Logistički procesi su početkom ovog veka postali jedna od ključnih karika uspešnosti kompanija na tržištu. S početkom velike ekonomske krize njihov značaj i dalje raste i produbljava se na poslovanje distributivnih centara, ali i na transportnu funkciju.
Stalan porast cene nafte, osnovnog goriva koje se koristi u transportnom delu lanca snabdevanja, dodatno je opteretio sve transportne procese.
U zemlji kao što je Srbija, u kojoj drumska vozila predstavljaju osnovu transporta, uticaj cene energenata sve je veći. Ali, složenost transportne funkcije nije samo u ceni energenata već i u setu drugih direktnih i indirektnih činilaca kao što su:

velike investicije u novi vozni park;
zakonska regulativa koja značajnije uređuje ovo tržište i sporost i nespremnost naše transportne operative da joj se brzo prilagodi;
dominacija tradicionalnog načina korišćenja voznog parka (tur-d-tur) i veliki broj praznih kilometara;
nespremnost znatnog dela privrede da se masovnije opredeli za prepuštanje transportne funkcije specijalizovanim kompanijama (transportnim firmama);
sve značajniji zahtevi klijenata u vezi s kvalitetom usluga i povećanje praga njihove satisfakcije.

Sve navedeno jasno pokazuje da tradicionalna transportna privreda mora da se menja i da će stepen profesionalizacije biti sve veći i u tom tržišnom delu. Specijalizovane logističke i transportne kompanije preuzimaće primat od samostalnih prevozničkih radnji, koje su dominirale prethodnih desetak godina, jer su zahtevi klijenata za kvalitetnu uslugu sve veći. Upravo taj kvalitet zahteva unapređenje tehnološkog razvoja transporta, i to kroz sledeće parametre:

ulaganje u kvalitetan vozni park;
ulaganje u obuku kadrova i smanjenje fluktuacije;
uvođenje određenih softverskih alata;
zadovoljavanje određenih standarda bezbednosti robe u transportu;
prilagođavanje voznog parka kategoriji robe koja se vozi (specijalizacija, npr. hladnjače za temperaturni režim, niskopodni kamioni za transport lakog tereta kao što su limenke, proizvodi od plastike...).

Jedna od ključnih prednosti jeste i primena specijalnih softverskih alata kao pomoć menadžmentu transportne funkcije. Kao što je warehouse menagment system neophodan za upravljanje operacijama u distributivnom centru tako je i transport menagment system neophodan za odgovarajuće upravljanje transportnim procesima.
Unapređenje procesa rutiranja još je jedan od faktora koji dovodi do racionalizacije transportnih troškova. Suština rutiranja jeste da se obezbedi da se vozila kreću optimalnom rutom – onom koja obezbeđuje najbolje ostvarenje zadatih parametara. To najbolje ostvarenje može biti da je roba prevezena uz najniže troškove, uz najmanje potrošenog vremena ili uz najmanje pređenih kilometara. Takva širina parametara koji mogu biti merilo optimalnosti rezultat je različitih ciljeva koje kompanija želi da postigne u logističkim procesima. Ako je reč o snabdevanju neke maloprodajne mreže dnevnim asortimanom, kao što su sveže voće i povrće ili sveže meso, tada je vreme isporuke veoma važno jer je neophodno obezbediti distribuciju robe u ranim jutarnjim časovima. Ključni doprinos ostvaruje se odgovarajućim procesom rutiranja. Međutim, pošto se rute optimizuju uključivanjem više različitih parametara, dobre rezultate možemo postići jedino pomoću odgovarajućih softverskih alata. Pozitivan uticaj na efikasnost lanca snabdevanja u transportu i određivanje efikasnosti procesa u distributivnim centrima može imati i primena JIT strategije (just-in-time) u transportnoj logistici, a ona nije moguća bez odgovarajućeg nivoa elektronskog poslovanja.
Dobro planiranje moguće je jedino ako imamo potrebne informacije u realnom vremenu, i to ex ante, a ne ex post. Sve ex post informacije mogu poslužiti samo za analizu i sagledavanje posledica. Odgovarajući nivo elektronskog poslovanja doprinosi pravovremenoj analizi efekata koji nastaju u transportu neke grane, firme i kategorije robe. Sve kompleksniji zahtevi s tržišta ukazuju na to da je neophodno pronalaženje različitih modela organizacije procesa snabdevanja. Jednoobrazno snabdevanje (linarno definisano) jeste preskupo i neefikasno u današnjim uslovima.
Upravo zbog toga susreću se različiti specifični koncepti:

upotreba cros docka u logističkoj mreži;
primena različitih tehničkih pomoćnih sredstava (kamioni s pregradama i različitim temperaturnim režimima, termokontejneri za transport robe);
korišćenje određenih linija koje su uspostavile logističke kompanije (linijski transport).

Svi ti sistemi dodatno usložnjavaju logističku mrežu i pojačavaju značaj i neophodnost postojanja visokorazvijenog nivoa transport menagment systema. Mora se biti svestan da kao i svaki sistem i transport menagment system zahteva konstantno unapređenje i poboljšanje. Ukoliko se stalno ne radi na njegovom unapređenju, što kroz logiku rada sistema što kroz unapređenje parametara koji predstavljaju bazu ulaznih podataka, dolazi do odumiranja sistema jer ga praktični problemi prevaziđu. To se često dešava u praksi, jer se zbog nedostatka znanja i svesti o tome sistem implementira, ali se ne stvore uslovi za njegovo unapređenje i poboljšanje ili ne postoji svest o značaju takvih aktivnosti.