Pilot broj Marketa izašao je na jesen 2000. kada smo odlučili da nakon izlaska časopisa Caffe&Bar pokrenemo i specijalizovani časopis o robi široke potrošnje i tržišnim kretanjima. Ciljna grupa bili su vlasnici i menadžeri veleprodaja, supermarketa i STR-ova, kao i uvoznici i proizvođači robe široke potrošnje.

 

Tiraž je bio 3.000 primeraka. Časopis je bio velikog formata, savremenog dizajna i imao je 20 stranica. Iako smo u to vreme nailazili na nerazumevanje, skepsu i pitanja da li je takvo izdanje uopšte zanimljivo (o profitabilnosti da i ne govorimo), odlučili smo da istrajemo. Smatrali smo da potreba za stručnim izdanjem koje će pratiti određenu usko definisanu oblast postoji još od osnivanja prvih esnafskih udruženja i da će, dokle god su pružene informacije pravovremene, korisne i praktične, tržište za ovakvu vrstu časopisa uvek postojati. Pilot broj objavljen je u oktobru 2000, ali je prvi broj Marketa izašao u maju sledeće godine.

 

Iako su se posle 5. oktobra desile značajne promene, tržište još nije bilo dovoljno otvoreno. U maju 2001. izlazi Market broj 1. Istog dizajnerskog rešenja, istog formata, vrlo kvalitetne štampe, Market je u prvom broju imao 24 stranice, a u poslednjem te godine, broju četiri, 32. Tiraž mu je tokom cele godine bio 5.000 primeraka. Izašla su četiri broja (maj, avgust, oktobar i decembar).

 

Bio je to časopis koji se po mnogo čemu razlikovao od drugih na tadašnjem tržištu. Osim po tematici kojom se bavio, Market je i dizajnerski bio potpuno jedinstven. Kvalitet štampe od početka do danas ostao je jedan od prepoznatljivih i zaštitnih elemenata časopisa.

 

Tu godinu obeležili su novi poreski zakoni i aktivnosti države usmerene ka suzbijanju sive ekonomije. Početkom 2001. počinje privatizacija, velike svetske firme dolaze u našu zemlju, otvaraju se prvi hipermarketi.

 

Market je od 32 dostigao 38 stranica. Te godine izašla su četiri broja (februar, april, jul, oktobar). U sedmom broju prvi put se pojavila rubrika Presek tržišta.

 

Velike strane firme uveliko su imale svoja predstavništva i počele su da bombarduju tržište novim i poboljšanim proizvodima. Oni hrabriji, na primer Henkel, već su započeli proces akvizicija. Sam kraj godine obeležio je stampedo povodom otvaranja Mercatora, prvog stranog prodajnog lanca, koji je pretekao grčki Veropulos za samo deset dana.

 

 

 

 

 

Ova godina donela je sasvim novu dinamiku na našem tržištu. To se odrazilo i na Market. Časopis je dobio sadašnji izgled i postao dvomesečnik. Te godine izašlo je šest brojeva (januar, mart, april, jun, septembar, novembar). U januaru je Market imao 36, u aprilu 48, da bi krajem godine stigao i do 68 stranica. Tiraž je skočio na 10.000 primeraka. Prvi put je distribuiran preko naših partnera, veleprodaja širom zemlje. Krajem godine prvi put odlazimo na Anugu, najveći sajam robe široke potrošnje, u Kelnu.

 

Osim toga, 2003. godine stigla je i prva nagrada, koju je Marketu dodelilo Udruženje ekonomskih propagandista Srbije. U obrazloženju žirija navedeno je da je Market već u prvih devet brojeva u potpunosti opravdao očekivanja i potrebe važnih učesnika na tržištu i da ima toliko potreban i danas redak spoj – ne samo što je informativan, aktuelan i objektivan već i sadrži veoma značajnu dimenziju edukativnosti.

 

Nestanak ZOP-a omogućio je normalno funkcionisanje finansijskih institucija i postavio banke kao ključni faktor u daljem razvoju tržišta. Privatizacije i akvizicije su se zahuktavale, a kulminacija se dogodila kada su Phillip Morris i British American Tobacco preuzeli srpsku duvansku industriju.

