Peta Market radionica održana je početkom oktobra u trgovinskom lancu Univerexport u Novom Sadu, gde su trgovcima i vlasnicima STR-ova predstavljeni novi propisi koji regulišu obaveze trgovaca da jasno definišu kom trgovinskom formatu pripadaju njihovi maloprodajni objekti. Objašnjene su i odredbe koje se odnose na ispisivanje cena artikala, posebno prilikom akcijskih sniženja i njihovog reklamiranja. Osim velikog broja trgovaca, u radionici su učestvovali i predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede iz Sektora za trgovinu i usluge, cene i zaštitu potrošača: načelnik Odeljenja za trgovinu i usluge Željko Rakić i Dušica Đorđević, iz Odeljenja za cene i zaštitu potrošača.
U uvodnoj reči, urednik Marketa Zoran Knežević podsetio je da je ideja radionice bila da se trgovcima iz prve ruke predstave propisi i pruže informacije neophodne za unapređenje poslovanja.
Željko Rakić je objasnio osnovne propise o načinu oglašavanja prodajnih podsticaja, tj. popusta, rasprodaja i akcija u trgovinama.
– Trgovci imaju pravo da daju akcije, a zakon nije propisao koliku količinu robe moraju da obezbede za te akcije, ali mora biti jasno da namera prodavca nije bila da ta akcija bude mamac da se samo privuku kupci – rekao je načelnik Rakić.
Trgovci su odmah počeli da komentarišu to što država nije propisala količinu robe koja se može ponuditi na akciji. Ko će, pitali su pojedini trgovci, to kontrolisati?
Rakić i Đorđevićeva još jednom su objasnili da se vrlo lako može utvrditi da li je neko imao nameru da organizuje pravu akciju jer svaki trgovac zna koliko mu, na primer, kafe odlazi na dnevnom nivou. Prema tome, ako se organizuje akcijsko sniženje kafe koje će trajati petnaest dana, nije teško izračunati koliko će kafe biti potrebno za takvu akciju.
– Ono uobičajeno „dok traju zalihe” ne može više da opravda lažne akcije, jer zna se koliko je robe potrebno da bi se pokrili svi kupci – rekao je Rakić.
Kad se ističe cena na akciji, mora se napisati i cena pre akcije, a ako je neki proizvod na popustu zbog isteka roka, to mora da se naznači.
– Ako nije moguće istaći sve podatke, to može da se uradi na plakatima na primer – rekao je Rakić.
On je takođe objasnio i propis ispisivanja jedinične cene ili cene po kilogramu ili nekoj drugoj mernoj jedinici uz aktuelnu cenu proizvoda. Taj propis donet je zbog usklađivanja s direktivama Evropske unije o pravima potrošača, koje štiti u slučajevima kada ne mogu tako lako da izračunaju šta im se više isplati jer ne znaju cenu proizvoda, na primer čokolade ili jogurta, za jedan kilogram. Čokolada od 80 ili 90 grama uglavnom je jeftinija od one od 100 grama, ali pošto je pakovana isto, kupci često uopšte nisu svesni da, u stvari, kupuju skuplji proizvod.
Na sve to čule su se mnoge primedbe, čak i uvredljive, na primer da su kupci nedovoljno edukovani i da im zato ne vredi pisati sve to što zakon propisuje.
Drugi propis na dnevnom redu bila je klasifikacija trgovinskih formata i maloprodajnih objekata u Srbiji. Načelnik Rakić objasnio je da su prodajni formati podeljeni na nespecijalizovane trgovinske formate: hipermarkete (prodajni prostor do 2.000 kvadrata), supermarkete (do 400 kvadrata), superete (od 200 do 400 kvadrata), minimarkete (manji od 200 kvadrata), diskontne prodavnice, klasične prodavnice s pretežno prehrambenim asortimanom i robne kuće.
