Veća odgovornost trgovaca
Novi zakon potrošača stavlja u centar svih ekonomskih zbivanja u zemlji. Kada bude usvojen, zaista neće postojati ništa po čemu će prosečan potrošač u Srbiji, bar zakonski, biti u nepovoljnijem položaju od potrošača u Evropskoj uniji
Novim Zakonom o zaštiti potrošača, koji je početkom septembra predstavljen javnosti na skupu u beogradskom hotelu Continental, trebalo bi, prema zamisli predlagača Ministarstva trgovine i usluga, da se onemogući monopolsko ponašanje trgovaca prema kupcima i proizvođačima. Javna rasprava o nacrtu novog zakona trebalo bi da traje do kraja oktobra, a ministar Slobodan Milosavljević najavio je da očekuje njegovo usvajanje do kraja godine.
– Novi zakon potrošača stavlja u centar svih ekonomskih zbivanja u zemlji. Kada bude usvojen, zaista neće postojati ništa po čemu će prosečan potrošač u Srbiji, bar zakonski, biti u nepovoljnijem položaju od potrošača u Evropskoj uniji – kaže Milosavljević.
Ministar trgovine i usluga, prilikom predstavljanja nacrta Zakona o zaštiti potrošača, rekao je da se Srbija opredelila za aktivnu politiku zaštite potrošača i naglasio značaj sprovođenja člana 78 Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije EU, kojim je ta zaštita definisana.
– Da bi se njihova prava zaštitila na pravi način, neophodno je da potrošači budu pravovremeno i dobro informisani, ali i da postoji efikasni i delotvorni sistem zaštite njihovih prava. Nosilac zaštite treba da bude i biće Ministarstvo trgovine i usluga, a preko tržišne inspekcije kao organa koji je neposredno zadužen za kontrolu sprovođenja propisa. Uz pomoć Evropske unije, koja je izradu nacrta ovog zakona svesrdno pomogla, stručno, tehnički i materijalno, trudićemo se da izgradimo partnerski odnos države i potrošača. Jedan od koraka u tom smeru je i formiranje Saveta za zaštitu potrošača, što je u skladu sa praksom u zemljama članicama EU. Cilj ovog zakona treba da bude i jačanje organizacija koje se bave zaštitom potrošača kako bi mogle da opravdaju svrhu svog postojanja – rekao je ministar Milosavljević i ocenio da je trenutno stanje u toj oblasti nezadovoljavajuće.
Resorni ministar najavio je da bi do kraja godine u Srbiji trebalo da počne da funkcioniše sistem za brzo upozoravanje i razmenu informacija o incidentima koji nastaju u procesu proizvodnje, čuvanja, transporta i trgovine prehrambenim proizvodima.
Evropska komesarka za zaštitu potrošača Medlena Kuneva, koja je u Srbiju došla baš zbog predstavljanja nacrta novog Zakona o zaštiti potrošača, istakla je da je potrebno popraviti mostove između ekonomske i socijalne sfere koji su naročito porušeni u vreme aktuelne krize.
– Ako je potrošač u centru tržišta, a jeste i trebalo bi da bude, onda ga moramo zaštititi od neravnopravnog položaja koji ima na tom tržištu. Evropska unija pomogla je u kreiranju ovog nacrta zakona kako bi pokazala Srbiji da ima konkretnih koristi od početka pridruživanja EU. Veoma je važno imati pravila na osnovu kojih će se znati šta treba da se radi na putu pridruživanja. Uz našu pomoć, Vlada Srbije identifikovala je prioritetne sektore za zaštitu potrošačkih prava, a to su energija, transport i hrana – rekla je komesarka Kuneva.
Inače, izradu nacrta Zakona o zaštiti potrošača, koji je sada na javnoj raspravi, pomogla je Evropska unija projektom ZAP. Ostvarivanje tog projekta produženo je i na sledeću godinu, a od 2011. do 2013. EU će primenu predloženog zakona pomagati programom IPA, vrednim oko 2,4 miliona evra.
Rukovodilac projekta ZAP za Srbiju Rut An Bitner naglasila je da će usvajanjem nove politike zaštite potrošača EU pomoći Vladi Srbije da osigura potrošačka prava u skladu sa direktivama Unije.
– Uspeh ZAP-a biće jačanje kapaciteta srpske administracije da bolje komunicira sa potrošačima i doslednije štiti njihova prava. U ime EU ministarstvu i organizacijama koje se bave zaštitom potrošača pružamo tehničku pomoć – rekla je Bitnerova i naglasila da promene koje predviđa novi zakon predstavljaju komplikovan ali i inspirativan proces tokom koga treba da se uspostavi balans između interesa potrošača i trgovaca kako bi svi mogli da budu zadovoljni.
