Formiranje cena na relaciji proizvođač - kupac

09 Februar 2010

Svaki trgovac određuje svoju poslovnu politiku

Kada je reč o odnosima na relaciji proizvođač–prodavac, novi Zakon o zaštiti konkurencije jasno definiše uslove poslovanja. Najčešća zabranjena odredba koju mogu sadržati vertikalni sporazumi jeste ona kojom prodavac, odnosno dobavljač, obavezuje kupca da kupljeni proizvod dalje prodaje po ceni koju je odredio prodavac, odnosno dobavljač

Formiranje cena na relaciji proizvođač - kupac

Novi Zakon o zaštiti konkurencije, koji je stupio na snagu 1. novembra 2009, trebalo bi, barem prema najavama, da uvede red i u ovu oblast, budući da daje mnogo veća ovlašćenja Komisiji za zaštitu konkurencije. Taj zakon koji je posebno značajan za srpsko tržište uređuje nekoliko veoma značajnih i osetljivih pitanja, a mi smo se u ovom tekstu fokusirali na način formiranja cena, što je u nekoliko navrata bila goruća tema srpskog tržišta.

Kada je reč o odnosima na relaciji proizvođač–prodavac, novi Zakon jasno definiše uslove poslovanja. Vertikalni sporazumi mogu biti sporazumi o uslovima nabavke, prodaje ili preprodaje između postojećih i/ili potencijalnih učesnika na tržištu koji posluju na različitom nivou proizvodnog lanca ili lanca isporuke.

–Najčešća zabranjena odredba koju mogu sadržati vertikalni sporazumi jeste ona kojom prodavac, odnosno dobavljač, obavezuje kupca da kupljeni proizvod dalje prodaje po ceni koju je odredio prodavac, odnosno dobavljač. Takvi restriktivni sporazumi koji narušavaju konkurenciju, po zakonu su ništavni, osim u slučaju izuzeća od zabrane u skladu sa novim Zakonom – kaže predsednica Komisije za zaštitu konkurencije Dijana Marković-Bajalović.

Restriktivni sporazumi mogu biti ugovori, pojedine odredbe ugovora, izričiti ili prećutni dogovori, usaglašene prakse i odluke o oblicima udruživanja učesnika na tržištu.

– Zabrana restriktivnih sporazuma obezbeđuje da svaki učesnik na tržištu samostalno sprovodi svoju poslovnu politiku. To takođe znači da je zabranjeno ograničavati kupca da kupljeni proizvod dalje proda po ceni koju samostalno utvrdi u skladu sa svojom poslovnom politikom. Nametanje takve obaveze kupcu predstavlja ograničenje koje nijedan vertikalni sporazum ne sme da sadrži – kaže predsednica Komisije za zaštitu konkurencije Dijana Marković-Bajalović.

Promene u novom zakonu

Neke od novina koje unosi Zakon o zaštiti konkurencije:

obaveza informisanja i obaveštavanja potrošača o svim relevantnim karakteristikama proizvoda ili usluga koji im se nude,
teret dokazivanja neispravnosti proizvoda ili usluga sa potrošača se prenosi na trgovca,
precizira se odnos organizatora putovanja prema klijentu,
precizira se odnos banaka prema klijentima koji uzimaju potrošačke kredite,
propisuje se odnos prema klijentu koji robu naručuje iz kataloga ili elektronski,
obavezna garancija na tehničku robu biće dve godine.

Ovde je moguće izuzeti od zabrane ugovornu klauzulu kojom se predviđa mogućnost da prodavac (dobavljač) nametne kupcu maksimalnu cenu za dalju prodaju ili da preporuči cenu za dalju prodaju (preprodajnu cenu).

– Pojam preporuke mora se shvatiti u doslovnom smislu, što znači da kupac mora biti potpuno slobodan da preprodaje kupljeni proizvod po ceni koju sam odredi. Uslovljavanje kupca da prihvati preporučenu cenu jednostavno ne sme da postoji – izričita je sagovornica Marketa.

Predsednica Komisije objasnila je i različite modele koje proizvođači koriste da bi vršili pritisak na prodavca, a koji su Zakonom zabranjeni.

– Osim direktnim ograničenjem kupca da je formira, prodajna cena mnogo se češće postiže indirektnim sredstvima – naglašava Dijana Marković-Bajalović.

Primeri takvog ponašanja jesu slučajevi u kojima prodavac utvrđuje maržu kupca kod formiranja cene za dalju prodaju i maksimalni popust koji kupac može odobriti kod dalje prodaje. Tu spada i dobijanje posebnog rabata za pridržavanje određene cene kod dalje prodaje ili povrat novca iz promotivnih troškova dobavljača, vezivanje preprodajne cene za prodajne cene konkurenata kupca, pretnje, zastrašivanja, upozorenja, kazne, kašnjenje ili obustava isporuke, kao i raskid ugovora zbog nepridržavanja određene cene.

