Srbija dobila Zakon o pivu

Zaštita kvaliteta piva

Usvajanjem Zakona o pivu potrošačima će se obezbediti bolji kvalitet „tečnog hleba“, a proizvođačima administrativna i zakonodavna infrastruktura za proizvodnju što kvalitetnijeg piva koje treba da bude konkurentno inostranom i na domaćem i na međunarodnom tržištu

Srbija je jedina država jugoistočne Evrope koja ima Zakon o pivu kojim se uređuju proizvodnja, pakovanje, deklarisanje i kvalitet „tečnog hleba“. Zakon je usvojen početkom maja, a kako je Srbija regionalni lider u proizvodnji i izvozu piva, očekuje se da će taj zakon biti dodatni podstrek toj uspešnoj privrednoj grani koja je po obimu otprilike izjednačena s proizvodnjom mineralne vode i sokova.

Primena Zakona o pivu potrošačima bi trebalo da obezbedi bolji kvalitet tog pića, a proizvođačima administrativnu i zakonodavnu infrastrukturu za proizvodnju što kvalitetnijeg piva koje treba da bude konkurentno inostranom i na domaćem i na međunarodnom tržištu.

U Srbiji do sada, kako je Marketu rečeno u Ministarstvu poljoprivrede, nije postojao zakon koji bi uređivao tu oblast, već su se primenjivali podzakonski akti koji samo delimično regulišu pitanje kvaliteta piva kao gotovog proizvoda, njegovo pakovanje i deklarisanje i kvalitet hmelja, koji je samo jedna od sirovina za proizvodnju piva.

Cilj Zakona je da se uspostavljanjem sistema kontrole kvaliteta sirovina koje se koriste u proizvodnji piva, kao i kvaliteta piva, stvore osnove za oživljavanje i dalji razvoj te oblasti u Srbiji, kao i preduzimanje efikasnijih mera agrarne politike u tom sektoru.

Jačanje tog sektora, kako predviđaju u Ministarstvu, pozitivno će uticati i na jačanje konkurentnosti domaćeg piva na našem, ali i na inostranom tržištu, a primenom usvojenih rešenja trebalo bi da se poveća pravna sigurnost proizvođača piva.

Zakonom je propisan prelazni period od godinu dana za usklađivanje s njegovim odredbama. Procenjeno je da je to dovoljan rok jer podaci koji će biti vođeni u proizvođačkoj evidenciji i Registru proizvođača već postoje u evidencijama koje su vođene u skladu s dosadašnjim pravilnicima. Zato u Ministarstvu poljoprivrede očekuju da proizvođačima neće biti potrebno mnogo vremena da objedine podatke.

Prema novim zakonskim propisima, proizvođač će se upisivati u Registar ako ispunjava uslove u pogledu objekata, prostorija, opreme, uređaja i stručnog kadra. Neophodno je, naime, da proizvođač ima bar jednu visokoobrazovanu osobu – tehnologa, s najmanje dve godine iskustva u proizvodnji piva.

Hmelj

Ne računajući vodu, hmelj je osnovni sastojak piva. Proizvodnja hmelja u Srbiji, međutim, opada, tako da se sada uvozi oko dve trećine sirovina za proizvodnju piva. Od 2000. do 2009. godine površine pod hmeljom smanjene su sa 500 na 67 hektara.

– Danas su najveći domaći proizvođači piva uključeni u velike multinacionalne kompanije, tako da je i kvalitet sirovina uslovljen svetskim standardima. Da bi se stvorili preduslovi za proizvodnju kvalitetnog piva, uvoze se sirovine odgovarajućeg kvaliteta. To je jedan od razloga zbog kojih je opala proizvodnja hmelja kod nas – kaže za Market Saška Biorčević, savetnica Udruženja PKS za poljoprivredu.

Sekretar UPS-a Miša Maksimović objašnjava da je taj negativan trend posledica „gubljenja koraka“ sa svetom devedesetih godina, kad jednostavno nije bilo kvalitetnog hmelja. Prema njegovim rečima, ta kultura zahteva mnogo rada i ulaganja, po čemu je u rangu vinove loze, a rešenje bi se moglo naći u pravljenju velikih zasada.

U Registru se vode osnovni podaci o proizvođaču, obimu godišnje proizvodnje, utrošku sirovina i gotovim proizvodima, o objektima i prostorijama za proizvodnju i skladištenje sirovina i gotovih proizvoda, o opremi i uređajima za proizvodnju i punjenje, o standardima kvaliteta i sertifikatima, kao i o obimu godišnje prodaje.

