Osnovni preduslov da kupac bude zadovoljan jeste da pronađe proizvod koji je tražio, zbog čega se u savremenoj trgovini sve veći fokus stavlja na skraćivanje vremena od momenta tražnje do momenta kada je ona zadovoljena. Ostvarenju tog cilja znatno doprinosi optimizacija svih procesa, od proizvođača, preko transporta i dobavljača, do centralnog skladišta trgovine, i na kraju, isporuke u prodajne objekte

Svaka kompanija, nezavisno od toga da li je proizvodnog ili uslužnog karaktera, u fokusu svojih aktivnosti ima kupca. Na to naročito utiče sve jača konkurencija, što kupcima omogućava širok izbor mesta gde će zadovoljiti svoju tražnju, pri čemu direktno određuju perspektivu kompanije. Ako je kupac zadovoljan, ponovo će se vratiti na isto mesto i ponovo kupovati. Ta činjenica izuzetno je značajna sa stanovišta troškova jer osvajanje novog kupca nakon njegovog odlaska zbog nezadovoljstva, podiže troškove marketinga i do pet puta.

Zadovoljstvo kupca u velikoj meri određuje sledeći postulat: da u pravo vreme na pravom mestu pronađe pravi proizvod po pravoj ceni. Svako preduzeće bori se da mu retenciona stopa bude što veća i bliža 100 odsto. Retenciona stopa predstavlja procenat kupaca koji će obaviti ponovnu kupovinu, a pod pretpostavkom da postoji sloboda izbora, ona praktično označava procenat zadovoljnih kupaca.

Glavni preduslov da kupac bude zadovoljan jeste da pronađe proizvod koji je tražio, zbog čega se u savremenoj trgovini sve veći fokus stavlja na skraćivanje vremena od momenta tražnje do momenta kada je ona zadovoljena. Ostvarenju tog cilja znatno doprinosi optimizacija svih procesa, od proizvođača, preko transporta i dobavljača, do centralnog skladišta trgovine, i na kraju, isporuke u prodajne objekte. Skraćivanje vremena potrebnog za zadovoljenje tražnje može se postići optimizacijom svih aktivnosti u lancu snabdevanja, uz odgovarajuću podršku informacionih tehnologija – značajne upotrebe elektronskog poslovanja koja predstavlja neophodan faktor podrške JIT tehnologiji (optimizacija vremena reakcije na tražnju u logistici).

Polazna osnova za rad tog sistema jeste zajednički integrisana izrada godišnjih planova količina robe koju neki proizvođač treba da proizvede, a trgovina da proda. Kada se ti planovi dalje razrađuju, dolazi se do mesečnih planova isporuka, a na kraju i do samih trebovanih količina. Isporuka u magacin definisana je planom prijema robe koji podrazumeva da je sa svakim dobavljačem dogovoren dan i satnica, tj. vreme kada se obavlja isporuka.

Taj plan određen je dinamikom tražnje za artiklima pojedinih dobavljača, pa tako proizvođači svežeg asortimana (sveže meso, sveže voće i povrće) imaju isporuke gotovo svakog dana jer je i tražnja za njihovim artiklima svakodnevna, a i sam karakter robe to određuje budući da kupac želi da kupi svežu robu. S druge strane, imamo dobavljače čiji karakter robe dozvoljava isporuke dva puta ili čak jednom nedeljno. Definisanjem vremena kada dobavljač mora da isporuči robu skraćujemo vreme koje je potrebno za sam prijem robe i njeno uskladištenje, jer je količina robe koja se prima ravnomerno raspoređena u toku definisanog vremena, što eliminiše udare i nagomilavanje robe i skraćuje vreme potrebno za reakciju.

Maloprodajni objekat šalje svoje trebovanje dobavljaču ili centralnom skladištu (što zavisi od načina isporuke) i očekuje isporuku u roku od 24 do 48 sati, a u nekim sistemima i do 72 sata.

U skladištu su definisani standardi za svaku operaciju: definisano je koliko radnik u jednom satu treba da iskomisionira kutija, koliko viljuškarista treba da uskladišti ili iskladišti paleta, koliko je vremena kontroloru na prijemu potrebno da prokontroliše primljenu robu, kao i koliko paleta radnik treba da utovari za jedan sat u kamion. Standardizovanjem se omogućava da sve aktivnosti na nivou skladišta mogu da se planiraju i predvide – kada se jedna završi, druga treba da se nastavi – čime se stvaraju uslovi da se s pravom može reći da se kontrolišu procesi i vreme tih procesa u delu skladišnog poslovanja.

Deo ili sve ove procese moguće je automatizovati, na primer upotrebom sortera kao sistema automatskog komisioniranja stvaraju se uslovi da se dalje skraćuje vreme reakcije, ali i dodatno da se sve aktivnosti obave bez nivoa zaliha u skladištu. Što je viši nivo automatizacije, to je veća i mogućnost planiranja (upravljanja vremenom) za svaki proces. Proces bi se pod tim uslovima odvijao na sledeći način (vidi tabelu).

