Potpunom primenom liberalizacije carina sa EU od 2015. godine srpskom agraru preti opasnost od nestanka. Nekonkurentnost domaćih poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu, mali agrarni budžet, pogrešno usmeravana razvojna sredstva, niska produktivnost u srpskoj poljoprivredi samo su dodatni razlozi da se ozbiljno pribojavamo carinske liberalizacije s EU, a posebno povrtari i uzgajivači svinja

Tekst: Branislav Gulan Foto: arhiva Marketa

Srpsku poljoprivredu čekaju teški dani kada stupi na snagu potpuna liberalizacija carina poljoprivrednih proizvoda od 2015. godine. U pregovorima za dobijanje kandidature za ulazak u EU, kada je agrar u pitanju, Srbija je veoma loše prošla. Sada kada se pomenuti rok približava, sve je jasnije da naši pregovarači nisu dobro uradili svoj posao i da će nam, ako nešto odmah ne preduzmemo, zemlja uskoro biti zavisna od uvoza hrane.

I dok vreme neumitno teče, predstavnici nadležnih državnih institucija hvale se „visokim izvozom“ zaboravljajući da kažu da je reč uglavnom o sirovinama vrednim 2,24 milijarde dolara, i suficitom sa svetom u trgovini hranom od 1,1 milijardu dolara (pre svega ostvarenim u razmeni s okolnim zemljama). Uz sve to, nije se ostvarila ni najava bivšeg ministra poljoprivrede da će izvoz dostići tri milijarde dolara.

Kada se sve to zna, nameće se pitanje kuda ide srpski agrar i kako će dočekati stupanje na snagu Sporazuma o potpunoj liberalizaciji poljoprivrednih proizvoda 2015. godine. A tada će carine na uvoz agrarnih proizvoda u Srbiju biti spuštene na minimum ili ukinute. Gde će se tada naći srpska poljoprivreda najbolje govori procena da će se na svakoj srpskoj trpezi uglavnom nalaziti roba iz uvoza! Naime, agrarni analitičari procenjuju da će se te godine, na božićnoj trpezi u Srba pronaći, na primer, hleb od ruske pšenice, kolač od poljskih višanja i novozelandskog mleka, meksički sveži i kiseli kupus, argentinsko meso... Ko bude imao tog Božića ješće, eventualno, i domaće prase.

Siromaštvo zaustavilo uvoz

Ako je slutiti po procenama upućenih da nismo najsiromašniji na Balkanu (imamo najniži prosek zarada), i danas bi uvozni proizvodi preplavili domaće tržište. Jer FAO je pre nekoliko godina prognozirao da će Srbija uskoro biti zavisna od uvoza hrane. Da srpsku poljoprivredu čekaju teški dani, najavio je i direktor Imleka Slobodan Petrović, koji kaže da će žitelji Srbije jesti hranu iz uvoza i da za agrar ove zemlje tek dolaze teški dani od 2015. godine. Već sad, prema njegovim rečima, jedino siromaštvo sprečava Srbiju da postane veći uvoznik poljoprivrednih proizvoda. To će, nema sumnje, ugušiti 778.000 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji koja proizvode hranu na 5,1 milion hektara.

Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Lu Brefor ističe da se Srbija po izvozu hrane, odnosno sirovina za hranu, nalazi na poslednjem mestu u Evropi jer izvozi po hektaru samo 464 dolara godišnje. Najbolji dokaz da je srpska poljoprivreda loše vođena za poslednjih osam godina jeste činjenica da je imala rast od samo 0,6 odsto, što je, prema Breforovim rečima, neuspeh za ovu veliku fabriku pod otvorenim nebom.

Carinske žrtve

Do polovine decenije će, ako je suditi po već sada vidljivim tendencijama, najdublje potonuti povrtari i uzgajivači svinja. Naime, prema studiji „Efekti liberalizacije carina na poljoprivredu Srbije“, najveća mogućnost za uvoz postoji u sektorima svinjskog mesa i povrća, pa će oni biti i najviše pogođeni politikom snižavanja carina.

