Ribari u zemljama Evropske unije ubuduće će sa brodova moći da iznesu samo određenu količinu neke vrste ribe. To znači da se sve ribe izvučene na brod koje prevazilaze određenu kvotu, vraćaju mrtve nazad u more, što je poznato kao "škartiranje". Procenjuje se da se na taj način onemogućeno više od polovine ukupnog ulova ribe u evropskim vodama.
Evropsku zajedničku politiku ribarstva mnogi smatraju neuspešnom. Istraživanje Svetskog fonda za zaštitu prirode, pokazuje da 88 odsto evropskih potrošača želi bolji sistem očuvanja riblje populacije.
Medijska kampanja u Britaniji je pomogla da se pokrene debata u Bruiselu pa je Evropska unija iznela predloge za reformu politike ribarstva, koji obuhvataju i zabranu "škartiranja", počev od 2015. Ako ne dođe do reforme, za deset godina održivi nivo ribe će se sačuvati u svega osam od 136 ribljih lovišta.
Naučnici kažu da u evropskim morima danas živi samo mali deo nekadašnje količine ribe. Tokom 1990-ih, prema izveštaju objavljenom u časopisu Science, količina severoatlantskog bakalara je pala ispod 95 odsto istorijskog maksimuma.
Čak i ako se politika ribarstva radikalno promeni, pojedini naučnici, tvrde da će riblje rezerve i dalje biti u opasnosti da budu desetkovane. Globalna slika pokazuje da mora ne mogu da obezbede dovoljno ribe da sedam milijardi stanovnika pojede dva riblja obroka nedeljno.
Predlog Zajedničke politike ribarsta EU bi trebao da ude usvojen u naredne dve godine, a do tada će se još hiljade tona ribe i dalje loviti i vraćati mrtve nazad u evropska mora
