Novi propisi koji regulišu obaveze trgovaca da jasno definišu kom trgovinskom formatu pripadaju njihovi maloprodajni objekti, kao i odredbe koje se odnose na ponašanje trgovaca prilikom ispisivanja cena artikala, posebno prilikom akcijskih sniženja i njihovog reklamiranja, bile su teme najnovije Market radionice koja je krajem prošlog meseca održana u trgovinskom lancu DIS u Krnjevu. Interesantne i aktuelne teme i gostovanje dvoje predstavnika Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede koji su bili i predavači, privukli su veliku pažnju brojnih trgovaca, profesionalnih kupaca DIS-a, koji su želeli da iz prve ruke saznaju detalje i konkretne primere primene pomenutih propisa.

Posle pozdravnih reči domaćina Ivana Šuleića, direktora marketinga DIS-a, i urednika časopisa Market, Željko Rakić, načelnik odeljenja za odnose s potrošačima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, predstavio je vlasnicima STR-ova najvažnije detalje pomenutih propisa.

Načelnik Rakić trgovcima je objasnio da će, prema odredbama Pravilnika o klasifikaciji trgovinskih formata koji je stupio na snagu početkom jula, a koji je donet kao prvi podzakonski akt Zakona o trgovini, svi maloprodajni objekti u Srbiji ubuduće morati da nose jasno istaknutu oznaku kojoj vrsti trgovinskog formata pripadaju.
Rakić je još objasnio da su tim propisom maloprodajni objekti u Srbiji podeljeni na nespecijalizovane trgovinske formate u koje spadaju hipermarketi, supermarketi, superete, minimarketi, diskontne prodavnice, klasične prodavnice s pretežno prehrambenim asortimanom i robne kuće. Novim propisom, napomenuo je Rakić, kao specijalizovane prodavnice definisane su prodavnice voća i povrća, ribarnice, pekare, dok se kao posebni trgovinski formati pojavljuju trgovinski centar i cash and carry.

Trgovcima je predočeno da je klasifikacija urađena na osnovu pretežnih ili opredeljujućih odlika maloprodajnih objekata s fiksnom lokacijom, pri čemu su u obzir uzeti neto prodajni prostor, širina i dubina asortimana, koeficijent obrta proizvoda koji se prodaju u pojedinim objektima i druge trgovinske posebnosti.

Načelnik Rakić objasnio je i definicije pomenutih kriterijuma, a naveo je i propis koji predviđa kazne od 100.000 do milion dinara za one koji se ogluše o odredbu pravilnika.

Učesnici radionice nisu imali mnogo pitanja o obavezi prilagođavanja odredbama Pravilnika o klasifikaciji trgovinskih formata, ali način isticanja cena robe na policama i u prodajnim lifletima, oglašavanje i sprovođenje akcija, obaveze o obezbeđenju zaliha robe na akciji, oglašavanja da se akcijski popust obustavlja i drugi konkretni problemi u svakodnevnom poslovanju trgovaca, bili su predmet žive i dinamične razmene mišljenja. Više od dva sata trgovci su predstavnike resornog ministarstva prosto rešetali pitanjima, od kojih na neka i nije bilo lako dati konkretan odgovor.

Iako je u uvodnom delu načelnik Rakić veoma precizno objasnio zakonske obaveze u vezi s načinom na koji se ističe cena proizvoda na policama, a posebno kako se to radi dok traju prodajni podsticaji (akcijska sniženja), trgovci su imali mnogo konkretnih nedoumica i primedaba na ono što im, kako kažu, znatno otežava posao.

Gotovo jednoglasno tvrdili su da je propisana obaveza da se uz aktuelnu cenu proizvoda mora istaći i jedinična cena ili cena po kilogramu ili nekoj drugoj mernoj jedinici nepotrebna, jer kako su istakli, potrošače sve te informacije na malom prostoru mogu samo da zbune.

Potrošači, kako je istakao Srđan Jančić iz Jagodine, ne dolaze u prodavnicu da bi tamo pravili poređenje i preračunavali koliko šta košta, a trgovci samo imaju dodatni posao.

