Svaki proizvođač ima pravo da na osnovu procene tržišta na koje će plasirati svoju robu, pravilnika određene zemlje i kupovne moći potencijalnih potrošača, odredi kakav će kvalitet svojih proizvoda ponuditi tom tržištu. Bitno je da proizvodi budu bezbedni, a nivou kvaliteta ne može se ništa prigovoriti.

– Kada govorimo o kvalitetu proizvoda koji su rađeni za zapadno i istočno tržište, kod nas je nemoguće utvrditi razlike, iako su evidentne. Utvrđivanje kvaliteta mogu da rade samo kvalifikovane laboratorije i ta istraživanja veoma su skupa, a kod nas nijedno udruženje potrošača nema odakle da izdvoji novac za takve analize. Proizvođači imaju pravo da diferenciraju proizvode. Ne mogu po istoj ceni na svim tržištima da prodaju svoju robu, pa tokom proizvodnje smanjuju neke komponente proizvoda. Kada je, recimo, tehnička roba u pitanju, ugrađuju se neki delovi koji su jeftiniji i brže propadaju, čime se dobija jeftiniji proizvod koji je namenjen tržištu na kojem je kupovna moć slabija – objašnjava za naš list prof. Svetislav Taboroši, jedan od tvoraca Nacrta zakona o pravima potrošača.

U javnosti, pokreti potrošača su ti koji pokreću pitanja kvaliteta proizvoda koji su pravljeni za istočno i zapadno trÿište. Ne postoji pravna mogućnost da primorate vlasnika brenda, neku kompaniju, da naznači na proizvodima ili da javno kaže da je roba koja je rađena za određeno tržište drukčijeg kvaliteta. Svaka kompanija pre plasiranja svoje robe na neko tržište najpre proveri propise te zemlje.

– Jedan od najvećih krivaca što je roba na našem tržištu lošeg kvaliteta jeste to što su pravilnici o kvalitetu proizvoda kod nas puni rupa i zastareli. Svi svetski brendovi najpre prokontrolišu propise koji su na snazi u zemlji u koju će plasirati proizvode. Na osnovu tih propisa oni znaju da li će neke komponente dodati ili će neke staviti u manjoj količini, a sve da bi im proizvodnja bila jeftinija. Kada govorimo o kvalitetu proizvoda, u Evropi ima više od 14.000 standarda, a u Srbiji oko 13.000, od kojih je, međutim, samo 2,5 odsto usaglašeno sa evropskim standardima. Mnogi standardi u Evropi su promenjeni, pa roba koja nije prodata, a ne zadovoljava nove standarde, završava kod nas. Naši trgovci kupuju tu robu po bagatelnim, a prodaju po veoma visokim cenama i kao robu prve klase – govori o kvalitetu robe i propisima Goran Papović, predsednik Udruženja za zaštitu potrošača i potpredsednik NOPS-a (Nacionalna organizacija potrošača Srbije).

Na istočnim tržištima prodaju se klime i frižideri koji nemaju ekološki freon, dakle oni koji zagađuju životnu sredinu, deterdženti takođe. U Hrvatskoj se pre nekoliko godina vodio spor sa kompanijom Proctor&Gamble, jer je njen deterdžent Ariel bio lošijeg kvaliteta nego onaj koji se prodavao u Sloveniji, a imao je i fosfate koji zagađuju okolinu. Posle nekoliko ročišta, Hrvatsko udruženje potrošača uspelo je da dobije parnicu i Ariel je morao da promeni svoj kvalitet na hrvatskom tržištu. Ali, to je jedan od retkih primera da su potrošači uspeli da dokažu da neki proizvodi imaju drugačiji kvalitet. A potrošači su baš ti koji imaju reč i koji odlučuju o tome da li će kupovati takvu robu.

