Milion hektara do 2015. godine

Ova poljoprivredna delatnost opterećena je brojnim problemima. Za poslednjih godinu dana, doduše, rešen je veći broj barem onih institucionalnih. Donet je Zakon o organskoj proizvodnji, a i Ministarstvo poljoprivrede dalo je subvencije kako za proizvodnju tako i za uvođenje sertifikata

Da bi Srbija mogla ozbiljnije da se bavi proizvodnjom organske hrane, potrebno je da, između ostalog, u institucionalne okvire uloži najmanje 500.000 evra. Nepostojanje nacionalne sertifikacione kuće, nerazvijena svest potrošača i nerazvijeno tržište, slaba potražnja i nizak standard stanovništva samo su neki od brojnih problema s kojima se suočavaju proizvođači iz te oblasti poljoprivrede. Konačno, i dalje se ne zna tačan broj površina pod organskim usevima, ali kako je najavljeno, taj problem trebalo bi da bude rešen do kraja godine.

Procenjuje se da u našoj zemlji ima tek oko 15.000 hektara pod organskim usevima, a to je daleko ispod jedan odsto ukupno obradivih površina, koje su nešto veće od četiri miliona hektara.

Već godinama se o toj proizvodnji govori kao o potencijalno vodećoj grani, ali je sve ostalo samo na rečima. Ipak, u poslednjih godinu dana stvari su počele da se menjaju, pa je tako donet Zakon o organskoj proizvodnji, Ministarstvo poljoprivrede počelo je da subvencioniše tu granu poljoprivrede, a održana je i godišnja skupština Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje Serbia Organica. Ipak, potrebno je još mnogo šta uraditi kako bi se ispunio ambiciozno postavljen cilj – milion hektara do 2015. godine.

Jedan od najvećih problema zbog kojih primarni proizvođači odustaju od organske proizvodnje pre nego što su i počeli njome da se bave jesu skupi sertifikati. Postoji šest sertifikacionih kuća koje je Ministarstvo poljoprivrede registrovalo, ali i desetine onih koje obavljaju isti posao naplaćujući svoje usluge i po hiljadu evra za hektar površine.

Mirjana Milošević

Zbog toga zapravo nema zvaničnih podataka o ukupnim površinama pod organskim usevima jer sertifikacione kuće koje nisu registrovane nemaju obavezu da prijave broj gazdinstava kojima su izdale sertifikate.

Državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede Mirjana Milošević kaže da bi do kraja godine trebalo da se donesu Opšti pravilnik o organskoj proizvodnji i Pravilnik o uvozu organskih proizvoda, a u okviru Zakona o organskoj proizvodnji.

– Do sada smo uradili nekoliko značajnih stvari, među kojima je i donošenje Zakona o organskoj proizvodnji, koji je u potpunosti usaglašen sa zakonodavstvom Evropske unije. Ipak, ono što najpre treba da uradimo jeste formiranje nacionalne referentne sertifikacione kuće, jer je cenovnik postojećih, za pregled samo jednog hektara, nedopustivo visok. Neke kuće uzimaju čak i hiljadu evra za tu površinu – rekla je Miloševićeva.

Ona je objasnila da ne želi da se meša u cenovnu politiku tih kuća, ali je naglasila da upravo zbog tog problema veliki broj proizvođača ne želi da se bavi organskom proizvodnjom.

– Uz postojanje nacionalnog tela, moći ćemo besplatno da sertifikujemo i na taj način probamo da povećamo broj proizvođača u tom sektoru – kaže Miloševićeva.

S druge strane, Nada Mišković, predsednica Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje Serbia Organica, kaže da postoji mnogo problema koji muče tu oblast.

– Kod nas još nije dovoljno razvijena ni svest potrošača ni svest proizvođača, pa u skladu s tim ne postoji ni odgovarajuće tržište. I pored toga mislim da bi organska proizvodnja trebalo da bude strateški cilj zemlje – kaže Miškovićeva.

Ona je objasnila da su proizvođači u Srbiji najviše problema u poslednjih godinu dana imali s organskim semenom, koje je bilo nedostupno, kao i sa skupim i nedostupnim zaštitnim sredstvima, neobezbeđenim plasmanom proizvoda i skupom sertifikacijom proizvodnje.

Nada Mišković

Prema njenim rečima, radi se na prikupljanju donacija od oko 500.000 evra za osnivanje nacionalne sertifikacione kuće koja bi besplatno ili po minimalnim cenama obezbeđivala sertifikate za organsku proizvodnju. Prema njenim rečima, GTZ je obezbedio sredstva da se konačno napravi pravo stanje i da se vidi ko se i na kojim površinama bavi organskom proizvodnjom u Srbiji.

– Zakonom je dozvoljeno da i nacionalne semenske kuće proizvode seme za organsku proizvodnju, kao i da rade na organskim sredstvima za zaštitu useva, što je velika prednost.

Pitanje tržišta može se rešiti podizanjem svesti, ali i izvozom. Naime, organski proizvodi nisu mnogo skuplji od konvencionalnih, možda za oko 30 odsto, ali to nije ništa naspram očuvanja zdravlja i ekonomske koristi koja se može dobiti – tvrdi predsednica udruženja.

Ministar poljoprivrede Saša Dragin podsetio je da država subvencioniše organsku proizvodnju, u nekim slučajevima i do 45.000 dinara po hektaru, i istakao da Ministarstvo ima dovoljno sredstava da finansira i uvođenje sertifikata u organskoj proizvodnji, i to sa 400.000 dinara po jednom zahtevu.

– Prednost Srbije jeste to što postoji 600.000 hektara koji za nekoliko godina mogu da se prebace u sistem organske proizvodnje jer nisu hemijski tretirani – kaže Dragin i dodaje da organski proizvodi mogu da dostignu i nekoliko puta višu cenu od standardnih poljoprivrednih proizvoda.

Uz pomoć Ministarstva proteklih godinu dana organizovana su tri centra za razvoj organske proizvodnje, u Valjevu, Svilajncu i Pirotu.

Vaso Lekić, vlasnik Foodlanda, kompanije koja se već godinama bavi proizvodnjom i preradom organske hrane, kaže da je sada najbolje vreme za bavljenje organskom proizvodnjom.

– To nikako nije posao koji bi preko noći mogao da donese zaradu. S obzirom na to, sada je pravo vreme za započinjanje, jer je organska hrana hit u svetu. Za početak su dobre subvencije koje daje Ministarstvo poljoprivrede. Treba biti svestan ekonomske koristi od tih proizvoda, jer u svetu za njima vlada prava pomama. Da ne pričam o tome da bi država imala koristi i od izvoza i od otvaranja nekoliko radnih mesta na samo jednom hektaru – tvrdi Lekić.

Tekst: Katarina Lazarević

Foto: Dragana Đorović, arhiva Marketa