Privredu opterećuju monopoli

Pojava ulja Iskon i efekti koji su na tržištu potom usledili pokazuju koliko bolujemo od nedostatka konkurencije. To je odličan primer i za državu i za potrošače kako se može drugačije. Srbija sada izvozi ulje jer je Victoria Group jedini bio u mogućnosti da proda konkurentan proizvod. Ne možete prodavati ulje za 140 dinara ako ono košta 80 – kaže za Market Nikola Vujačić

Victoria Group jedna je od najuspešnijih srpskih kompanija. U njenom sastavu posluje devet preduzeća: Sojaprotein iz Bečeja, Fertil iz Bačke Palanke, Victoriaoil iz Šida, SP laboratorija iz Bečeja, Veterinarski zavod Subotica, Victoria Logistic Novi Sad, Luka Bačka Palanka, a dve poslednje investicije su Victoria fosfati u Bosilegradu, gde se nalazi ležište fosfata, i Fabrika mineralnih đubriva Zorka Šabac, koja je letos ušla u sastav grupe. Pravu pometnju na srpskom tržištu Victoriaoil napravio je plasmanom ulja Iskon po cenama znatno nižim od onih koje su do tada prerađivači u Srbiji nudili potrošačima. Time su otvorena mnoga važna pitanja o situaciji u srpskoj privredi, ustrojstvu srpskog tržišta, izvozu srpskih proizvoda... O svim tim pitanjima i planovima Victoria Groupa razgovarali smo sa Nikolom Vujačićem, generalnim direktorom.

Tržište Srbije bilo je vrlo autistično kada je reč o jestivom ulju. Imali smo proizvođače koji su plasirali ulje po cenama daleko višim od cena ne samo u našoj zemlji već i u regionu. Tu ne mislim samo na zemlje bivše Jugoslavije već i na Mađarsku. Victoria Group je 2005. postao vlasnik fabrike ulja Mladost u Šidu, u koju je do sada uloženo 350 miliona evra. Ceo koncept investiranja bio je usmeren na uspostavljanje konkurentne proizvodnje, gde će troškovi biti svedeni na razuman nivo, a proizvodi biti vrhunskog kvaliteta. S druge strane, želeli smo da budemo sposobni da konkurišemo ostalim proizvođačima, pre svega u regionu. Zato smo napravili rafineriju koja je najmodernija u ovom delu Evrope.

Sva oprema koja se nalazi u njoj vrhunskog je kvaliteta i najmodernija u svetu. To je omogućilo drastično smanjenje troškova, dok je na tržištu ulja u Srbiji postojao monopol i cene su bile izuzetno visoke. Victoriaoil je u toj fabrici već proizvodio nerafinisano ulje, ali ono nije bilo brendirano već smo ga punili za potrebe jedne domaće uljare. Nešto smo i izvozili. Ono što nas je opredelilo da krenemo u proces ambalažiranja ulja bila je upravo situacija na tržištu. Videli smo svoju šansu i izašli sa racionalnim cenama koje prave profit. To je izazvalo fantastičnu reakciju potrošača na domaćem tržištu i oborilo cenu ulja sa nekih 140 na oko 80 dinara.

To treba da pitate ostale proizvođače. Kako su prodavali litar ulja za 140 dinara, a sada im se isplati da ga prodaju za 80 a da ništa nisu promenili u procesu proizvodnje? Victoriaoil ima apsolutno zdravu kalkulaciju, proizvodnja i prerada generišu profit. Snizili smo proizvodne troškove, imamo ulje vrhunskog kvaliteta koje je danas ubedljivo najbolje na domaćem tržištu. Od početka smo ga izvozili u Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Sloveniju, Makedoniju, a sada očekujemo izvoz za Švajcarsku, Albaniju... Imamo ugovore sa tamošnjim distributerima i mislim da je priča o ulju Iskon lepa za nas kao proizvođače, ali i za potrošače.

I u regionu smo se pojavili sa nižim cenama, ali to nije bilo tako drastično kao ovde. I na tržištima Crne Gore, BiH, manje Slovenije i Makedonije, situacija je slična kao u Srbiji. Ne znam da li je jedan neopravdano visok nivo cena posledica nekog dogovora ili nedostatka konkurencije. To nam je omogućilo da se vrlo brzo pozicioniramo na tržištu. Nismo imali fazu uvođenja proizvoda na tržište. U septembru je Victoriaoil prodao ubedljivo najviše ambalažiranog ulja u Srbiji. A prvu bocu prodali smo 1. avgusta.

