Domaćinstva u zemljama u tranziciji, među kojima je i Srbija, bila su mnogo više pogođena ekonomskom krizom u protekle dve godine nego što to pokazuju statističke cifre o stanju ekonomije tih zemalja, piše u Izveštaju o tranziciji koji uradila Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) za 2011. godinu koji je predstavljen u Narodnoj banci Srbije.
Istraživanje EBRD, sprovedeno krajem 2010. godine, a obuhvatilo je između 1.000 i 1.500 domaćinstava u 29 tranzicionih zemalja i pet zemalja zapadne Evrope.
Među zemljama u tranzicionom regionu, koji je obuhvatilo istraživanje EBRD-a, domaćinstva u Srbiji, Bugarskoj i Mađarskoj najznačajnije su pogođena krizom.
Smanjenje potrošnje osnovnih životnih namirnica u zemljama u tranziciji bilo 39 odsto, a na zapadu samo 11 odsto, dok je u Srbiji potrošnja tih namirnica smanjena za 46 odsto, izjavio je vodeći ekonomista EBRD za jugoistočnu Evropu Piter Sanfi.
Na pitanje Koliko je kriza pogodila vaše domaćinstvo u protekle dve godine?, 40 odsto domaćinstava u Srbiji izjasnilo se da su značajno pogođeni, a još 30 odsto da su prilično pogođeni uticajem ekonomske krize, naveo je Sanafi.
Domaćinstva u Srbiji bila su pogođena padom potrošnje u svim kategorijama - od osnovnih životnih i luksuznih namirnica, alkohola i duvana, poseta lekaru i u plaćanju računa.
Kao najveći uzrok ovog pada EBRD navodi gubitak radnih mesta, činjenicu da zvanične mere podrške i pomoći nisu dale mnogo efekta kao i zbog veće korišćenja neformalnih izvora pozajmljivanja.
U izveštaju EBRD-a piše i da je u poređenju sa regionom stepen optimizma u Srbiji manji, pa tako samo oko 30 odsto stanovnika misli da će im deca živeti bolje nego što oni sada žive, dok je u regionu taj procenat oko 50 odsto.
U poređenju sa 2006. godinom broj ljudi koji su u Srbiji za tržišnu ekonomiju smanjen za 16 odsto, po čemu je Srbija među poslednje dve zemlje u jugoistočnoj Evropi.
Prema prvobitnoj proceni EBRD-a, u regionu u narednoj godini očekuje rast bruto domaćeg proizvoda od dva do tri odsto, a u Srbiji oko 2,3 do 2,4 odsto, ali sada te prognoze deluju suviše optimistički i verovatno će biti revidirane.
Kao glavne izazove za Srbiju EBRD u narednoj godini izdvaja pripremanje za pregovore o članstvu u EU, nastavak fiskalnih reformi i dalji razvoj domaćeg finansijskog tržišta i dinarizacije. Takođe, navbodi se da fiskalna konsolidacija podrazumeva i smanjenje javnog duga i budžetskog deficita, smanjenje javne administracije, reformu penzionog sistema.
