Novi imidž Robnih kuća Beograd
Robne kuće nekada su bile trgovac i najveći trgovački lanac. Mi više nismo trgovački lanac, već vlasnici nekretnina, bavimo se njihovim uređenjem, vođenjem i izdavanjem. Međutim, zarad svojih zakupaca dužni smo da sagledamo i trgovački aspekt celog posla – kaže Krsta Sandić
U oktobru 2007. godine Ve-rano Motors i njegov grčki partner Marfin Investment Group postali su vlasnici Robnih kuća Beograd, društvene kompanije koja je pre toga pet godina bila u stečaju. Iako je bilo oko 40 zainteresovanih kompanija koje su otkupile aukcijsku dokumentaciju, svega deset položilo je i bankarsku garanciju od 44 miliona evra, što je bio uslov za učešće na aukciji. Robne kuće, početno procenjene na 140 miliona evra, dostigle su cenu od 360 miliona evra, koju je ponudila Verano grupa. Kasnije je obelodanjeno da je Marfin većinski vlasnik Robnih kuća, to jest da u svom posedu ima 66,67 odsto akcija. Menadžment RK u potpunosti je poveren Verano grupi.
U sklopu RK nalazi se više od 30 objekata širom Srbije, sa više od 240.000 metara kvadratnih poslovnog prostora. Među brojnim poslovnim projektima Verano grupe najpoznatiji su prodaja Pežoa, tržni i poslovni centar Zira, izgradnja ekskluzivnog poslovnog objekta B-23 office park, lanac supermarketa Familija (menadžment takođe obavlja Verano grupa). U toj kompaniji nadaju se, međutim, da će im biti omogućeno da kupe i Beogradski sajam, pošto su u konzorcijumu sa Rimini Fierom jedini dali ponudu za kupovinu tog preduzeća. O tome da li su zadovoljni poslovanjem RK, kakvi su im planovi i kako ocenjuju situaciju na srpskom tržištu, za Market priča Krsta Sandić, potpredsednik Verano grupe i direktor Robnih kuća Beograd.
Ambiciozno ste krenuli u projekat Robnih kuća. Koliko je objekata do sada otvoreno, a koje planirate da otvorite u skorije vreme?
Do sada je završeno 19 objekata, otvorili smo pet velikih robnih kuća u Beogradu i 14 Familija širom Srbije. Sada odlučujemo o rokovima za otvaranje ostalih RK i dragstora u podzemnom prolazu u Nušićevoj, gde su radovi malo kasnili. Razmišljamo da li da ih otvaramo sada ili u septembru i to je više marketinško nego građevinsko pitanje. U planu je otvaranje RK u Kraljevu i Kragujevcu u septembru. U većini robnih kuća radovi su gotovi, ali će njihovo otvaranje ići postepeno, u zavisnosti od dogovora koje imamo sa zakupcima koji se uglavnom bave prodajom tekstilne robe i sezonski vode računa o svojoj ponudi, rasprodajama i slično. U septembru ćemo videti kojim ćemo tempom i redosledom otvarati objekte.
Da li ste zadovoljni radom RK?
Zadovoljni smo budući da smo objekte počeli da otvaramo u nezgodnom trenutku, u vreme ekonomske krize. Kada imam u vidu trenutnu situaciju, vrlo sam zadovoljan. Realizacija ideje o RK Beograd jeste dugoročan posao. Naravno da postoje problemi, ali veoma smo zadovoljni. Niko ne kaže da je to dobro i da ćemo ostati na tome.
Šta trenutno predstavlja najveći problem u poslovanju?
Imali smo problema sa odustajanjima zakupaca, najpoznatiji je slučaj Eltima. Oni koji su krenuli s nama jer su želeli da uđu u veliki nacionalni lanac RK, a ima ih dosta, znaju sa kolikim se problemima treba uhvatiti u koštac na tržištu, jer opremanje objekata i njihovo popunjavanje robom zahteva velike investicije. Dotok kredita i novca za ulaganje u jednom trenutku bio je presečen, pa još kad dodate paniku koju su izazvali političari… Kolebanja na tržištu su velika, ali s druge strane, postoji tim zakupaca koji veruju u ono što radimo, koji su nas prepoznali kao nešto što njima može da pomogne i uskočili su u taj naš voz, pa uz velika odricanja, i da se razumemo, probleme po njih, ipak guraju. Mi smo probali da im pružimo maksimalnu pomoć i podršku reklamom, obezbeđivanjem što kvalitetnijeg prostora, raznim programima, a još mnoge akcije planiramo da sprovedemo narednih meseci u zavisnosti od toga koliko će još trajati ova situacija. To je obostrana korist, jer kako oni zavise od nas i našeg prostora, tako i mi zavisimo od njih.
Prema kojim kriterijumima birate zastupnike brendova, koji koncept želite da ponudite u svojim objektima?
Ideja je počela od koncepta. To znači da smo najpre napravili koncept šta želimo u Robnim kućama, koji nivo usluge i klijentele, a onda započeli razradu po spratovima u okviru jedne RK, pa onda po lokacijama, pa po gradovima. Ideja je bila da kroz sve te objekte prolazi jedna nit koja bi ih vezala u celinu. Važno je reći da su robne kuće nekada bile trgovac i najveći trgovački lanac. Mi više nismo trgovački lanac, već vlasnici nekretnina, bavimo se njihovim uređenjem, vođenjem i izdavanjem. Međutim, zarad svojih zakupaca dužni smo da sagledamo i trgovački aspekt celog posla.
