Sagovornici Marketa iz Carlsberga, Apatinske pivare, Minaque, Soko Štarka, Bambija, Swissliona već se suočavaju s padom prodaje ili ga tek očekuju zbog nedovoljne kupovne moći potrošača i spremaju mere kako bi ostvarili što bolje rezultate
Pad kupovne moći građana usled ekonomske krize svakim danom sve je osetniji. Prilikom kupovine, sve više potrošača u korpe stavlja samo najosnovnije namirnice, dok se sve ostalo u većini slučajeva smatra luksuzom. Tako se svakodnevno beleži pad prometa različitih proizvoda.
Ako je suditi po prometu piva, kriza ima i te kakav uticaj na budžet pivopija u Srbiji. Jer, osim što je nelikvidnost distributera ovog napitka sve izraženija i što vremenske prilike prethodnih meseci nisu išle naruku potrošnji piva, pivari kažu da je taj artikal dospeo na samo dno spiska za kupovinu. Tako je, prema podacima Udruženja pivara i sladara, promet piva u martu ove godine za čak 29 odsto bio manji nego u martu 2008, dok je u februaru njegov pad iznosio 23 odsto.
Aleksandar Radosavljević, direktor Carlsberga, objašnjava da se na osnovu tih podataka može reći da je ukupan promet piva u prvom kvartalu ove godine bio za 25 odsto manji nego u istom kvartalu lane.
– Carlsberg beleži pad tražnje ispod 20 odsto, što znači da nekako uspevamo da održimo prodaju – kaže Radosavljević. Za takvo stanje, kako on objašnjava, postoji nekoliko razloga. Potrošači su zbog krize počeli da vode više računa o generalnoj potrošnji, pa im je na spisku artikala za kupovinu, pivo verovatno pri samom dnu.
– Pad prometa se, međutim, najviše oseća u ugostiteljstvu, jer ljudi sve manje odlaze u kafiće, restorane, klubove, zbog čega je i promet piva u toj privrednoj grani znatno opao. Osim toga, na pad tražnje u velikoj meri uticala je i cena koja je zbog poslednjeg povećanja akciza vanredno skočila za nekoliko procenata – kaže Radosavljević i dodaje da su na slabije rezultate u prvom kvartalu verovatno uticale i vremenske prilike, jer je prošla zima za razliku od ove bila mnogo blaža, a pivo je piće koje ima sezonski karakter, odnosno više se konzumira u proleće, leto i jesen. Sve to dodatno je uticalo i na porudžbine distributera koji i sami imaju problema pre svega sa likvidnošću.
Da je pad prometa piva izraženiji u sektoru hotela, kafića i restorana nego u maloprodaji, potvrdio je i Ilija Šetka, generalni direktor Apatinske pivare, prilikom predstavljanja rezultata te kompanije u 2008. godini. On je kazao da je ova kompanija u prvom kvartalu ove godine zabeležila pad prometa od nekih 20 odsto i dodao da se ne može sa sigurnošću reći da je pad tržišta uzrokovan svetskom krizom, već da su tome doprineli i vremenski uslovi koji su ove zime bili nepovoljniji nego u isto vreme prethodne godine, ali i povećane akcize na pivo.
– Apatinska pivara prošle godine prodala je 3,6 miliona hektolitara piva, što je za 4,2 odsto više nego 2007. U 2009. najvažnije će biti da se sačuvaju zaposleni i brendovi – kazao je Šetka i dodao da ove godine ne očekuju rast prodaje, već da je cilj očuvanje postignutih rezultata. Na pitanje novinara o kašnjenju trgovinskih lanaca u isplati porudžbina, Šetka je objasnio da kašnjenja postoje, ali da nisu velika i da ne dovode u pitanje likvidnost kompanije. On je napomenuo da Apatinska pivara i ove godine planira nove investicije, ali nije mogao da precizira vrednost tih ulaganja.
– Zbog finansijske krize ove godine ćemo se usmeriti na što bolje finansijske rezultate i smanjenje troškova – kazao je Šetka. Slično stanje vlada i na tržištu vode, što potvrđuju podaci Udruženja industrije mineralnih voda. Sa 650,3 miliona litara u 2007. prodaja je u 2008. smanjena na 639,4 miliona litara, a u prva dva meseca ove godine pad je bio još veći. Tako se, u zavisnosti od proizvođača, pad prometa vode kretao i do 20 odsto. Taj podatak potvrđuje da se prosečan građanin usled krize sve češće okreće česmovači.
Sanja Vasić, PR kompanije BB Minaqua, kaže da je od početka ove godine ukupna potražnja za mineralnim vodama u padu, s tim što neki proizvođači to osete više, a neki manje.