Bitnerova je naglasila da su u pripremi nacrta novog zakona srpskim stručnjacima pomagale i kolege iz Slovenije, Austrije i Nemačke, ali i da je tokom tog posla bilo opstruisanja i zatezanja.
– Srpskog potrošača treba da zaštite vladini i parlamentarni organi, ali i naprednije pravno tretiranje i efikasnija pravna zaštita potrošačkih prava. U tom smislu neophodna je bolja saradnja vladinih i nevladinih organizacija koje se bave tom problematikom – naglasila je Bitnerova.
Pojedini trgovci su tokom javnog predstavljanja nacrta Zakona o zaštiti potrošača imali primedbe na odredbe po kojima će ubuduće sva krivica za žalbe potrošača biti prebačena na trgovce. Evropska komesarka Kuneva naglasila je da i u EU postoji asimetrija u pravnoj regulativi kada su u pitanju potrošači.
– Zakonske odredbe koje regulišu odgovornost ne podrazumevaju da je neko kriv, ali upravo zbog položaja koji trgovci imaju u odnosu na potrošače, prirodnije je da teret dokazivanja za eventualne propuste bude na njihovoj strani. Evropska praksa u ovoj oblasti polazi od toga da je mnogo teže pojedincu da dokazuje da je pretrpeo štetu nego trgovcu da šteta nije nastala njegovom krivicom. I u EU trgovci moraju da dokazuju da je kupac načinio štetu ili da je kriv za raskid ugovora, a to je upravo moćna alatka u rukama potrošača da bi se zaštitio od nesavesnih trgovaca. Evropska praksa, takođe, pokazuje i da mnogi potrošači odustaju od kupovine jer se plaše da neće moći da nadoknade štetu. Ako se držite zakona i ako ste korektni u poslu, onda nemate čega da se plašite – smatra Kuneva.
Ministar Milosavljević podsetio je trgovce da nikada ne treba da zaborave da su pre svega i mnogo češće potrošači nego trgovci, i da ako budu poslovali u skladu s tim, neće imati problema sa nezadovoljnim kupcima.
U nacrtu novog Zakona o potrošačima, koji je pisan osam meseci, predviđen je niz potpuno novih pogodnosti za srpske potrošače. Oni će biti mnogo bolje informisani, naročito o konačnim cenama robe i usluga, a cene će ubuduće morati da budu jasno i čitko ispisane, i to sa uračunatim porezom.
Trgovac će, na primer, biti dužan da pre nego što bilo šta proda, potrošača podrobno obavesti o detaljima plaćanja, servisiranju, garanciji, roku isporuke, ceni s porezom, mogućnosti raskida ugovora i eventualnom depozitu. Ako nešto propusti da navede, kupac će moći da raskine ugovor bez obzira na to da li je trgovac imao nameru da ga informiše ili ne.
Zanimljivo je što će, ako ovaj predlog izglasaju poslanici Skupštine Srbije, kupac kupljenu robu moći da vrati ukoliko je neispravna, a obavezu dokazivanja suprotnog imaće prodavac. U tom slučaju prodavac je dužan da plaćeni iznos vrati potrošaču u roku od 30 dana od raskida ugovora.
Trgovci bi ubuduće mogli da imaju obavezu da robu isporučuju najkasnije 14 dana od dogovorene kupovine, dok bi u slučaju oštećenja prodate robe bili u obavezi da je zamene. Ako predlog bude usvojen, trgovac bi svoju grešku mogao da plati otkazivanjem kupovine na svoju štetu, nižom cenom ili tako što bi kupcu nadoknadio troškove nabavke robe u drugoj radnji ukoliko ne želi to isto da mu proda u svojoj. Nacrt zakona predviđa još jednu pogodnost za kupca, naime da mu se garantni rok obnovi u slučaju da zameni robu.
Novo zakonsko rešenje moglo bi da zabrani neposredno obraćanje trgovca potrošaču radi oglašavanja telefonom, faksom ili mejlom ukoliko potrošač nije na to pristao, kao i slanje robe potrošaču ako se ovaj nije s tim saglasio. Zanimljivo je predloženo rešenje da se „ćutanje u toj situaciji ne sme tumačiti kao odobravanje“. Dosta prostora u nacrtu novog zakonskog rešenja o zaštiti potrošača posvećeno je obavezama trgovaca i potrošača proisteklim iz potrošačkih kredita.
Tako bi, po tom nacrtu, davalac kredita morao da do najsitnijih detalja obavesti korisnika o svim troškovima, ratama i cenama dodatnih usluga koje bi mogle da budu naplaćene. Davalac kredita ne bi ubuduće smeo naknadno da menja podatke koji su navedeni u ugovoru o kreditu, između ostalog ni kamate.
Tekst: Ana Rusanov, Zoran Knežević
Foto: Dragana Đorović
