STR Tajna, Jagodina

Prvi STR Tajna Slađan Jančić otvorio je pre deset godina u centru Jagodine. Posle nekoliko godina otvorio je i drugu radnju, a kasnije još dva maloprodajna objekta u manjim mestima u blizini Jagodine. U početku su radnje bile specijalizovane samo za prodaju robe u rinfuzu, ali se situacija na tržištu promenila, pa je i asortiman to morao da prati.
Jančićeve radnje danas nude potrošačima oko 3.000 proizvoda, iako roba na meru i dalje čini glavninu asortimana. Osim maloprodaje, ta trgovinska firma ima i veleprodaju na 400 kvadratnih metara, koja ujedno predstavlja i centralni magacin. Iz nje se snabdevaju manje radnje u gradskom jezgru, a razvijena je i saradnja s ugostiteljskim objektima i restoranima brze hrane.

– Mogli bismo da otvorimo još radnji, ali to bi na neki način bilo finansijsko samoubistvo jer ne bismo mogli to da izdržimo. Za svaku radnju potreban je odgovarajući kadar koji bi trebalo dobro platiti. Da bih to mogao da uradim, morao bih i ja dobro da zarađujem. Pošto situacija nije takva, radimo s optimalnim brojem radnji, a za dalje ćemo videti – kaže za Market Slađan Jančić, vlasnik STR-a Tajna.

Pokazalo se da je izuzetno efikasno rešenje da pojedini artikli stoje ispred radnje, s vidno istaknutim cenama, koje su najčešće niže nego u drugim maloprodajama. Kada je roba istaknuta na taj način, kupci zastanu, raspituju se, ulaze u radnju i kupuju

Jagodina je poslednjih nekoliko godina centar tog kraja Srbije jer se dosta gradi i ulaže u razvoj. Upravo zbog toga, i veliki trgovinski lanci odlučili su da otvore objekte u tom gradu. U kratkom roku tu su otvoreni hipermarketi Roda i DIS, kao i dva velika Maxija, ali i veliki broj manjih radnji. Jančić, međutim, smatra da zbog broja stanovnika i kupovne moći ne postoji tako velika potražnja za robom.
– Zagovornik sam promovisanja domaćih proizvoda i malih proizvođača i poljoprivrednika iz okoline Jagodine. Pre nekoliko godina pokrenuo sam priču o ujedinjenju trgovaca na zelenoj pijaci u Jagodini, gde na jednom mestu ima oko 150 radnjica. Roba u njima sigurno je jeftinija nego na drugim mestima i ljudi ovde često dolaze. Imali smo zajednički interes i s proizvođačima iz različitih sektora napravili smo liflet kojim smo promovisali kupovinu takvih proizvoda. To, međutim, nije potrajalo duže od godinu dana zbog međusobne nesloge, ali i zbog popularizacije velikih lanaca i agresivnih reklama na televiziji koje navode ljude da kupuju određene proizvode – ističe vlasnik STR-a Tajna.

Ipak, dodaje Jančić, uspeli su da u zadovoljavajućem obimu reše problem učestalih krađa u radnjama s kojima godinama nisu mogli da izađu na kraj. S obzirom na to da se krađa u vrednosti nižoj od 16.000 dinara prema zakonu ne smatra krivičnim delom, samoinicijativno su morali da rešavaju taj problem.
– Odlučili smo da uvedemo video nadzor kako bismo barem malo smanjili broj krađa. Osim toga, nije nam preostalo ništa drugo nego da sami upozoravamo one koji kradu da to više ne rade. Donekle smo uspeli u tome, mada se zbog nemaštine i dalje dešava da neko nešto ukrade, a to neretko čine penzioneri – kaže Slađan Jančić.

Velika količina robe iz njegovih radnji izložena je ispred ulaza, što donekle olakšava krađu, ali to je, kako kaže Jančić, jedini način da se kupci privuku da uđu baš u njegovu radnju. Jedno vreme nije držano ništa ispred radnje i promet je za nedelju dana bio kao inače za jedan dan.
– Ne možemo da čekamo da kupci sami uđu u radnju, moramo nečim da ih privučemo – objašnjava Jančić.
Njegova glavna poslovna filozofija glasi da mušterija ne sme da uđe u radnju i nešto traži a da toga nema.

– Može da se desi da zaliha baš tog artikla nije dopunjena na vreme, ali to ne znači da će mušterija izaći iz radnje bez željenog proizvoda. Radnice istog momenta treba da pozovu magacin i neko će im doneti proizvod u roku od dva minuta. Zbog toga nam je magacin blizu radnji. Nabavka se obavlja na dnevnom nivou, a ako treba, i više puta dnevno – kaže naš sagovornik.

Mali trgovci su, prema njegovim rečima, u sve težem položaju, a država ne radi ništa u vezi s tim. Niko ih, kako kaže, ništa ne pita i ne interesuje se za stvarno stanje na terenu niti pruža ikakvu pomoć. Država se, dodaje Jančić, uglavnom oslanja na velike trgovinske firme, dok su mali trgovci prepušteni sami sebi.
– Svake godine doprinosi nam se povećavaju, tako da plaćamo kao da imamo još jednog radnika, a nemamo ga. Nalozi za uplatu samo stižu i mi uvek sve plaćamo na vreme. U istom smo položaju kao i oni koji ne izmiruju redovno svoje obaveze. Niko ne vrednuje one koji pošteno rade, a trebalo bi. Bili bismo više motivisani – zaključuje Jančić.