Kao specijalizovane definisane su prodavnice voća i povrća, ribarnice, pekare, dok se kao posebni trgovinski formati izdvajaju trgovinski centar (tržni centar) i cash and carry, što su u suštini veletrgovine koje služe za profesionalnu prodaju.
– Obaveza trgovaca jeste da obeleže kojem formatu pripadaju njihovi objekti, a zakon ne propisuje nikakve obavezne nalepnice. Jednostavno, uz ime radnje napišite i koji je njen format. Čak i ako vam se radnja zove, na primer, megamarket, a mi inače nemamo taj format, možete da zadržite taj naziv, ali da uz njega istaknete da li je to supermarket, supereta, minimarket – objasnio je Rakić.
Nakon ovog izlaganja, trgovci su počeli da postavljaju pitanja, od kojih mnoga nisu bila u vezi s temom radionice. Većina njih žalila se na nelojalnu konkurenciju koju im pravi kvantaška pijaca u Novom Sadu. Prema njihovim rečima, ona im odvlači mušterije jer je na njoj sve jeftinije zato što tamošnji trgovci ne plaćaju porez niti izdaju fiskalne račune. Trgovci koji su se žalili na taj vid neravnopravnosti na tržištu istakli su da oni koji rade na kvantašu redovno šire asortiman, tako da se trgovcima često dešava da ih mušterije kritikuju što im je roba skuplja nego na pijačnim tezgama.
– Mi plaćamo zakup prostora i porez i PDV, dolaze nam inspektori i kažnjavaju nas i za najmanji zarez i slovo, a na kvantašu mogu da prodaju šta hoće, pa čak i sveže meso, i to usred leta – čuli su se komentari.
Trgovci su se takođe žalili i na to što robu često plaćaju bruto za neto, tj. što im na kvantaškoj pijaci prodavci povrće prodaju u gajbicama, pa umesto 10 kilograma robe, koliko plate, dobiju 700 grama manje zbog gajbice koju bacaju, i ocenjuju da država to ne bi smela da dozvoljava. Rakić i Đorđevićeva objasnili su im da je to odnos između njih i njihovog dobavljača i da država to ne može da reguliše. Samo je Zdenko Grulović priznao da su za taj problem bruto za neto oni sami krivi jer pristaju na to.
Bilo je reči i o udruženjima potrošača i Zakonu za zaštitu potrošača i komentara da su svi zaštićeni osim vlasnika radnji. Mnogi su potvrdili da postoje neprijatne mušterije koje zloupotrebljavaju zakon i traže povraćaj novca za robu koju su prethodno pojeli!
– Inspekcija više neće dolaziti s nekim nezadovoljnim potrošačem jer je prestala da radi po prijavama građana. Inspektori će obilaziti i kontrolisati objekte samo ako su dobili nalog svojih nadređenih, po strogo definisanoj proceduri – objasnila je Dušića Đorđević.
Osim problema s inspekcijom, nametnula se i priča o velikim lancima koji zatvaraju male, što je danas realnost u Srbiji i problem s kojim mnogi trgovci ne žele da se suoče ili prosto ne znaju kako da ga reše. Čuli su se i navodi da Univerexport ima mnogo bolju akcijsku ponudu robe za fizička nego za pravna lica. Na to je Zoran Čolić iz Univerexporta pomenuo da je ta firma prepoznala potrebu trgovaca Novog Sada i okoline za uspostavljanjem partnerskih odnosa s profesionalnim kupcima i da zbog toga razrađuje poseban sistem koji se zasniva na nekim principima franšizinga.
– Želimo da vam ponudimo bolje uslove nabavke robe i niže cene. U narednom periodu utvrdićemo ko i pod kojim uslovima može s nama da potpiše partnerski ugovor i šta ćemo sve mi ponuditi onima koji budu želeli da s nama intenzivnije sarađuju. Uskoro možete očekivati naš poziv na dogovor – rekao je Čolić.
Tekst: Bojana Ilić Foto: Jovan Marjanov