Dakle, zabranjeni su sledeći slučajevi formiranja marže:

– utvrđivanje distributivne marže koja predstavlja obavezu kupca da primeni utvrđeni iznos u apsolutnom ili procentualnom iznosu na kupovnu cenu kako bi utvrdio svoju dalju prodajnu cenu;

Ovlašćenja Komisije i kaznena politika

Jedan od velikih problema sa kojima se Antimonopolska komisija do sada suočavala jeste i pitanje ovlašćenja za pribavljanje informacija. Komisija sada ima ovlašćenje da zahteva dostavljanje podataka i dokumentacije kojom raspolažu učesnici na tržištu. Ukoliko ne postupe po nalogu, Komisija će moći da izrekne meru procesnog penala, a za svaki dan nepostupanja po nalogu Komisije, može se izreći mera od 500 do 5.000 evra.

Dijana Marković-Bajalović objasnila je da Komisija sada ima pravo da obavlja (ne)najavljen uviđaj, a službena lica imaju ovlašćenje da uđu u poslovne prostorije učesnika na tržištu, izvrše njihov pregled, traže na uvid isprave i sve za šta se pretpostavlja da sadrži podatke o aktivnostima učesnika. To bi trebalo Komisiji da omogući pribavljanje dokaza u postupcima koje vodi, a ako firma ne sarađuje, Komisija može da zatraži i asistenciju policije.

Komisiji je dato i pravo da izriče novčane kazne kompanijama za koje se utvrdi da su postupale suprotno odredbama zakona, a koje iznose do deset odsto ukupnog godišnjeg prometa. Treba imati u vidu da se jednim učesnikom na tržištu smatraju sva privredna društva koja pripadaju grupi društava, odnosno holdingu, te da će se za odmeravanje kazne uzimati u obzir ukupan prihod ostvaren na nivou grupe. Ta mera zaštite konkurencije važi i u slučajevima nedozvoljene koncentracije na tržištu, zloupotrebe dominantnog položaja, što znači da je zabranjeno zaključenje ili izvršenje restriktivnog sporazuma.

Komisija je u svom dosadašnjem radu utvrdila veći broj nepravilnosti u različitim privrednim delatnostima i podnela više prekršajnih prijava. Međutim, nijedna nije došla do suđenja zbog zastarelosti. Žalba Antimonopolske komisije bila je uspešna i time su postupci vraćeni na prvostepene prekršajne organe i Komisija očekuje njihov ishod.

– obaveza kupca da utvrdi maržu u fiksnom iznosu (apsolutnom ili procentualnom) u odnosu na preporučenu cenu ocenjuje se kao određivanje cene kod dalje prodaje. Opisana i druga ponašanja kojima se kupac ograničava da samostalno donosi odluke o formiranju sopstvenih prodajnih cena dovode do ograničavanja i narušavanja konkurencije na tržištu.

– Ova zabrana ima apsolutni karakter, tako da sporazumi kojima prodavac ograničava sposobnost kupca da utvrđuje vlastite prodajne cene ne mogu biti izuzeti od zabrane. Ugovaranjem takvih odredaba direktno se utiče na sužavanje ponude proizvoda po različitim cenama, čime se ograničava i narušava konkurencija na tržištu predmetne robe, odnosno usluga – ističe Bajalović-Marković.

Posledica tako narušene konkurencije ogleda se u nemogućnosti kupaca da u svojstvu prodavaca konkurišu jedni drugima ponudom različitih cena za iste proizvode, iako je interes svih da proizvode prodaju po cenama što nižim od konkurentskih. Ograničava se i mogućnost potrošača da u zavisnosti od cene izabere prodavca od koga će kupiti predmetni proizvod ili uslugu.

Dijana Marković-Bajalović

S druge strane, dominantan učesnik na tržištu treba pažljivo da utvrdi politiku rabata prema svojim kupcima. To je veoma važno da se ne bi desilo da Komisija osnovano posumnja da je preduzeće svojom politikom rabata zloupotrebilo svoj položaj.

– Efekti rabatne politike dominantnog učesnika na relevantnom tržištu ocenjuju se u svakom pojedinačnom slučaju. Pri tom se u obzir uzimaju uslovi konkurencije na relevantnom tržištu na kojem je aktivan dominantan učesnik (otvorenost za nove ulaske, troškovi ulaska na tržište, broj i snaga konkurenata, otvorenost drugih povezanih tržišta i sl.), kao i efekti koje na uslove konkurencije može imati rabatna politika koju dominantni učesnik primenjuje – objašnjava predsednica Komisije.

U skladu sa navedenim kriterijumima, ocenjuje se i dozvoljenost primene različitih vrsta rabata – količinski rabat, rabat za vernost, vremensko uslovljavanje ispunjenja uslova za rabat, rabat na ostatak i sl. U Komisiji ističu da su od presudnog značaja uslovi konkurencije na relevantnom tržištu na kome nastupaju konkurenti dominantnog učesnika, sa istim ili sličnim, odnosno zamenljivim proizvodima (uticaj na tzv. inter brand konkurenciju).