– Koliko je potrošača videlo sve informacije na cenama koje propisuje zakon? – upitao je Jančić.

Dušica Đorđević, iz sektora za odnose s potrošačima Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, objasnila je da obaveze isticanja cena koje nameću važeći propisi u potpunosti prate direktive EU koje regulišu tu oblast.

– Te direktive zasnivaju se na konceptu zaštite potrošača, kome moraju biti obezbeđeni uslovi da prilikom kupovine napravi najbolji mogući izbor i odabere proizvod koji mu najviše odgovara pod fer uslovima. Te direktive polaze od toga da potrošač uopšte nema ili da nema sve potrebne informacije o robi, a da se nasuprot njemu nalazi trgovac, profesionalac, koji zna sve o proizvodu i koji od prodaje ostvaruje ekonomsku korist. Pretpostavka je da oni nisu u ravnopravnom položaju i zato je zakonodavac trgovcima nametnuo obavezu da potrošaču pruže sve neophodne informacije o proizvodu da bi on mogao da donese najbolju odluku o kupovini. Zakon polazi od toga da postoje razlike u ekonomskoj moći između potrošača kao pojedinca i trgovca kao pravnog lica – pokušala je da objasni Đorđevićeva.

Trgovci su, ipak, nastavili da insistiraju kako je obaveza isticanja starih cena, datuma do kojih je ona važila, akcijskih cena i jediničnih cena nepotrebno administriranje i da će to više zbuniti potrošače nego što će im omogućiti da pravilnije izaberu pravi proizvod.

– Obavezom da se navede datum do koga je važila stara cena štite se potrošači u slučajevima kakvi su bili dosta česti da trgovac neposredno pre isticanja prodajnog podsticaja, dan ili dva pre akcije, najpre podigne cenu, nekada i znatno više od aktuelne, i onda najavi sniženje koje je najčešće takvo da proizvod na akciji košta više nego po regularnoj ceni koja je važila do pre dva dana – objasnio je načelnik Rakić.

Na pitanje Nevene Savić da li je prilikom ispisivanja cena, u slučaju kada je prodajna cena identična jediničnoj, potrebno ispisivati obe, Rakić je odgovorio da to nije potrebno jer je tada reč o istim iznosima.

Aleksandar Stojakov naveo je da je obaveza ispisivanja jediničnih cena nepotrebna, jer kako je rekao, kada krenu u prodavnicu u komšiluku, potrošači sigurno neće nositi digitron u ruci da preračunavaju koliko šta košta.

Đorđevićeva je objasnila da je ta obaveza trgovaca uvedena kako bi se potrošači osigurali od kupovine proizvoda iz zablude. Naime, kako je objasnila, u poslednje vreme mnogo je proizvoda koji izgledaju kao i drugi u istoj robnoj grupi, ali to nisu.

– Čokolade su, na primer, ranije uglavnom pravljene od 100, 200 ili 300 grama. Danas mnogi proizvođači prave čokolade od 80 ili 90 grama koje izgledaju kao one od 100. Proizvod od 80 grama uglavnom je jeftiniji od onog od 100 grama, ali ako to uporedite s jediničnom cenom, videćete da je cena onog od 80 grama viša. U takvoj situaciji potrošač mora biti zaštićen i to zakon ovom odredbom i čini – objasnila je Đorđevićeva.

Urednik Marketa Zoran Knežević trgovcima je rekao da zakon nije pisan protiv njih već da je zasnovan na principima na kojima počiva moderna trgovina i da se do eventualne promene moraju pridržavati propisa. Knežević je, takođe, rekao da razume otpor trgovaca novim obavezama jer ionako mnogo vremena provode u svojim prodajnim objektima u nastojanju da ih održe likvidnim, ali im je i preporučio da zbog svog položaja na tržištu učine sve što je potrebno i tako izbegnu kazne koje država može da preduzme protiv njih ako se ne pridržavaju propisa.

Te preporuke izazvale su nekoliko trgovaca da konstatuju kako u sektoru trgovine jedino njihove kolege i oni nisu zaštićeni.