U Ministarstvu poljoprivrede ističu da su troškovi koje će proizvođači imati prilikom usklađivanja s odredbama Zakona svedeni na minimum budući da nisu predviđene posebne naknade za te namene.

Proizvodnja piva u Srbiji je, inače, 2009. godine bila manja za čak 100 miliona litara nego 2008, kada je, prema podacima Privredne komore Srbije, iznosila 650 miliona litara. Sekretar Udruženja pivara Srbije Miša Maksimović to objašnjava, pre svega, ekonomskom krizom, tj. smanjenom kupovnom moći stanovništva, dugom zimom, ali i prošlogodišnjim povećanjem akciza.

– Akcize se usklađuju s rastom maloprodajnih cena. Prošle godine, međutim, uvećanje je iznosilo 25 umesto 10 odsto, koliko je bilo povećanje maloprodajnih cena, i to je dodatno opterećenje za pivarsku industriju – objašnjava Maksimović i navodi da pivo pripada grupi niskoalkoholnih proizvoda na koje se plaća akciza.

Maksimović navodi i primere Nemačke i Češke, u kojima država stimuliše pivare dvostruko nižom akcizom, dok je prodajna cena piva tri puta viša nego u Srbiji. Kod nas je, kako smatra, problem upravo učešće akcize u ukupnoj ceni piva.

Kontrola

Svi sastojci koji se koriste u proizvodnji piva (hmelj, ječmeni slad, nesladovane sirovine i voda), kao i finalni proizvod, podležu obaveznom ispitivanju kvaliteta fizičkih, hemijskih i mikrobioloških karakteristika. Za kvalitet svih sastojaka koji se koriste u proizvodnji piva odgovoran je proizvođač, osim kada se oni uvoze, i tada je odgovoran uvoznik.

Direktor Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede Dušan Pajkić kaže za Market da je u svim dosadašnjim kontrolama utvrđeno da kvalitet piva zadovoljava važeće propise i da su samo u nekoliko slučajeva uočene nepravilnosti koje su se odnosile na nepravilno deklarisanje piva, tj. na definisanje prisustva i količine konzervansa.

Troškove kontrole kvaliteta proizvoda snosi proizvođač ako rezultati nisu zadovoljavajući. U suprotnom, troškovi idu na teret Ministarstva poljoprivrede. Kada je u pitanju kontrola uvoznih piva, troškove snosi uvoznik.

Srpske pivare ipak obezbeđuju širok asortiman „tečnog hleba“, a uvoz piva je u stalnom padu. Prema podacima Uprave carina, u 2009. godini uvezeno je piva za oko pet miliona američkih dolara (gotovo 60 miliona litara), i to najviše iz Holandije. U ovoj grani industrije Srbija ostvaruje značajan suficit.

Prošle godine izvezeno je oko 1,5 miliona hektolitara i ostvarena zarada od preko 75 miliona dolara. Od ukupno izvezenih količina više od 60 odsto plasirano je na tržišta Crne Gore i BiH.

U Srbiji se, inače, godišnje potroši oko 60 litara piva po glavi stanovnika, a u 2009. godini je, prema rečima Saške Biorčević, savetnice Udruženja PKS za poljoprivredu, ukupna potrošnja bila oko 4,3 miliona hektolitara.

U tradicionalno pivarskim zemljama kao što su Češka i Nemačka potrošnja je 155, odnosno 138 litara po stanovniku.

U svetu se godišnje proizvede oko 130 milijardi litara piva, a najveći proizvođači na svetu su SAD i EU. Tendencija povećanja proizvodnje, ali i potrošnje piva, zabeležena je u Kini, koja i u ovoj industriji postaje ozbiljan konkurent na globalnom tržištu s učešćem od oko 17 odsto u ukupnoj svetskoj potrošnji.

Kazne

Zakonom o pivu predviđene su kazne od 300.000 do tri miliona dinara za proizvođače ukoliko nisu upisani u Registar, ne ispunjavaju tehničke uslove za proizvodnju piva, ne proizvode po proizvođačkoj specifikaciji, ne koriste odgovarajuće sirovine, ne obavljaju redovnu kontrolu kvaliteta, uvoze ili u promet stavljaju pivo neadekvatnog kvaliteta itd. Za te prekršaje odgovornim licima zaprećene su kazne od 50.000 do 200.000 dinara. Za iste prekršaje preduzetnici se mogu suočiti s kaznama od 100.000 do 500.000 dinara.

Tekst: Uroš Delić

Foto: arhiva Marketa