U samom centru Beograda, okružen Skupštinom Srbije i Skupštinom Beograda, parkom, otmenim zgradama dvora, u prometnoj ulici Kralja Milana, nalazi se montažni objekat – kiosk Kaži halo, sve je procvetalo. Nekada je to bila cvećara, a od pre nekoliko godina kiosk koji se po svojoj ponudi luksuznih alkoholnih pića i konditorskih proizvoda izdvaja od uobičajenih trafika sa cigaretama, novinama i žvakama. Vode ga tri žene, dve vlasnice Divna Božović i Slobodanka Savović i radnica Marina Mišić, trudeći se da opstanu na današnjem tržištu prepunom velikih i jeftinih megamarketa i supermarketa. Slobodanka je devedesetih godina na istoj lokaciji imala prodavnicu sa sendvičima koju mnogi građani pamte, pa često i u novom kiosku traže sendviče, a Divna je držala kiosk. Treći objekat bila je cvećara preduzeća Park.

– Između 2001. i 2002. zbog renoviranja ulice uklonili su nam objekte, ostala je samo cvećara. Slobodanka i ja ostale smo bez posla, da ne govorim o tome koliko smo prvobitno bile platile te kioske, a cvećara koja se nalazila na ovom mestu još od 1960. pripadala je preduzeću Park. Onda sam posle određenog vremena dobila ponudu da kupim tu cvećaru, a budući da sam jedina imala sve potrebne papire i za raniji kiosk, digla sam veliki kredit od banke, udružila se sa Slobodankom i zavrtela ovu radnju. Ime nam se oduvek dopadalo, pa smo ga i zadržale – priča Divna Božović

Želja im je bila da se uklope u ambijent Starog dvora, da ne narušavaju prostor glavnog grada, i zbog toga ispred ovog kioska nikad nećete videti frižidere za sokove i pivo. Umesto toga, vlasnice su ga ukrasile baštenskim četinarima u saksijama.

Među više od 1.500 artikala u ponudi ovog kioska ima Mocart kugli, bajadera, lula, duvana za lule i cigarete, viskija, italijanskih vina, konjaka, votke, ali 80 odsto celokupnog prometa ipak čine cigarete i novine.

– Svake nedelje poručimo cigarete u vrednosti od 150.000 do 200.000 dinara i sve se proda. Od poda do vrha, radnja je popunjena kutijama sa cigaretama. Nekada smo imali jednog dobavljača za sve marke, međutim sad su se oni podelili i specijalizovali za određenu marku, tako da cigarete poručujemo od četiri dobavljača. Problem sa cigaretama je u tome što je rabat samo pet odsto, pa ne može mnogo da se zaradi. Osim toga, na kraju godine na konačnu dobit mora da se plati dodatni porez od 18 odsto, pa nam nije lako. Problem nam predstavlja i to što je za nas koji imamo ovakve male radnje, nabavna cena za skoro 50 odsto proizvoda ista kao maloprodajna u nekim velikim lancima supermarketa. Zato nam se često kupci žale da nam je, na primer, čokolada skupa, ali mi nemamo drugog načina da je nabavimo, a tako visoku cenu određuje nam dobavljač – kaže Slobodanka.

Kupci se često raspituju za sendviče jer se sećaju nekadašnje radnje, međutim Slobodanka nije mogla da dobije dozvolu da nastavi taj posao. Zakon zabranjuje prodaju hrane na ulici, potrebno je imati prostoriju od 15 kvadratnih metara, mokri čvor... Kada je odlučeno da se kiosci uklone sa te lokacije, bilo je reči o tome da kvare vizuru, da ulica treba da se renovira da bi postala prolazna. Međutim, danas na tom mestu stoje dva parkirana automobila.

– Jeste, prolaznici nam često traže sendviče. Pošto nisam mogla to da nastavim, odlučili smo da se od ostalih trafika izdvojimo po malo otmenijoj robi. Dobro nam idu i Mocart kugle i ostale bombonjere, naročito oko Nove godine. Možda je kraj 2008. nekako najteži period otkako postojimo, ali mislim da je to sve psihološki, u glavama ljudi, svi paze da štede, da ne kupuju poklone – kaže Slobodanka.

Budući da se radnja nalazi u prometnoj ulici u okviru poslovnih zgrada, to joj određuje i radno vreme: od ponedeljka do subote od 7.00 do 22.00. Kiosk je zatvoren samo za Božić i Uskrs, a tokom novogodišnje noći radi i obično ima veliki promet.

– Ulica Kralja Milana je takva da kroz nju prolaze samo poslovni ljudi, koji se ne zadržavaju mnogo. Noću ova ulica spava, a subotom je promet najlošiji. Pokušali smo da radimo i nedeljom, ali ne isplati nam se da plaćamo struju. Dođu komšije iz jedine stambene zgrade u kraju, kupe novine i to je sve. Na kraju smo ipak odustali od toga. Probali smo da radimo i tokom cele noći, međutim ova ulica je mrtva kad se završi radno vreme – kaže Božovićeva.

Dešava se i da ih pokradu. Uglavnom se kradu novine, mada su im jednom prilikom lopovi oteli i celu ćasu sa čokoladicama. Takve vrste troškova uspeju da pokriju premijama koje dobijaju od kompanija kao što su British Tobacco, Japan Tobacco i Ronhil, koji im brendiraju radnju.

– Sa njima se dogovorimo da u izlogu moramo da imamo izvestan broj paklica cigareta kao neku vrstu reklame. Mada, ipak se na kraju najbolje prodaje Marlboro, koji niko ne reklamira – kaže Slobodanka.
Marlboro i Davidoff najviše puše i republički poslanici, koji su im stalne mušterije. Ne kupuju ništa za jelo jer imaju jeftin restoran u Skupštini, ali zato njihovi vozači kupuju grickalice dok ih čekaju. Kad se završi sednica Skupštine, oni poslanici koji nisu iz Beograda kupuju viski i votku. Vrlo su kulturni i ljubazni prema prodavačicama, mada hoće da se posvađaju među sobom, da viču i prepadaju prolaznike.

– Pre neki dan dvojica su se tako posvađala da smo na kraju morale da im doviknemo iz radnje da dođu i kupe cigarete ili piće za smirenje. Oni su se, naravno, nasmejali i umirili – pričaju kroz smeh naše sagovornice.
Inače, one stalno ponavljaju da im je veoma važno da održe nivo, da radnja lepo izgleda. Redovno peru prozore, tendu, uvek paze kakvu muziku puštaju.

– Zvučnici su bili moja ideja. Izneli smo ih napolje i trudimo se da se i muzikom uklopimo u ambijent. Često prolaznici zastanu da poslušaju muziku. U radnji obavezno držimo finu robu. Ne želim da neki stranac dođe u Beograd ili u Skupštinu, da prođe ovuda i vidi neki običan kiosk s kikirikijem koji izgleda kao na buvljoj pijaci i iz kog trešti neka grozna muzika – kaže Božovićeva.

Trude se da plate nikad ne kasne i sve tri su prijavljene. Divna, Slobodanka i Marina odlično se slažu, što je, kažu, i najvažnije da bi posao mogao uspešno da se obavlja. Ne zarađuju mnogo, dnevni pazar bude im najviše 60.000 dinara, ali vole što su nezavisne. Za ovu godinu planiraju promene u radnji koje će početi poboljšanom rasvetom.