Kilogram šećera je sa 69 dinara, koliko je prosečno koštao pre godinu dana, pre nedavne intervencije države iz robnih rezervi koštao i više od 120 dinara. Takođe,  proizvodi iz grupe “šećer, džem, med i čokolada” poskupeli su u poslednjih godinu dana za 22,7 odsto, u proseku.

U posmatranom periodu mleko, sir i jaja poskupeli su za prosečno 14 odsto, s tim što su cene na policama pojedinih artikala iz ove grupe poskupeli gotovo za trećinu. To se posebno odnosi na različite vrste jogurta, pavlake i drugih mlečnih prerađevina. U istom periodu sokovi su poskupeli za 10,6 odsto, jestiva ulja 9,2 odsto i sveže meso 6,1 odsto...

Cene hrane u proteklih godinu dana posrasle su za 9,8 odsto, a najveće poskupljenje zabeležili su proizvodi koji se kupuju svakodnevno. Prema zvaničnim statističkim podacima, hleb i proizvodi na bazi žitarica skuplji su za 19,8 odsto, isto kao i kafa, čaj i kakao. U poslednjih godinu dana vekna belog hleba poskupela je za 15 odsto.

Statistički podaci pokazuju i da čak dve trećine zaposlenih platom pokriva samo minimalnu potrošačku korpu, a u strukturi izdataka srpske porodice 42 odsto novca daje se za hranu, što je znatno iznad proseka uspešnih zemalja u tranziciji.