Papirologija zbunjuje uvoznike
Iako ne spore potrebu za poboljšanjem kontrole kvaliteta i ispravnosti robe s kojom rade, uvoznici posebno ukazuju na probleme koje imaju zbog neuhodanosti novih procedura i promena u nadležnostima inspekcijskih organa. Nedoumice se posebno odnose na to da li se, kome i koje laboratorijske analize uzoraka plaćaju prilikom kontrole kvaliteta uvezene robe
Primena novog Zakona o bezbednosti hrane trebalo bi da obezbedi zdravstveno-higijensku sigurnost sirovina i proizvoda životinjskog i neživotinjskog porekla u prometu u Srbiji, ali je početak njegove primene doneo i neke novine u proceduri uvoza i kontrole koje zbunjuju, pre svega, uvozničke firme. Iako ne spore potrebu za poboljšanjem kontrole kvaliteta i ispravnosti robe s kojom rade, uvoznici posebno ukazuju na probleme koje imaju zbog neuhodanosti novih procedura i promena u nadležnostima inspekcijskih organa. Nedoumice se posebno odnose na to da li se, kome i koje laboratorijske analize uzoraka plaćaju prilikom kontrole kvaliteta uvezene robe.
– Prema novom zakonu, kontrola robe na granici trebalo bi da bude pojednostavljena i da se ređe rade uzorkovanja za laboratorijske analize, ali se to ne dešava. Zapravo, i dalje se kontroliše apsolutno svaka pošiljka, a analize koje se sada plaćaju posredno, preko budžeta, skuplje su nego ranije, kada smo ih direktno plaćali laboratorijama. Inspekcijski organi od nas traže i da potpišemo izjavu da ćemo platiti troškove laboratorijskih analiza bez obzira na njihove rezultate, iako u Zakonu piše drugačije – kaže za Market Olga Mladenović, direktorka kompanije KUK iz Beograda, koja uvozi sirovine za prehrambenu i farmaceutsku industriju iz različitih evropskih zemalja.
Dušan Pajkić, direktor Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, kaže za Market da uvoznici sada mešaju službene i posebne kontrole i da nedoumice postoje zbog toga.
– Službenu kontrolu, a to je svaka kontrola prilikom uvoza, kao i svako uzorkovanje u fabrikama, plaća onaj čija se roba kontroliše. Naknada za laboratorijske analize koje se tom prilikom rade plaćaju se na osnovu odluke Vlade donete 25. jula ove godine. Posebne kontrole, na koje se odnosi član 70 novog Zakona o bezbednosti hrane, a na koji se uvoznici pogrešno pozivaju, rade se prema planu monitoringa ili nadzora, kao novouspostavljenog principa kontrole uvoza, i njih plaća država iz budžeta.
Prema planu nadzora, koji će se obavezno praviti, godišnje će se uzorkovati od pet do deset odsto proizvoda na tržištu. Analizom tih uzoraka treba da se ustanovi da li su inspekcijski organi prilikom uvoza radili u skladu sa propisima, odnosno da li su uvoznici poštovali propise i uvozili robu koja zadovoljava zdravstveno-higijenske standarde. Posebnim kontrolama proverava se zapravo da li su pravila o bezbednosti hrane u potpunosti poštovana – kaže Pajkić.
Gordan Dangubić, direktor predstavništva belgijske kompanije Barentz u Beogradu, koje se bavi uvozom sirovina za prehrambenu industriju, smatra da je diskutabilno da li će država u situaciji u kojoj jeste plaćati te posebne kontrole.
Direktorka KUK-a dodaje da su pojedine laboratorije i po stupanju novog zakona na snagu nastavile da traže da im se direktno plaćaju analize uzoraka robe iz uvoza jer njima sporo pristižu sredstva koja uvoznici u to ime uplaćuju u budžet Srbije.
– Postoji zato opravdani strah da nam laboratorije neće davati rezultate analiza dok im to ne bude plaćeno, što znači da robu nećemo moći da pustimo u promet, jer je to moguće jedino kada analiza potvrdi da ona zadovoljava sve standarde ispravnosti – kaže Mladenovićeva.
U predstavništvu Barentza, koje u Srbiji radi tek oko pola godine, obaveze prema budžetu na ime laboratorijskih analiza odmah plaćaju da ne bi dugo čekali rezultate.
– Ipak, postoji strah da laboratorije neće dati rezultate analiza dok im ne budu prebačena sredstva za urađeni posao – kaže Dangubić i dodaje da sada niko nije načisto s tim kako se primenjuje novi zakon. Prema rečima Dušana Pajkića, uvoznici su do sada, kada su analize direktno plaćali laboratorijama, mogli da utiču na rezultate ispitivanja kvaliteta, ali primenom novog sistema, po kome se analize plaćaju preko države, ta mogućnost je isključena.
– Mnogi su nam se žalili da laboratorije sada svoje analize naplaćuju skuplje nego kada su ih direktno naplaćivale od uvoznika i te navode ozbiljno ćemo ispitati – kaže Pajkić i dodaje da se neopravdano pravi problem oko primene novog carinskog postupka kontrole ispravnosti uvezene robe, i to verovatno zato što je raniji sistem nekome odgovarao.
Direktorka KUK-a dodaje da uvoznici žele da se proces na carini završava brže i da ne bude skup.
– Postupak je i dalje veoma složen, spor i mnogo košta. Posebno je ekonomski neopravdano da se uzima toliko uzoraka koliko uzimaju naši inspekcijski organi. Problem je verovatno to što još nisu doneti svi podzakonski akti, koji inače prate svaki zakon, a bez kojih postoji zbrka. Ako znamo da je rok za njihovo donošenje godinu dana, onda možemo da kažemo da nas najmanje toliko dugo čekaju i sadašnji problemi prilikom uvoza – kaže Mladenovićeva.