Ovde vidimo da je preduslov za optimalnu primenu JIT tehnologije postojanje elektronskog poslovanja u lancu snabdevanja, jer jedino ako postoji odgovarajući tok informacija, upravljanje procesima, ali i vremenom, može biti optimalno.

Komparativna prednost ovog sistema vidi se u trenutku prijema robe u distributivni centar. Roba se tada ne uskladištuje i ne ulaže u regale već se direktno distribuira u zonu za komisioniranje – na sorter ili sistem za automatsko sortiranje, odnosno komisioniranje. Komisioniranje se radi na osnovu narudžbe iz prodajnih objekata u kojima se ta ukupna konsolidovana narudžbina za jednog dobavljača (nastala obradom svih trebovanja) deli na sve naružbe iz kojih je nastala, u skladu sa količinama traženim iz pojedinačnih prodajnih objekata. Imajući u vidu da je reč o automatskoj mašini koja ima određene stepene brzine, treba naglasiti da je njegova fleksibilnost u pogledu traženih količina znatno veća nego kod sistema koji je veoma vezan za ljudski fakator – sistema manuelnog komisioniranja (pick by line, pick by voice, pick by laite i sl).

Takvom tehnologijom rada ostvaruju se istovremeno dve prednosti i skraćuje vreme, ali i smanjuju troškovi, i to kroz viši nivo produktivnosti: broj radnika na komisioniranju smanjuje se za oko 35 odsto. U isto vreme, povećava se bruto produktivnost jer se eliminiše jedna kompletna operacija (ulaganje i spuštanje robe u regale), ali i smanjuje trošak držanja zaliha jer se izbegava stvaranje sigurnosne zalihe koja se drži u skladištu kada se ne primenjuje tehnologija rada zasnovana na cross-docku.

Kada na nivou logističkog centra postoji odgovarajući sistem upravljanja vremenom u svim operacijama, potrebno je skratiti vreme reakcije na tražnju. To podrazumeva odgovarajuću povezanost skladišta i transporta i njihovu međusobnu usklađenost, što se postiže pravovremenim planiranjem potrebnih transportnih kapaciteta u skladu sa naručenim količinama robe i definisanim rutama. Pravovremenim planiranjem vremena završetka komisioniranja u skladištu, na osnovu svih utvrđenih standarda, planira se i vreme dolaska kamiona na utovar kako bi se eliminisalo vreme čekanja na utovaru (skraćenje ukupnog lead timea).

Po završetku planiranja vremena utovara prelazi se na planiranje vremena istovara u prodajnom objektu. To je veoma složen proces jer se osim saobraćajnih karakteristika puta i vozila u obzir mora uzeti i optimalno vreme za prodajni objekat. Potrebno je da roba bude isporučena van pickova prodaje u prodajnom objektu, što znači da je najpovoljniji trenutak za to pred sam početak rada ili na kraju radnog vremena.

Tada ima najviše vremena da se roba na pravi način izloži u rafove, a da objekat posluje sa minimalnim zalihama. Da bi se imala informacija o adekvatnosti plana i poštovanju vremena isporuke u prodajnom objektu, neophodna je povratna informacija koja se ponovo kroz elektronski protok vraća u bazu. Registracija tog vremena može se obaviti na različite načine, bilo da svako vozilo ima GPS uređaj za praćenje na osnovu koga u svakom momentu možemo da radimo određene menadžerske korekcije, bilo da se evidencija vremena obavlja skeniranjem bar-koda (ukoliko su vozila koja isporučuju robu obeležena bar- -kodom koji se skenira prilikom dolaska i odlaska).

Na osnovu napred opisanog procesa možemo zaključiti da je cilj JIT tehologija skraćenje vremena zadovljenja tražnje – skraćenje lead timea, što se postiže vremenskom usklađenošću svih aktivnosti u lancu snabdevanja i odgovarajućim planiranjem vremena potrebnog za svaku operaciju, uz eliminisanje „škart vremena“ – gubitka vremena u samim aktivnostima i na prelasku iz jedne u drugu aktivnost. Glavna podrška JIT tehnologiji jeste sistem elektronskog poslovanja u svim segmentima u kojima je JIT prisutan bilo da je reč o proizvodnji, trgovini ili nekom vidu reportinga. Naime, nezamislivo je bez odgovarajuće informatičke podrške primenjivati JIT tehnologiju kako na nivou werhouse menagment sistema tako i na nivou transport menagment sistema i njihove povezanosti sa aplikacionim rešenjima na nivou prodajnog objekta ili sistema upravljanja zalihama.

Tekst: Željko Delić, direktor logistike Delta Maxi grupe

Foto: Jelena Vemić