– Pre deceniju i po uradio sam projekat kako u Srbiji godišnje može da se odgaji oko 14 miliona tovljenika. Studija je ostala u fiokama i Srbija danas ima samo dva miliona tovljenika. Trošimo po stanovniku oko 17 kilograma svinjskog mesa, i to uglavnom onog iz uvoza. Da smo kao država vodili antiagrarnu politiku, govore činjenice iz bliže prošlosti. Tako, na primer, država 2007. godine nije intervenisala na povećanu ponudu seljaka kada su oni nudili tovljenike za 50 dinara po kilogramu žive mere. Tada po toj bagatelnoj ceni niko nije hteo da otkupi svinje, pa ni Direkcija za robne rezerve, zbog čega je zaklano dva miliona tovljenika. Takođe, za samo nekoliko godina broj priplodnih krmača smanjen je sa 900.000 na 200.000, a zbog toga što vakcinišemo svinje protiv kuge, ne možemo ni da izvozimo svinjsko meso – kaže dr Vitomir Vidović, profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.

Da nismo dobro radili, pokazuju i podaci dr Sanje Ćelebićanin iz Ministarstva poljoprivrede, koja kaže da smo u protekle dve godine uvozili godišnje po 6.700, odnosno 7.000 tona svinjskog mesa. Istovremeno, godišnje smo izvozili po 1,4, odnosno 1,7 miliona tona kukuruza. Naši susedi Makedonci, na primer, u Srbiji su kupovali kukuruz, njime hranili svoje svinje i kasnije ih izvozili u Srbiju.

– Imamo odličnu proizvodnju, svetsku tehnologiju. Ne plašim se jer je na Zapadu radna snaga i zemlja mnogo skuplja. Ja predlažem da se ukinu subvencije u agraru, pa da se novac iz skromnog Agrarnog budžeta (koji iznosi 2,6 odsto ukupnog budžeta Srbije) utroši samo za investicije – kaže Lazar Đukić, poljoprivredni proizvođač iz Gospođinaca.

Đukić je jedan od retkih koji ne strahuje, ali ističe da će neprilagođenost srpskog agrara u celini biti najveća boljka od 2015. godine.

– Veći je problem to što mi više nemamo domaće tržište. Dve godine izvozim u Rumuniju, Bugarsku, Makedoniju i Rusiju. Međutim, kod nas je potrošnja toliko mala, imamo staru populaciju koja jede malo povrća (oko 130 kilograma po stanovniku prosečno godišnje). Dakle, mi nemamo ozbiljno domaće tržište – smatra Đukić.

Ipak, snižavanje carina neće imati presudan uticaj na opstanak srpskih voćara, kao što je to već sudbina povrtara. Naprotiv, proizvođači voća očekuju da se poslovanje unapredi.

– Kako je proizvodnja voća u Srbiji usmerena na izvoz, gubitak tržišta imao bi znatno pogubnije efekte nego liberalizacija. I u tom smislu liberalizacija će imati nedvosmisleno pozitivan efekat jer će pokrenuti značajne promene u sektoru koji će se odraziti na povećanu konkurentnost, to jest zadržavanje postojećih, pa čak i osvajanje novih tržišta. To je sve pod uslovom da nastavimo obnovu voćnjaka. Jer, Srbija od izvoza voća i povrća prihoduje godišnje oko 500 miliona dolara. Jabuka je, na primer, voće koje se izvozi na rusko tržište (lane izvezena polovina proizvodnje, oko 120.000 tona), ali se isto tako i uvozi iako je carina visoka. Zato nema dileme da će se i izvoz i uvoz nastaviti. Stoga je veoma bitno sačuvati izvozna tržišta za ovo i drugo voće koje imamo u izobilju, jer oni ne bi pronašli kupca na domaćem tržištu (trošimo samo 62,2 kilograma voća i grožđa po stanovniku godišnje) – kaže Goran Živkov, bivši ministar poljoprivrede.

Žitarice će, ako je suditi po visokim carinskim zaštitama koje su ugovorene s evropskim partnerima, ostati najmanje ugrožene. Ali, Srbija je svoju proizvodnju pšenice dovela na najniže grane u poslednjih 200 godina, pa je sad u situaciji da zabrani njen dalji izvoz, jer nema dovoljno pšenice ni za domaću prehranu. To je bila prva odluka rekonstruisane Vlada Srbije na predlog novog ministra poljoprivrede i trgovine Dušana Petrovića, uz tvrdnju da se time ne krši sporazum CEFTA!?
Prošle godine požnjeveno je 1,6 miliona tona i izvezeno više od 600.000 tona, a ove godine očekuje se žetva na 480.000 hektara i u najboljem slučaju urod kao i prošle godine. Inače, u Srbiji se troši samo 103 kilograma pšenice po stanovniku godišnje, a potrošnja i dalje opada!

