Vlasnici samostalnih trgovinskih radnji iz cele Srbije, profesionalni kupci u Metro C&C Srbija, DIS-u i Univerexportu, svojim odgovorima omogućili su da se prvi put u Srbiji barata pouzdanim podacima kada se govori o tome kako i pod kojim uslovima posluju i koji su im najveći problemi

Redakcija časopisa Market pokrenula je tokom proleća ove godine istraživanje čiji je cilj da se što pouzdanije utvrde uslovi u kojima posluju samostalni trgovinski objekti u Srbiji.

Uz stručnu i metodološku pomoć svojih partnera iz istraživačke agencije GFK najpre smo formirali upitnik. Na nekoliko desetina pitanja koja je pomenuti upitnik sadržao vlasnici 284 maloprodajna objekta iz Srbije odgovarali su tokom juna i jula prilikom nabavke robe za sopstvene prodavnice u trgovinskim lancima Metro Cash&Carry Srbija, DIS i Univerexport. Upitnici su se popunjavali i tokom Market radionica koje je naš časopis u tom periodu organizovao za profesionalne kupce u trgovinskim lancima DIS i Univerexport.

Podaci do kojih je redakcija Marketa došla, uz pomoć naših partnera prosleđeni su agenciji GFK, koja ih je stručno analizirala i pripremila izveštaje koje ćemo vam predstaviti u ovom i nekoliko narednih brojeva Marketa.

U ovom izdanju donosimo osnovne podatke o istraživanju, demografske podatke o ispitanicima, odnosno maloprodajnim objektima, prosečnoj dužini poslovanja STR-ova u Srbiji, prosečnom broju zaposlenih u tim privrednim subjektima, prosečnoj površini prodajnog i magacinskog prostora, prosečnom broju prodajnih objekata u vlasništvu jednog „malog“ trgovca...

 

 

Posebna vrednost podataka koje ćemo objaviti u ovom i sledećim brojevima jeste to što je ovo prvi put da se u Srbiji na stručan i egzaktan način sprovodi istraživanje koje se odnosi na položaj i uslove poslovanja STR-ova, koji u ukupnoj trgovini Srbije učestvuju sa 53–60 odsto. Naime, nikada do sada u Srbiji se niko na sveobuhvatan način nije bavio utvrđivanjem pouzdanih i relevantnih podataka o poslovanju „malih radnji“, koji će biti dostupni javnosti. Svi podaci koji se sada koriste kada je reč o tom kanalu prodaje zasnivaju se na procenama različitih državnih ustanova, ekonomskih fakulteta i drugih institucija.

Nadamo se da će rezultati do kojih smo došli uz pomoć svojih partnera, kojima dugujemo veliku zahvalnost i bez kojih u ovom važnom poslu ne bismo uspeli, doprineti da se ubuduće na pravilniji i pouzdaniji način sagledaju značaj, potencijali, mogućnosti i potrebe tog trgovinskog kanala i radi na poboljšanju položaja onih koji u njemu posluju.

 

 

Oblasti poslovanja STR-a pokrivene istraživanjem: 

formiranje asortimana (način formiranja asortimana, generalno; način formiranja asortimana proizvoda za negu tela i ličnu higijenu; uticaj medija generalno, kao i pojedinih medija, na formiranje asortimana);
korišćenje programa lojalnosti;
način odabira robe koja će biti na akciji;
odabir aktivnosti koje bi mogle da rezultiraju pospešivanjem prodaje;
korišćenje odloženog plaćanja, udeo odloženog plaćanja u ukupnom prometu robe, učešće čekova u ukupnom prometu robe;
korišćenje platnih (i debitnih i kreditnih) kartica (vrste i učešće u ukupnom prometu robe);
iznos prosečnog računa u STR-u;
obim ulaganja u sređivanje i opremanje STR-a;
opšti podaci o STR-u (broj prodavnica u okviru STR-a, broj zaposlenih, površina STR-a, dužina poslovanja, region u kome posluje).

 

---

 

GFK

U kakvim uslovima posluju samostalne trgovinske radnje u Srbiji? Čime se njihovi vlasnici vode prilikom poslovnog planira­nja i odlučivanja? Da li osluškuju potrebe tržišta ili intuitivno donose važne odluke? Koliko ulažu u održavanje svojih objekata? Ovo su samo neka od pitanja na koja smo dobili odgovore iz prve ruke – od vlasnika tzv. prodavnica sa ćoška u Srbiji.

Vrlo interesantan podatak koji je utvrđen istraživanjem jeste da su potrebe i želje kupaca najvažniji kriterijum na osnovu kog se formira asortiman u STR-u. Rezultati pokazuju da se bez obzira na to što prodavnice ovog formata nemaju dovoljno sredstava za ozbiljnija istraživanja tržišta, želje i potrebe kupaca osluškuju, tako da kupci imaju dosta razloga da se ponovo vraćaju u njih.

 

 

S druge strane, na osnovu prikupljenih podataka može se zaključiti da mali trgovci ne uviđaju istinsku važnost programa lojalnosti za zadržavanje kupaca. Naime, visok procenat naših ispitanika rekao je da njihov STR ne nudi nikakve programe lojalnosti, čak ni plaćanje „na crtu“.

Osim toga, čini se da bi prodavci trebalo dodatno da promisle i o načinu na koji izlaze u susret svojim kupcima kada je reč o načinima plaćanja budući da je visok procenat vlasnika samostalnih trgovinskih radnji koji su popunjavali naše upitnike odgovorio da kupci kod njih ne mogu da plate robu nijednom platnom karticom. U vreme kada plaćanje karticom nije više izuzetak, ovo može da predstavlja ozbiljan problem kada je reč o razmatranju kupovine u STR-u.

U istraživanju su učestvovali vlasnici samostalnih trgovinskih radnji iz cele Srbije, ali su u uzorku najzastupljeniji oni iz Vojvodine sa 42 odsto, a zatim slede Beograd i zapadna Srbija sa 24, odnosno 22 odsto. Učešće samostalnih trgovinskih radnji koje posluju na teritoriji istočne Srbije u uzorku je nešto manje i iznosi 13 odsto.

Kada je reč o tipu naselja, dve trećine ispitivanih vlasnika radnji izjavilo je da posluje u gradskim sredinama, a ostatak u ruralnim krajevima.

U uzorku je najviše radnji koje su na tržištu duže od pet godina (62 odsto) – upravo one koje dovoljno dugo posluju da su prošle kroz mnogobrojne tržišne testove opstanka.

 

 

Poznato je da tradicionalne, male prodavnice, obično nemaju veliki broj zaposlenih. U našem istraživanju najveće učešće imaju samostalne trgovinske radnje koje zapošljavaju do pet radnika – čak 70 odsto, dok je, s druge strane, najmanje onih koje zapošljavaju više od deset radnika.

Vlasnike prodavnica koji su učestvovali u istraživanju pitali smo i koliku površinu zauzima njihov STR, ne računajući magacinski, pomoćni i drugi dodatni prostor. Vrlo je interesantno da čak 57 odsto prodavnica ispitivanih vlasnika posluje na manje od 50 kvadratnih metara, dok od 50 do 100 kvadratnih metara ima 33 odsto radnji. Najmanje je izuzetno velikih STR-ova koji posluju na više od 100 metara kvadratnih.

Skoro dve trećine vlasnika koji su učestvovali u ovom istraživanju u svom vlasništvu ima samo jednu prodavnicu mešovite robe. S druge strane, trećina u okviru svog STR-a ima od dve do pet prodavnica. Broj vlasnika čiji STR broji više od pet prodavnica zanemarljivo je mali.