1. Naredna godina biće veliki izazov za svetsku ekonomiju, ali i za Srbiju. Kriza u bankarskom sektoru vrlo brzo se prenosi i na privredu jer se rast svake privrede bazira na investicijama koje se obezbeđuju kreditiranjem. Trenutna situacija je takva da banke malo ili skoro uopšte ne izdaju nove kredite, a usput se od privrede traži vraćanje starih. To će za mnoge grane biti neizbežno i nažalost neće svi uspeti da se snađu i opstanu u takvoj situaciji. Oko dve trećine kredita u Srbiji upravo je dato privredi.

2. Privreda Srbije će 2009. godine imati zadatak da prilagodi poslovanje, očuva broj zaposlenih, smanji troškove poslovanja, postane efikasnija. Onaj ko bude uspeo nastaviće svoj razvoj na projektima koji su već započeti, dok će budući razvoj srpske privrede umnogome zavisiti od dostupnosti kredita. Ono što je opasno jeste činjenica da bez budućeg razvoja nema stvaranja nove vrednosti, a samim tim ni novog zapošljavanja. Neophodno je veće učešće države, u vidu konkretnih mera koje će očuvati stabilnost nacionalne valute i obezbediti dodatne izvore finansiranja za srpsku privredu u slučaju da banke ne budu izdavale nove kredite. Ako slikovito kažemo da je država ljudski organizam, privreda je njen krvotok, i ukoliko nam krv u organizmu nije dobra, i organizam će imati problem. Nadam se da je naša država svesna negativnih posledica koje mogu nastati ukoliko se privredi prepusti da se sama nosi sa posledicama svetske finansijske krize. Skoro sve države sveta, počev od Amerike, poništile su osnovni postulat neoliberalizma i direktno se uključile u rešavanje problema privrede i velikih industrijskih kompanija direktnom pomoći. Ne vidim nijedan razlog da to ne uradi i Srbija, jer ako ne uradi, drugi će se brže oporaviti, a naša privreda će propasti.