Dakle, bez obzira na to, tanka je linija koja Srbiju deli od redovnog velikog uvoznika ili izvoznika te vrste žita. Na koju će stranu prevagnuti bilansi, zavisi ponajviše od državne politike. Novi ministar odlučio je da pšenica konačno dobije status strateške robe i da se seje redovno na 600.000 hektara. Novo opredeljenje je da se i u stajama gaji 600.000 krava mlekulja, kojih sada ima samo 428.000 ministra „nestalo“ je 157.000 grla. Opredeljenje je i da konačno počne obnova uništenog srpskog stočarstva. Ali, dok se sve to ne proizvede, moraće da se uvozi!

Agonija i s carinama

Kada je u jeku prošlogodišnje nestašice mleka to proglašeno za najveći državni problem, a farmeri i dalje šalju krave na klanje, i najobičnijem laiku bilo je jasno da je ovaj sektor u dubokoj agoniji, sa carinama ili bez njih! Jer, 1990. godine u Srbiji je bilo oko milion krava mlekulja, a sada ih ima samo 428.000. Tada je bio stvoren plan da u oborima bude 14 miliona tovljenika, dok ih sada ima tek oko 2,5 miliona. To su rezultati agrarnih politika vođenih poslednje dve decenije. Srbija je, prema rečima zvaničnika EU, poljoprivredna zemlja kojoj su potrebne investicije da pokrene proizvodnju i bude konkurentna. Jedan od načina može da bude predlog predsednika Privredne komore Srbije Miloša Bugarina da agrarni budžet iznosi pet odsto ukupnog državnog budžeta, a da se do 2015. godine stabilizuje na 10 odsto. Da se broj mlekulja hitno poveća na 600.000 i setva pšenice na 600.000 hektara.

Tekst preuzet iz časopisa Srpski seljak

Pritisak povećao premije

Prvi korak koji je Vlada pod pritiskom proizvođača preduzela jeste povećanje premija na mleko sa 1,5 na pet dinara po litru. Predstavnica Konzorcijuma proizvođača mleka Sanja Bugarski kaže da to nije dovoljno da se prvo stabilizuje preostali stočni fond. Jer, premija treba da bude razvojna, a mi ćemo je, kako ona kaže, koristiti da preživimo. Prema njenim rečima, mi ćemo postati stalan uvoznik mleka od 2015. godine. Stanje može da se popravi samo ako se poveća sadašnji stočni fond.

Pogubne izvozne kvote

U zborniku ,,Srbija u predvorju Evropske unije – iskušenja i moguće ishodište“, ukazuje se, između ostalog, i na činjenicu da je EU ,,prenormirana i birokratizovana država“ s obzirom na to da se sve odluke donose u Briselu. Kao ilustracija navodi se podatak da se u pregovorima s Briselom, koji inače nisu laki, treba izboriti za što veću izvoznu kvotu. Mađarska je, recimo, dobila samo 41 odsto tražene količine paradajza ili 39 odsto traženog broja grla goveda koja može da izveze na tržište EU. Zbog toga, tvrde evropski skeptici, poljoprivredna proizvodnja u zemljama koje pristupaju EU beleži pad. Tako Bugarska, koja je nekada bila najveći proizvođač povrća u istočnoj Evropi, sada uvozi krastavce i krompir iz EU!

Slovenija i mi

Srbija ima 4,1 milion hektara obradivih poljoprivrednih površina. Ima i agrarni budžet koji iznosi samo 220 miliona evra ili 2,6 odsto ukupnog budžeta. Slovenija, na primer, ima samo 400.000 hektara obradivih površina i agrarni budžet veći od 700 miliona evra. Dakle, deset puta manje površine i tri i po puta veći budžet! Predlog seljaka je da se za budžet koji ima Srbija kupi 200 dobrih hladnjača, pri čemu bi korisnici mogli da vraćaju državi pozajmicu narednih deset godina bez kamata.

Članstvo u EU

Prednosti
Veći priliv stranih investicija
Sredstva iz pretpristupnih fondova
Veće izvozne mogućnosti
Suzbijanje monopola na domaćem tržištu
Slobodan protok ljudi, robe i usluga

Mane
Gubitak dela nacionalnog suvereniteta
Neravnopravan status članica EU
Nelojalna konkurencija moćnih kompanija
Destimulativne izvozne kvote