Očekujem bolje vreme za poslovanje

Možemo da pomognemo svakoga ko ima dobar projekat ako taj projekat prati dobro urađen biznis plan koji garantuje da se investicija isplati. Naravno, potrebno je poštovati proceduru za dobijanje kredita, ali svaki potencijalni investitor mora da nas uveri da je sposoban da proizvede ono za šta traži kredit, ali i da zna kome će i kako to da proda, odnosno da može da vrati kredit

Strane investicije često se pominju kao jedan od ključnih uslova za izlazak Srbije iz ekonomske krize, ali i da naša zemlja ostvari značajniji ekonomski rast i sprovede neophodno restrukturiranje privrede kako bi se prilagodila standardima modernih evropskih ekonomija.

O tome koji su preduslovi za dolazak stranih investitora u Srbiju, šta njih za sada odvraća od većih ulaganja u našu zemlju, kakvo ih poslovno okruženje ovde čeka i šta žele da izbegnu, za Market govori Erik Blanštet, direktor Findomestic banke u Srbiji i predsednik Francusko-srpske privredne komore.

Blanšet je ocenio i ulogu banaka u oporavku srpskog tržišta, posebno sektora trgovine, kao i saradnju srpskih i francuskih kompanija, a govorio je i o tome šta srpske kompanije i privredu uopšte čeka u sledećih nekoliko meseci.

– Findomestic banka kreditira građane i privredu na dnevnoj bazi, tako da imamo prilično dobar uvid u ono što se dešava na tržištu Srbije. Svakodnevno dobijamo zahteve malih i velikih kompanija za finansiranje, pa i onih iz trgovinskog sektora. Prema onome što može da se vidi iz tih zahteva, jasno je da tržište u Srbiji ne funkcioniše dobro i da ljudi ne kupuju mnogo robe jer za to nemaju dovoljno sredstava.

Mnogo trgovinskih objekata je zatvoreno, a posebno onih u kojima se prodavala elektronika i tehnička roba, kategorije koje smo kao banka dosta kreditirali, što činimo i sada.

Moglo bi, zapravo, da se kaže da je Srbija dotakla dno krize i da se poslednjih nekoliko meseci oseća blagi rast privredne aktivnosti, povećanje broja zahteva za kupovinu robe, posebno automobila. Sve to daje nam razlog da verujemo i da se nadamo da će biti sve bolje i da se Srbija kreće prema nekim ekonomski stabilnijim vodama.

– Zapravo, nema mnogo razlike između onoga što se u poslednjih godinu i po dana dešava u Srbiji i ekonomskih prilika u zemljama okruženja.

Činjenica je samo da za poslovanje u Srbiji uopšte, naročito u trgovini, postoji veliki potencijal, jer je nivo razvijenosti tog sektora u vašoj zemlji još dosta nizak, za razliku od nekih zemalja okruženja, a posebno razvijenih zemalja Evropske unije.

– Findomestic banka je članica BN Paribasa, šeste bankarske grupacije na svetu, pa zbog toga i ne postoje ograničenja za finansiranje bilo kog dobrog projekta. Pre bi se moglo govoriti o tome da trenutno na tržištu Srbije nema zainteresovanih koji bi povukli kreditna sredstva za neko značajnije investiranje.

To ne znači da ih u dogledno vreme neće biti i da nema onih koji su za to zainteresovani, ali mislim da je to pitanje trenutnih ekonomskih prilika i strateške procene neke kompanije u kom trenutku treba da uđe na određeno tržište.

Ono što mi kao banka možemo i činimo jeste da investitorima damo dobre uslove povlačenja i vraćanja kreditnih sredstava. Trenutno smo veoma aktivni u kreditiranju kupovine automobila i davanju potrošačkih kredita i u toj oblasti držimo oko 50 odsto tržišta.

Deo toga su i keš krediti, a cilj svega je da se poveća potrošnja i stimulišu proizvodnja i trgovina u Srbiji. Findomestic banka je partner gotovo svih velikih trgovinskih korporacija u Srbiji i partner svih distributivnih sistema.

– Tačno je da u Francuskoj postoje veliki trgovinski lanci, čak i među najvećima u svetu, a razlog zbog kojeg ne posluju u Srbiji jeste to što je ovo za njih još dosta malo tržište, sa relativno malom platežnom moći.

Ovde, istina, posluje Interex, ali ne na nivou kao u drugim državama, na primer u BiH ili Rumuniji. Ipak, svi oni će jednog dana doći i ovde. Pitanje je samo kojom će brzinom Srbija obezbediti povoljne uslove poslovanja za njih i uveriti ih da je ovde isplativo investirati.

– U Francuskoj su veoma jaki sektori nuklearne energije, izgradnje metroa, trgovine, visokih tehnologija... Zainteresovani smo da investiramo u sve te sektore i da prenesemo svoja znanja jer bi time i Srbija mnogo dobila.