 

U 2004. većina nas ušla je opterećena uvođenjem fiskalnih kasa. Efekat je bio konačno suzbijanje sive ekonomije na neku prihvatljivu meru. Država je pokušavala da akcijom Kupujmo domaće smanji spoljnotrgovinski deficit, ali navala novih proizvoda nije jenjavala. Tržišna dinamika ubrzala se toliko da su rubrike Vesti i Novi proizvodi pretile da progutaju ceo broj.

 

Market ima sve veći autoritet. Bavili smo se temama fiskalnih kasa, uslovima pod kojima banke kreditiraju mala i srednja preduzeća, perspektivama trgovine u Srbiji. Posle Anuge posetili smo i sajam Sial u Parizu.

 

 

 

 

Uvođenjem PDV-a početkom 2005, zaokružena je poreska transformacija srpske privrede. To je direktno dovelo do ulaska novih stranih prodajnih lanaca kao što su Metro i Interex i dodatno intenziviralo akvizicije i integracije na tržištu.

 

Market je podigao tiraž na 12.000 primeraka i povezao 24 veleprodaje i distributere robe široke potrošnje u svoj distributivni sistem. Novim zakonima utvrđuju se evropski standardi, a privatizacije se polako privode kraju.

 

Veoma značajan događaj bio je i MarketForum 05, prva konferencija o robi široke potrošnje koju je naš časopis organizovao. Rezultati tog skupa pokazali su da je okupljanje poslovnih ljudi iz istog sektora veoma korisno i da ima mnogo pozitivnih efekata.

 

Početkom ove godine trgovinski sistemi nastavili su da otvaraju svoje objekte u Srbiji, nastavljeno je ukrupnjavanje trgovine, a brojne usvojene zakone (o cenama, konkurenciji, zaštiti potrošača, oglašavanju...) koji uređuju tu oblast tek je trebalo primeniti.

 

Veliki broj novih proizvoda na tržištu, udruživanje i povezivanje velikih trgovina, sajmovi, napor da se napravi selekcija najvažnijih događaja bili su podsticaj da Market iz broja u broj postaje sve stručniji i obimniji. Posle intenzivnog perioda privatizacije nekada velikih državnih firmi, tokom 2006. godine počeo je period akvizicija, kupovina, udruživanja... Više meseci spekulisalo se o udruživanju srpske Delte, hrvatskog Agrokora i slovenačkog Mercatora u jedan regionalni trgovinski lanac, ali je ta priča brzo zaboravljena pošto su se Mercator i srpska kompanija Rodić MB dogovorili o udruživanju, čime je na tržištu Srbije nastao još jedan krupan igrač.

 

Predstavljali smo najveće srpske maloprodajne lance, bavili se sudbinom pijaca kao značajnog kanala prodaje hrane i pravcima njihovog razvoja, posećivali sajmove u Parmi i Parizu (SIAL). Krajem 2006. godine, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, organizovali smo MarketForum 06, koji je okupio poslovne ljude koji se bave uvozom, proizvodnjom, distribucijom, trgovinom robe široke potrošnje.

 

Posle velikih promena koje su se 2006. desile na domaćem i regionalnom tržištu robe široke potrošnje, 2007. godina počela je razdruživanjem nacionalnog lanca trgovine CBA. Osnovano je novo udruženje veletrgovaca koji su imali i svoje maloprodaje – Zdrava alijansa.

 

Možda još značajniji događaj 2007. godine bila je ratifikacija sporazuma CEFTA, čime su otvorene velike mogućnosti za razvoj trgovine između zemalja potpisnica. Tokom 2007. godine Market je objavio i specijalno izdanje SEE Market koje je bilo posvećeno tržištu CEFTA.

 

Kraj godine obeležili su prodaja Robnih kuća Beograd konzorcijumu Verano motorsa i Marfin grupe za 360 miliona evra, otvaranje prvog šoping-mola u Srbiji, Delta Cityja u Beogradu, spor oko vlasništva nad kompanijom Voda Voda.

