Iako svoju naklonost sve više poklanjaju hipermarketima, koji velikim izborom, dobrim odnosom cena-kvalitet i pažljivim izborom lokacija ciljaju u samu srž donošenja odluke o izboru mesta gde će se novac potrošiti, kupci u Srbiji ostaju verni pijacama kada je potrebno kupiti sveže voće i povrće, mesarama za nabavku svežeg mesa i kioscima za kupovinu cigareta.
Pre samo nekoliko godina portret prosečnog srpskog kupca bio je prilično živopisan: na pijaci kupuje paradajz i krastavac, usput pokupi cigarete na kiosku i hleb u pekari, a ceger dopuni ostalim najnužnijim kod komšije u najbližoj prodavničici. Istraživanje ShopperTrends agencije Nielsen ukazuje da se ceger polako pretvara u brendiranu kesu obližnjeg supermarketa ili hipermarketa, kao i da srpskog potrošača na kupovinu ne podstiče isključivo nužda već i želja da za uloženi novac dobije odgovarajući kvalitet i širok asortiman.
Kupci u Srbiji najviše novca troše u prodavnicama velikog formata, i to pre svega u hipermarketima, koji 2008. preuzimaju primat nad malim prodavnicama. Ove godine čak 41 odsto ispitanika izjavio je da najviše novca troši u hipermarketima, što je znatno više nego prethodne godine (29 odsto). Međutim, takvi podaci nisu iznenađujući kada se uzme u obzir činjenica da je broj hipermarketa za poslednje četiri godine porastao za čak 130 odsto, a u poređenju sa ostalim formatima, malim, srednjim i velikim radnjama i supermarketima, to je ubedljivo najveća promena.
