU biće neophodno da se izvrše dodatne izmene i dopune ovoga zakona.
U pogledu pitanja koja nisu u vezi sa bezbednošću proizvoda, u izveštaju piše da je u maju 2010. godine usvojen je Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga ali da on nije u potpunosti usaglašen sa propisima EU, naročito kada je u pitanju obračunavanje godišnje efektivne kamatne stope.