Kada je reč o osposobljenosti Komisije za posao, najveći problem je u broju kadrova. Prema svetskim standardima, koji imaju u vidu veličinu tržišta i broj stanovnika, Komisija u Srbiji trebalo bi da ima 70 zaposlenih. Sada ih ima svega 25, dakle za trećinu manje. S obzirom na ograničenja u pogledu zapošljavanja državnih službenika i budžetske restrikcije, teško da će u dogledno vreme uspeti da ojača kadrovske kapacitete.

Dosadašnji rad Komisije

Dosadašnji rad Komisije obilovao je kontroverzama, budući da je proteklih godina pokrenuto nekoliko velikih istraga koje su se pretvorile u afere koje nisu rasvetljene do kraja. Najpoznatija je ona u vezi sa industrijom ulja. Tako Komisija za zaštitu konkurencije do sada nije mogla da utvrdi da li su domaći uljari zaključili kartelski sporazum, jer to antimonopolsko telo nije imalo ovlašćenja čijom bi primenom moglo da obezbedi dokaze. A niko od četiri ključna igrača (Dijamant, Vital, Sunce i Banat) u ovom slučaju nije bio spreman da svedoči.

Kada je u pitanju postupak protiv proizvođača ulja, predsednica Komisije saopštila je da je postupak pokrenut zbog osnovane sumnje da su navedeni proizvođači jestivog suncokretovog ulja u ugovorima sa kupcima, trgovinskim lancima i drugim maloprodajnim objektima, ugovarali poseban rabat za definisanje maloprodajne cene, odnosno da su u poslovanju primenjivali sistem minimalnih preporučenih preprodajnih cena. U tom postupku, kako navodi predsednica Komisije, to telo raspolaže ugovorima o kupoprodaji i elektronskom prepiskom između ugovornih strana koja potvrđuje koja je praksa primenjivana, ali izvodi i ostale dokaze koji su neophodni da se pravilno i potpuno utvrdi činjenično stanje.

Pre pokretanja tog postupka, Komisija je na osnovu informacija dobijenih od Ministarstva trgovine i usluga i podataka naknadno dobijenih od trgovinskih lanaca posumnjala da su navedeni proizvođači ulja utvrdili jedinstvenu politiku istovremenog uvođenja i ukidanja rabata pri prodaji ulja trgovinskim lancima, što je moglo uticati na konkurenciju na tržištu maloprodaje jestivog suncokretovog ulja.

– Zaključeno je da su pomenuti proizvođači ulja u određenim periodima (septembar i decembar 2008. i februar 2009. godine) uvodili, odnosno ukidali (jun i jul 2009. godine) promotivne i nacionalne rabate, što je ukazivalo na sporazum proizvođača ulja o uslovima trgovine. Za dokazivanje postojanja sporazuma o cenama i drugim uslovima trgovine između konkurenata bilo je potrebno pribaviti i direktan dokaz o navedenom sporazumevanju proizvođača ulja, što je Komisija mogla da obezbedi samo u slučaju da su službena lica stručne službe Komisije bila ovlašćena da obavljaju pregled prostorija proizvođača ulja, kao i poslovne zajednice Industrijsko bilje kao resornog udruženja proizvođača ulja. Zakon o zaštiti konkurencije koji se primenjivao do 1. novembra 2009. godine nije propisao takvo ovlašćenje, što je onemogućilo Komisiju da pribavi ključni dokaz, zbog čega je to telo pokrenulo postupak u kojem je već raspolagalo inicijalnim dokazima – rekla je Dijana Marković-Bajalović.

Ipak, Antimonopolska komisija ustanovila je da na relaciji proizvođač–trgovina postoji nedozvoljeni sporazum, iako oni nisu međusobni konkurenti. To je dokazima potvrdio zrenjaninski Dijamant. On je prijavio nedozvoljen sporazum sa pojedinim trgovinskim lancima prema kojem nije bio slobodan da samostalno formira maloprodajnu cenu.

– U toku je postupak utvrđivanja monopola, odnosno povrede konkurencije na tržištu ulja međusobnim dogovorom proizvođača i trgovaca – izjavila je Dijana Marković-Bajalović, uz napomenu da ne može da iznosi detalje.

Tekst: Uroš Delić

Foto: arhiva Marketa

< Prethodni članak | Sledeći članak >

Pratite novi sadržaj putem Market RSS kanala

Svaki trgovac određuje svoju poslovnu politiku

Za prikaz banera potrebno je da imate instaliran FlashPlayer 8 ili noviji.

Za prikaz banera potrebno je da imate instaliran FlashPlayer 8 ili noviji.