Generalno, imamo problem sa nedostatkom konkurencije u Srbiji, što je jedan od ozbiljnijih problema u trgovini. Našeg ulja nema u dva najveća lanca u Srbiji zbog totalno neobjašnjivih razloga. To su neke stvari koje će ipak država morati da uradi. Nećemo vršiti pritisak ni na koga da radi sa nama i distribuira ulje Iskon. Sigurni smo u svoj proizvod, imamo najkonkurentnije cene. Jedina smo uljara u Srbiji koja je uspela da otkupi sirovine čije količine garantuju sigurno snabdevanje narednih godinu dana. Troškovi proizvodnje vrlo su niski, dakle uopšte nemamo problema s tim što se naše ulje ne prodaje u nekim trgovinama.

Tržište ih je nateralo da to urade. Imate apsurdnu situaciju da su robne marke znatno skuplje od brendiranih proizvoda, a pri tom su, po pravilu, znatno lošijeg kvaliteta, što bi trebalo da podrazumeva i nižu cenu. U praksi, međutim, nije tako, a razloge treba tražiti u politici koju sprovode trgovinski lanci. Mi nećemo monopolisati i kartelisati, niti imamo želju za dogovorima te vrste. Ponašaćemo se potpuno tržišno. Na kraju krajeva, pojava ulja Iskon i efekti koji su na tržištu potom usledili pokazuju koliko bolujemo od nedostatka konkurencije. To je odličan primer i za državu i za potrošače kako se može drugačije.

Interesantno je da je nivo izvoza ulja iz Srbije do početka rada Victoriaoila bio manje-više simboličan. U ukupnom izvozu ulja, sa 80 ili 90 odsto učestvuju dve kompanije, Sojaprotein i Victoriaoil. To je zato što smo mi jedini bili u mogućnosti da prodamo konkurentan proizvod. Ne možete prodavati ulje za 140 dinara ako ono košta 80. To je jedini razlog zbog kojeg nije bilo izvoza iz Srbije. Pitanjem konkurencije neko će u budućnosti morati ozbiljno da se pozabavi. Prosto je neverovatno da mi imamo dve-tri trgovine koje pokrivaju gotovo celu teritoriju Srbije. Postavlja se pitanje zašto nema drugih prodajnih lanaca. Ne možete da kažete da je tržište Srbije sa osam miliona stanovnika manje privlačno nego, na primer, tržište Hrvatske, gde ima četiri i po – pet miliona ljudi. Tu mora da postoji neki problem i to generalno mnogo opterećuje privredu Srbije.

Svestan sam da ta pozicija ne može dugo da ostane takva. Ali, to pitanje treba postaviti vlasnicima trgovina i videti kakav je njihov interes u svemu tome. Mi danas nemamo problema sa plasmanom zato što smo izuzetno konkurentni na tržištu, ali to nije pozicija koja je održiva. Pretpostavka je da će i ti lanci morati da se menjaju prema nekim novim uslovima na tržištu. Iako nas nema u nekim lancima, imamo apsolutno dobru volju za saradnju. Imamo čvrst izvoz i veoma dobru poziciju u ostalim trgovinama u Srbiji. Ali, doći će vreme kada će nam to zasmetati.

Apsolutno ne. Sada ne proizvodimo biodizel. Imali smo proizvodnju na nivou milion litara mesečno. Ta proizvodnja uglavnom je završavala na slobodnom tržištu, što je veliki apsurd koji postoji u Srbiji. Sada možemo da proizvedemo 50 ili 100.000 tona biodizela, a već sutra da imamo stabilnu proizvodnju jestivog ulja. Na kraju krajeva, mi ambalažiramo isključivo suncokretovo ulje, i to, za razliku od ostalih uljara, apsolutno stoprocentno suncokretovo ulje. Biodizel nijednog časa nismo proizvodili od suncokretovog ulja. Uz suncokret prerađujemo i 230.000 tona soje u Sojaproteinu i nekih 50.000-60.000 tona u Šidu. Prerađujemo 50.000 tona sojinog ulja i sa preradom repice bar jedno 20.000 tona ulja od repice. I to ulje danas izvozimo, a ono je sirovina za biodizel.