Sledilo je nekoliko pitanja o krađama u maloprodajnim objektima koje su, kako su naveli trgovci, veliki problem u poslovanju.

Trgovcima najviše smeta to što protiv onih koji kradu robu praktično ništa ne mogu da učine.

– Praktično svako može da vam uđe u radnju i ukrade robu do 16.000 dinara, jer ga policija za to neće goniti. Nedavno smo uhvatili čoveka koji je krao i zadržali ga do dolaska policije. Kada je patrola došla, napala nas je jer navodno nismo smeli da to lice zadržimo protiv njegove volje. I kome onda da se obratite? U policiji kažu da možemo da ih gonimo sudski po privatnoj tužbi i to je sve. Pa samo nam još treba da se vučemo po sudovima i plaćamo advokate – rezignirano je rekla Biljana Bošković, vlasnica marketa iz Brusa.

Kao jedini način da se učestalost krađa smanji, Radovanović je naveo primer Jagodine, gde su se trgovci udružili, pa svakog kradljivca tuže solidarno, i gde su postavili video nadzor da bi pratili kretanje onih koji su im poznati po čestim krađama.

Trgovci su se interesovali zašto su poskupele takse na tumačenja zakonskih odredaba koja daje Ministarstvo.

Dušica Đorđević odgovorila je da je to zato što se često dešavalo da ta mišljenja traže advokatske kancelarije, koje su ih plaćale 1.000, a onda to isto naplaćivale svojim klijentima po 10.000 ili 15.000 dinara.

– A zašto na kraju svakog takvog mišljenja stoji da je ono pravno neobavezujuće? – upitao je Ivan Šuleić.

Načelnik Rakić rekao je da se ta formulacija odnosi na obaveze drugih državnih organa čijih se nadležnosti dotiče neka pravna radnja.

– To praktično znači da postupanje po datom tumačenju, u slučaju nekog spora, pred sudom na primer, ne mora da bude dokaz u vašu korist niti da je sud obavezan da postupa po njemu – objasnio je Rakić.

– Da, ali mi ta mišljenja upravo i tražimo zato što ne želimo da prekršimo zakon. Mi želimo da radimo u skladu sa zakonom, pa ako imamo neki problem ili nedoumicu, tražimo da nam Ministarstvo koje donosi propise u oblasti trgovine kaže šta je najbolje da uradimo – rekao je Šuleić.

Među brojnim pitanjima upućenim predstavnicima Ministarstva izdvajamo i ona koja se odnose na obavezu primanja čekova i platnih kartica kao sredstava plaćanja u STR-ovima.

Dušica Đorđević objasnila je da vlasnike STR-ova niko ne može da primora da primaju ta dva sredstva, ali da je stvar njihove procene kako će na nepostojanje tih mogućnosti reagovati njihove mušterije.

Zatvaranje radnji

Trgovci su na radionici u Krnjevu predstavnike Ministarstva pitali i koliko je samostalnih trgovinskih objekata u Srbji zatvoreno od početka godine. Kada je načelnik Rakić rekao da je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj zatvorenih i novootvorenih praktično jednak, trgovci su odgovorili da se to ne slaže sa stanjem na terenu, kao i da je sigurno da je smanjen broj kvalitetnih STR-ova.

Ivan Šuleić iz DIS-a istakao je čest problem da vlasnik nekog STR-a nabavi veliku količinu robe u nekoj od veleprodaja s namerom da je ne plati.

– Kod nas u DIS-u to nije izraženo, ali ostali trgovci s tim imaju velikih problema. Kada uzmu veliku količinu robe, takvi trgovci zatvore firmu i otvore drugu u kojoj prodaju tu istu robu. Onaj ko im je tu robu dao praktično nema načina da je ikada naplati. Ako mi moramo da poštujemo sve propise koji se odnose na obaveze trgovaca, šta može država da učini da takve pojave spreči? – upitao je Šuleić.

Načelnik Rakić odgovorio je da u Ministarstvu znaju za taj problem, ali da to spada u nadležnost policije i da te slučajeve ne regulišu zakoni koji se bave trgovinom.