– Konkretno, prodaja naše vode od početka godine pala je za nekih pet odsto. Kriza tek sada počinje da se oseća, i prave efekte tek ćemo videti. Ipak, mi trenutno zauzimamo 25 odsto tržišta i poslujemo bez kreditnih zaduženja, što je svakako odličan preduslov da se kriza prebrodi. Kontrola i smanjenje troškova takođe su veoma bitni faktori. Racionalizacija troškova uvek je bila jedan od naših prioriteta. Tendenciju smanjenja troškova po jedinici proizvoda držimo već deset godina. To je rezultiralo time što su potrošači dobili izuzetno kvalitetan proizvod po niskoj ceni – kaže Vasićeva. Pad prometa osećaju i u kompaniji Knjaz Miloš, i to pre svega kod negaziranih voda.
– Promet negaziranih voda manji je za oko 10 odsto nego prošle godine. Voda Knjaz Miloš se u određenoj meri dobro drži, međutim i tu se osećaju lošiji rezultati, pre svega u ugostiteljstvu, gde je promet znatno oslabljen. Ukoliko se taj trend u ugostiteljstvu nastavi i tokom leta, bojim se da ni u segmentu gaziranih voda nećemo imati dobre rezultate – kaže Rade Pribićević, direktor korporativnih poslova Dunav hrana grupe, u čijem sastavu posluje Knjaz Miloš.
S druge strane, prodaja konditorskih proizvoda u Srbiji u prvom kvartalu ove godine, prema rečima čelnika najvećih domaćih konditorskih kompanija, bila je bolja nego u istom periodu lane. Tačnije, neke od njih zabeležile su rast prometa i do 20 odsto. Međutim, konditori očekuju da ih kriza neće zaobići, zbog čega predviđaju da će im prodaja do kraja godine biti za oko 10 odsto manja od planirane.
Rodoljub Drašković, vlasnik koncerna Swisslion Takovo, kaže da je ta kompanija u prvom kvartalu zabeležila rast izvoza za više od 20 odsto, sa tendencijom daljeg rasta. Rast beleži i na domaćem tržištu, gde očekuje promet bolji za oko 10 odsto nego lane.
– Naši proizvodni kapaciteti u Vršcu i Gornjem Milanovcu uposleni su u tri smene, a sve zahvaljujući tome što tržištu nudimo kvalitetne proizvode po pristupačnim cenama, koje smo prilagodili stanju izazvanom padom kupovne moći građana. Prilagođavanje cena izvršeno je u dogovoru sa trgovcima sa kojima smo postigli dogovor o visini njihovih marži na te proizvode. Zbog svega navedenog verujem da ćemo mi iz krize izaći jači nego što smo u nju ušli – kaže Drašković. Dobre rezultate beleži i kompanija Soko Štark, ali ovde nisu toliki optimisti kao u Swisslionu Takovo.
– Kod nas postoje ciklusi kada roba ide bolje ili slabije, pa je mart u poređenju sa februarom bio izuzetan. Ne verujem da potrošači ne žele da kupuju slatkiše. Možda su sada samo oprezniji kada je u pitanju potrošnja, jer je kupovna moć u padu, ali je sigurno da se ne odriču brendova na koje su navikli. U našem slučaju to su Smoki i Najlepše želje. Zbog toga mi veoma pažljivo radimo na cenama koje nismo menjali bar osam meseci, a ukoliko budemo prinuđeni na poskupljenje, ono će biti minimalno, tek za nekoliko procenata – kaže Stela Karl-Ćosić, generalna dire-ktorka Soko Štarka. Ona dodaje da to ne znači da će ova kompanija, kada je uticaj krize u pitanju, biti izuzetak.
– Ključni problem u Srbiji jeste otežana naplata robe, zbog čega i mi očekujemo da će nam prodaja ove godine biti manja za 10 odsto od planirane – kaže Stela Karl-Ćosić. Rast prometa u februaru i martu zabeležila je i kompanija Bambi Banat.
– Teško da će tako ostati do kraja godine, jer će kriza uticati i na naše poslovanje. I nama je likvidnost ugrožena usled otežane naplate robe. U tom kontekstu ne očekujem da će ova godina biti dobra. Zbog toga se, u skladu sa situacijom koja se stalno menja, u kompaniji kontinuirano rade rebalansi planova za ovu godinu – kaže Rade Pribićević, direktor korporativnih poslova Dunav hrana grupe, u čijem sastavu posluje i Bambi Banat.
| < Sledeći članak |
|---|
