Niska kupovna moć i brojna poskupljenja glavni su razlozi zbog kojih mnogi građani na kasama, umesto kešom, robu sve češće plaćaju čekovima, i to na odloženo. U borbi za kupce veliki trgovci kupovinu na poček najčešće odobravaju na 60 ili 90 dana, ali ima i onih, koji svojim mušterijama omogućavaju kupovinu na odloženo i do šest meseci.

Manji trgovci, s druge strane, kažu da duži rokovi otplate znače i više cene na rafovima, jer oni najčešće ne mogu sami da kreditiraju takav vid prodaje. Osim toga, plaćanje robe na odloženo nije dobro ni za dobavljače, jer što je duži poček u radnjama, to i njima duže kasni plaćanje robe, čime se začarani krug nelikvidnosti koji je ovdašnje tržište zahvatio s početkom krize, produžava.

Aleksa Janičić, direktor uljare Banat iz Nove Crnje, kaže za Market da produžavanje počeka u pojedinim lancima verovatno znači i usporavanje njihovih obaveza plaćanja dobavljačima, izuzev ako trgovinska kuća za to nije uzela kredit kod banke.

– Odloženo plaćanje u trgovinama najčešće se, međutim, prebacuje na teret dobavljača, koji onda čekaju da naplate svoju robu – kaže Janičić.

To potvrđuje i Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije, koji objašnjava da to što su trgovci navikli svoje potrošače na princip odloženog plaćanja, obično znači da onda i oni duguju svojim dobavljačima.

– Poslednji prosečan rok za plaćanje dobavljačima bio je 92 dana, što je i dalje mnogo duže nego u ostalim zemljama, izuzimajući BiH i Crnu Goru. Ali trgovina je po ovom proseku mnogo bolja od, recimo, građevine, gde rokovi plaćanja idu i do 169 dana – kaže Rajić.

U Ministarstvu ekonomije u toku je izrada uredbe koja će biti gotova posle Nove godine i kojom će rokovi plaćanja u privredi biti ograničeni na 60 dana. Ti rokovi će moći da budu prekoračeni samo ako se subjekti o tome dogovore između sebe.