Činjenica je i da je Francuska jedan od najvećih stranih investitora u Srbiji i da su francuske kompanije ovde već otvorile brojne pogone i predstavništva, ali se o tome nedovoljno zna. Pored Interexa, za koji zna dosta potrošača u Srbiji, veoma dobra investicija je i Michelinovo ulaganje u fabriku guma u Pirotu, ali i mnoge druge...

– Svakako, i već smo finansirali izvoz ranog voća, jagoda i malina. Spremni smo da podržimo dobre projekte i u drugim oblastima poljoprivrede, zbog čega Findomestic banka u Vojvodini ima veoma veliku operativu koja pruža pomoć poljoprivrednicima.

Pomažemo i podizanje vinarija i vinograda, tako da možemo da pomognemo svakoga ko ima dobar projekat ako taj projekat prati dobro urađen biznis plan koji garantuje da se investicija isplati.

Naravno, potrebno je poštovati proceduru za dobijanje kredita, ali svaki potencijalni investitor mora da nas uveri da je sposoban da proizvede ono za šta traži kredit, kao i da zna kome će i kako to da proda, odnosno da može da vrati kredit.

– Francusko-srpska privredna komora ima više od sto članica i njen prvenstveni cilj jeste da radi na promociji Srbije među potencijalnim francuskim investitorima kako bi oni ovde otvarali svoje filijale i predstavništva, ali i da srpskim firmama pomogne da svoju robu prodaju u Francuskoj.

Tako smo, na primer, nedavno organizovali sastanak predstavnika Privredne komore Srbije s regionalnim komorama u Francuskoj kako bismo tamošnjim kompanijama objasnili da treba da dođu u Srbiju i zašto to treba da urade, kao i da bi predstavnici srpske privrede saznali koje francuske kompanije planiraju da ulažu u Srbiju.

– Objašnjavam im, pre svega, da je Srbija sigurna za investiranje i za poslovanje, da se ovde poslovno okruženje menja nabolje, da ovde postoji jeftina ali veoma kvalifikovana radna snaga, da u Srbiji, po mojoj proceni, najmanje 60 odsto mladih ljudi govori engleski, što je velika retkost i u mnogo razvijenijim državama i tržištima.

Problem je što Francuzi to ne znaju, jer je Srbija mala zemlja o kojoj oni nemaju mnogo podataka, osim uopštenih informacija o nekim prošlim vremenima.

Srbija zato mora mnogo više da radi na sopstvenoj promociji, posebno poslovnih potencijala. Činjenica je da efikasnost u Srbiji nije na nekom visokom nivou, ali nije ništa lošija nego u zemljama okruženja.

U pojedinim oblastima, kao što je IT, Srbija ima vrhunske stručnjake, od kojih mnogi rade za najveće svetske kompanije. To potvrđuje i otvaranje Microsoftovog razvojnog centra u Srbiji i francuskih kompanija iz kojih srpski stručnjaci razvijaju softver.

– Ponovo govorimo o imidžu jer se mnoge poslovne i investicione odluke donose na osnovu psiholoških faktora – osećaja nesigurnosti ili straha od nedostatka informacija. Išao sam kod direktora svih velikih francuskih kompanija i govorio im da je dobro da dođu u Srbiju, ali tamo još mnogi nisu spremni zbog nivoa razvoja ekonomije i spleta raznih okolnosti.

Za Srbiju je važno da potencijalnim investitorima pošalje jasnu poruku da će imati jaku pravnu i političku podršku u obezbeđenju sigurnosti njihovih investicija.

Činjenica je da mnogi još nisu spremni da ulažu u situaciji kada se pravni okviri poslovanja često menjaju, kada na brzinu ulaska i visinu troškova investiranja nekada i presudno utiču lokalne vlasti koje u dosta slučajeva, nažalost, ne funkcionišu po prihvatljivim standardima.

Francuski investitori žele da ulažu tamo gde imaju mogućnost da predvide uslove poslovanja u nekom dužem periodu, što u Srbiji još nije moguće.

Često pričam s predstavnicima srpskih vlasti i svi oni pružaju podršku dolasku stranih investitora jer shvataju šta je budućnost i potreba Srbije. Problem je administracija na lokalnom nivou gde još nisu rešeni problemi nasleđeni iz prošlosti. Međutim, i mi i vi moramo shvatiti da sistem nije lako promeniti, kao i da su sada uslovi za poslovanje u Srbiji mnogo bolji nego pre nekoliko godina.

Važno je da i predstavnici srpskih vlasti, ali i srpski poslovni ljudi rade na promovisanju Srbije kao dobrog mesta za investiranje, ali i na dovođenju stranih kompanija.

Mora se još mnogima objasniti da se ovde fer posluje, da je njihova investicija pravno sigurna i da dolazak u Srbiju treba posmatrati kao dugoročnu, a ne kao kratkoročnu investiciju. Neophodno je učiniti mnogo više da se partneri animiraju da dolaze i ulažu u Srbiju.

Tekst: Zoran Knežević

Foto: Dragana Đorović