 

Market je iz broja u broj imao sve više strana – 2007. godine 164 – prateći tako porast obima zbivanja na tržištu robe široke potrošnje, kod nas i u regionu. Veliki i malo manji distributivni lanci nastavili su da otvaraju sve veći broj prodajnih objekata sa novim asortimanom i novim sadržajima kao što su banke, apoteke, pekare i lokali. Bavili smo se i obavezom uvođenja HACCP standarda u maloprodajne objekte.

 

U 2008. godini Aleksandar Svetelšek, generalni direktor grupe Tuš, najavio je ekskluzivno za naš časopis dolazak u Srbiju, a sa pojavom tog lanca maloprodajnih objekata srpsko tržište nastavilo je da se širi.

 

Iako se tržište modernizovalo u svakom pogledu, pitanje monopola u proizvodnji, a pogotovo u trgovini, sve se češće postavljalo u javnosti. Ekonomisti, stručna tela poput Komisije za zaštitu konkurencije i pojedinci postavljali su pitanje monopola, otvorenosti srpskog tržišta, trgovačkih marži i protekcionizma, ali su ona, nažalost, ostala bez konkretnih odgovora i zaključaka, a još manje konkretnih mera.

 

Završene su i konsolidacije u pivarskoj industriji – Heineken je konačno ušao na srpsko tržište kupovinom MB pivare u Novom Sadu. Počela je i proizvodnja Carlsberga u našoj zemlji.

 

Sporazum CEFTA i pored svih prepreka i pokušaja protekcionizma nacionalnih proizvoda i proizvođača beležio je prve rezultate u srpskoj poljoprivredi, gde i danas imamo suficit u izvozu.

 

Samostalne trgovačke radnje osećaju sve snažniji pritisak velikih sistema i njihovi vlasnici prinuđeni su da ih zatvaraju, premeštaju na drugu lokaciju ili znatno menjaju način svog poslovanja.

 

Jedna od najznačajnijih promena u vlasništvu kompanija u sektoru robe široke potrošnje u Srbiji bilo je Pepsijevo preuzimanje Marbo produkta. Tokom jeseni počela su prva predviđanja kako će se ekonomska kriza, koja je zadesila SAD i veoma se brzo prelila na razvijene evropske zemlje, osetiti i u Srbiji. Dok je Vlada bila optimistična i državni vrh se spremao za šansu veka srpske privrede, ekonomisti su upozoravali da i srpskoj privredi preti kolaps.

 

Kriza – osnovna odlika ove godine. Da kriza dolazi, bilo je mnogima jasno već polovinom prošle godine, a da bismo dali što precizniju dijagnozu o tome kako iz krize izaći, napravili smo veliku anketu sa privrednicima koji su već počeli da prave strategije za prevladavanje recesije. Značajna tema kojom su se, osim pogođenih trgovaca i potrošača, bavili i državni organi, bila je i opšta nelikvidnost trgovine. Problem neplaćanja rešen je multilateralnim prebijanjem dugova pod kontrolom države i upumpavanjem više od 80 milijardi dinara državnih subvencionisanih kredita u sektor trgovine kako bi se nelikvidnost prevazišla.

 

Tokom ove godine na tržištu je počeo da radi novi domaći trgovinski lanac Familija market. Posle privatizacije Robnih kuća, otvorena su prva četiri renovirana objekta u Beogradu, među kojima i čuvena Beograđanka. Ovu godinu obeležila je i odluka Vlade Srbije da naša zemlja jednostrano počne da primenjuje odredbe Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU. U vreme najveće krize u Beogradu je otvoren najveći šoping-mol u regionu Ušće. U ovoj kriznoj godini akcijska sniženja postala su jedina poslovna politika trgovinskih lanaca u Srbiji. Tokom ove godine sklopljeni su sporazumi o slobodnoj trgovini sa Belorusijom i Turskom, pored onoga koji imamo sa Rusijom˝.

 

Shvatajući značaj IT tehnologije i sistema u trgovini i logistici, Market je objavio i specijalan dodatak na 32 strane posvećen toj oblasti. Reakcije su bile izuzetno povoljne.

 

U ovoj godini otvorena je kancelarija FRAME media u Bukureštu i započelo je izdavanje časopisa Market Romania.