Internet je transformisao mnoge oblasti života, ali možda najviše način na koji kupujemo hranu i usluge. Iako je još uvek lepo zaustaviti se u trgovini i videti ili dodirnuti proizvode, praktičnost on-lajn kupovine ne može se poreći. U prilog tome govori i činjenica da je dobijanje nekih usluga kao što su rezervacije putovanja ili kupovina ulaznica za koncerte preko mreže mnogo lakše i efikasnije.

Jedna od najvećih svetskih istraživačkih agencija Nielsen sprovela je u martu 2010. godine istraživanje među više od 27.000 korisnika interneta u 55 država Azije, Pacifika, Evrope, Srednjeg istoka i Severne i Južne Amerike o tome šta potrošači u on-lajn prodavnicama planiraju da kupuju, na koji način koriste različite sajtove, kao i o uticaju društvenih medija i drugih faktora na njihove odluke kako da troše novac.

Rezultati istraživanja pokazali su da postoje neki univerzalni proizvodi koje potrošači kupuju preko interneta, a da neki tek treba da zauzmu značajan deo trgovine. Iako je provera on-lajn povratnih informacija važna za neke proizvode, posebno za elektroniku i automobile, potrošači i dalje najviše veruju preporukama prijatelja i porodice.

Globalno, on-lajn potrošači kažu da će knjige i odeća i dalje biti na vrhu liste proizvoda koje planiraju da kupuju on-lajn narednih šest meseci. Takvo opredeljenje zabeleženo je i u prošlogodišnjem Nielsenovom istraživanju, u kome je 46 odsto potrošača reklo da je preko mreže u prethodna tri meseca kupovalo knjige, a 41 odsto odeću.

Međutim, namera da se na taj način kupuju avio-karte, rezervišu turistički aranžmani i mesta u hotelima jasan je znak da ekonomija jača.

U stvari, od 2009. godine, kada je 24 odsto potrošača reklo da je kupilo avio-karte on-lajn, a 17 odsto da je hotel rezervisalo preko interneta, ugovaranje turističkih aranžmana na taj način znatno je povećano, pa se ove godine za kupovinu karata on-lajn odlučilo 31 odsto ispitanih, a hotele je preko mreže rezervisalo više od četvrtine ispitanika.

Ostali proizvodi i usluge koji su označeni kao predmeti buduće on-lajn kupovine jesu elektronska oprema, kozmetička/nutritivna pomagala, karte za događaje, računarski hardver, video i DVD igrice i namirnice.

Globalno, trećina potrošača kaže da kupovinu preko interneta obavlja pre svega u specijalizovanim on-lajn prodavnicama (kao što je, na primer, Amazon.com), a po 20 odsto ispitanika preferira sajtove trgovaca koji imaju tradicionalne radnje i one koji omogućavaju da se izaberu proizvodi iz različitih on-lajn prodavnica. Samo 16 odsto ispitanika širom sveta nikada nije kupovalo na mreži.

Ipak, ova podela razlikuje se u zavisnosti od dela sveta u kome se određeno tržište nalazi. Polovina ispitanika u Severnoj Americi najčešće kupuje od trgovaca koji imaju samo on-lajn prodavnice, dok trećina Latinoamerikanaca voli sajtove čiji vlasnici imaju i tradicionalnu formu prodaje. Skoro polovina (47 odsto) on-lajn potrošača na Bliskom istoku, u Africi i Pakistanu kaže da nikada nije kupovala na mreži.

Sve to ukazuje na ogroman prostor za rast ovakvog načina prodaje, posebno zbog toga što 44 odsto ispitanih potrošača kaže da troši manje od pet odsto svojih mesečnih rashoda na mreži, a 29 odsto da potroši između šest i 10 odsto.

Jedna od velikih prednosti on-lajn kupovine jeste mogućnost da se pročitaju mišljenja i iskustva drugih o određenom proizvodu, bilo da su to stručnjaci ili drugi kupci. Ti stavovi su najvažniji kada je reč o kupovini elektronike, jer 57 odsto ispitanika odluku o kupovini donosi prema njima.

Mišljenja na mreži o automobilima (45 odsto) i softverima (37 odsto) jedan su od tri najvažnija razloga koja utiču na kupovinu te vrste robe.

On-lajn recenzije i preporuke kolega takođe imaju ključni značaj za kupce koji planiraju da kupe nešto od elektronike, automobile ili da odluče kuda će na putovanje, a 40 odsto on-lajn kupaca kaže da ne bi čak ni kupilo elektroniku a da prvo ne vidi komentare o njoj na mreži.

Većina on-lajn korisnika (59 odsto) rekla je da verovatno ne bi delila negativna iskustva o proizvodu preko Twittera ili pisala komentare, dok bi 41 odsto to uradilo.

Potrošači širom sveta kupuju on-lajn, ali to šta kupuju i kako povratne informacije o proizvodima i socijalni mediji utiču na njihove odluke o kupovini, veoma se razlikuje među regionima u kojima je obavljeno istraživanje.

Namera da se kupuje on-lajn u Evropi je veoma visoka: 79 odsto evropskih potrošača planira da kupi proizvode ili usluge preko interneta u narednih šest meseci. On-lajn korisnici u Norveškoj i Velikoj Britaniji pokazuju najveću sklonost prema takvom načinu kupovine: gotovo 90 procenata planira kupovinu preko interneta u bliskoj budućnosti.

Mnogo više stanovnika Estonije, Hrvatske i Letonije ne namerava da obavi nikakvu on-lajn kupovinu u narednih šest meseci, za razliku od ostatka Evrope (oko 42 odsto, prosečno na svakom od tih tržišta).

Više od polovine Austrijanaca koji kupuju on-lajn planira da na taj način kupi knjige, a Nemci i Česi nameravaju da preko interneta kupe odeću i obuću više od bilo koga drugog u regionu. Buduće on-lajn kupovine Norvežana uglavnom su vezane za odmor, putovanja i ulaznice za razne događaje.

Više od trećine on-lajn potrošača u Britaniji planira da na ovaj način kupuje DVD-jeve i igrice, dok Grci pokazuju sklonost da kupuju elektronsku i računarsku opremu.