Da nije samo roba koja se radi za istočno tržište drugačijeg kvaliteta nego da takva može biti i ona koja se plasira na tržišta Zapada, pokazuje i primer velike kompanije Coca-Cola, koja je pre nekoliko godina morala sa tržišta Velike Britanije da povuče svoju flaširanu vodu Dasani. Naime, utvrđeno je da je voda koja je prodavana kao flaširana bila iz česme, a u promotivnom materijalu reklamirana je kao voda koja je veoma čista i sadrži minerale, čime su potrošači dovedeni u zabludu. Zbog toga ta voda nikad nije dospela na tržište Francuske i Nemačke.

Pokreti potrošača su više puta izlazili u javnost sa stavom da kompanije takvom praksom dovode kupce u zabludu, krše neka od njihovih osnovnih potrošačkih prava i zloupotrebljavaju stečeno poverenje. Međutim, prof. Taboroši smatra da potrošači nisu oštećeni i da plaćaju robu onoliko koliko ona vredi.

– Kompanije na naše tržište distribuiraju robu lošijeg kvaliteta jer su želele da uštede u proizvodnji da bi krajnji proizvod bio jeftin. Međutim, ovde ti proizvodi koštaju koliko i na zapadu, a razlog su visoke marže kod nas – kaže prof. Svetislav Taboroši za Market. On je dao svoje viđenje budućnosti našeg tržišta.

– Najavljuje se da bi trenutna ekonomska kriza za pola godine mogla da donese pad proizvodnje u nizu delatnosti koje zavise od kredita. U takvoj situaciji tražnja će biti smanjena i tada će kompanije pokušati da na tržišta koja su marginalna izbace što više dobara. Zapad će morati da bude konkurencija već prisutnim
jeftinim ponuđačima robe na našem tržištu, što će dovesti do drastičnog smanjenja troškova proizvodnje, a time i do znatno lošijeg kvaliteta robe.

Da proizvodi koji se rade za istočno tržište imaju drugačijii kvalitet pokazuje i jedna zanimljivost. Naime, kompanija Renault svoje automobile testira u raznim fabrikama. Prilikom testiranja automobila u fabrici u Novom Mestu, gde se rade automobili namenjeni istočnom tržištu, dobijeni su rezultati koji su pokazali da su ti automobili kvalitetniji nego oni koji su rađeni u matičnoj fabrici, a koji su namenjeni zapadnom tržištu. To je izazvalo priličnu konfuziju u toj kompaniji, njena poslovna politika bila je dovedena u pitanje, naravno najviše zbog troškova proizvodnje.

Goran Papović, iz Udruženja potrošača Vojvodine, smatra da je naše tržište deponija Evrope i ekskluzivno za naš časopis najavljuje da će to udruženje i Nacionalna organizacija potrošača pokrenuti ispitivanje kvaliteta proizvoda.

– Ukoliko država i ministarstva koja su nadležna za kvalitet namirnica, a to su Ministarstvo trgovine i usluga i Ministarstvo zdravlja, ne pokrenu ispitivanje kvaliteta inostranih brendova, mi ćemo već početkom ove godine sami to pokrenuti. Veoma skupo potrošači kod nas plaćaju proizvode koji su dosta daleko od pravog kvaliteta. Kod nas se prodaje roba velikih brendova koja se proizvodi u Kini. Takvi proizvodi prošli su samo jednu kontrolu, dok u zemljama EU tek posle treće kontrole mogu otići u prodaju.

Setimo se i problema sa postojanjem melanina u mleku, igračaka sa otrovnim materijama – ukazao je Papović na mnoge probleme iz ove oblasti. Proizvođači imaju pravo da tokom proizvodnje poštuju donju granicu kvaliteta proizvoda, što podrazumeva da u čokoladu mogu staviti manje kakaoa, a u deterdžente slabije baze koje utiču na skidanje prljavštine. To im niko ne može zabraniti. Oni su jedino dužni da njihovi proizvodi budu bezbedni, tj. da ne štete zdravlju i da ne ugrožavaju životnu sredinu. O tome koliko je kvalitet dobar ili loš, odlučiće potrošači, tako što će neke proizvode kupovati, a neke bojkotovati. Međutim, postavlja se pitanje koliko oni zapravo i imaju mogućnost da biraju.