Uprkos smanjenju obima proizvodnje, srpski konditori ostvarili su suficit u razmeni sa svetom od oko 60 miliona dolara, što je za 27 odsto više nego prošle godine. Zbog pada kupovne moći stanovništva promet slatkiša u Srbiji za prvih devet meseci ove godine bio je manji za 15 odsto nego 2010. 

Konditorska industrija Srbije za prvih devet meseci ove godine proizvela je oko 8.000 tona robe manje nego u istom periodu prošle, pokazuju podaci Grupacije proizvođača konditorskih proizvoda Privredne komore Srbije izneti na nedavnom sastanku s resornim ministrom. Naime, u posmatranom periodu konditorska industrija Srbije proizvela je samo 93,1 hiljadu tona robe, ali je u isto vreme uspela da poveća izvoz za 8,4 odsto i smanji uvoz za 10,7 odsto. Uprkos smanjenju obima proizvodnje, srpski konditori ostvarili su suficit u razmeni sa svetom od oko 60 miliona dolara, što je za 27 odsto više nego prošle godine. 

Podaci koji su izneti na pomenutom sastanku bili su uvod u raspravu o tome kako podići konkurentnost i povećati izvoz domaće konditorske industrije u 2012. godini. 

Miloš Bugarin, predsednik PKS, naveo je da srpska konditorska industrija 88 procenata ukupne proizvodnje izvozi u zemlje sporazuma CEFTA, osam odsto u EU, a četiri odsto na ostala tržišta.

Konditorska industrija, kako je istakao Miroljub Aleksić, predsednik Grupacije proizvođača konditorskih proizvoda u PKS i generalni direktor kompanije Pionir, izvozi u 35 zemalja sveta.

– To je jedna od najvitalnijih i najperspektivnijih grana u srpskoj privredi, u koju je u poslednjih šest godina uloženo više od 200 miliona evra. Jedan od problema s kojima smo se susretali poslednjih godina bili su skupi šećer, brašno, palmino ulje, mleko u prahu, koji su nam predstavljali problem u konkurentnosti kako na domaćem tako i na stranom tržištu. Konditori u Srbiji plaćaju carine i prelevmane, a tako nije u drugim državama. Primera radi, mleko u prahu nam je duplo skuplje nego kod konkurencije. Merama koje je preduzelo resorno ministarstvo stvaraju se uslovi da mi proizvođači napravimo mnogo veći izvoz, a samim tim i da se poveća suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, ali i da ostvarimo bolje rezultate u zemlji – rekao je Aleksić za Market.

On je dodao da je konditorska industrija u protekle četiri godine ostvarila suficit od 300 miliona evra i da bi taj suficit mogao biti mnogo veći ako bi se unapredila konkurentnost i efikasnost poslovanja.

Aleksić je istakao i da je zbog pada kupovne moći stanovništva promet slatkiša u prvih devet meseci ove godine bio manji za 15 odsto nego prošle. Aleksić je naveo i da su se zbog pada cena šećera i brašna sada stekli uslovi da cene konditorskih proizvoda u Srbiji budu snižene. Cene bombona bi, kako je rekao, trebalo da budu niže za četiri-pet, a čokolada za dva-tri odsto.

– Do kraja ove godine korigovaćemo  cene za dva do pet odsto. Veći pad za sada nije moguć, jer su ostali inputi poput mleka u prahu, palminog ulja ili aroma i dalje veoma skupi – rekao je Aleksić.

Na skupu se čulo da na cene konditora utiče i promena kursa dinara.

Ostali konditori, po svemu sudeći, neće tako brzo snižavati cene svojih proizvoda.Istina je, kaže Miroslav Miletić, direktor kompanije Bambi Banat, da su cene osnovnih sirovina snižene, ali Bambi, kao i ostali konditori, još uvek koristi zalihe koje su nabavljene po znatno višim cenama. 

– Osim osnovnih sirovina, naša proizvodnja podrazumeva i druge troškove koji su u konstantnom porastu, ali ćemo se potruditi da izađemo s optimalnim rešenjem kako bismo doprineli povećanju konkurentnosti srpskih konditora i stvaranju sve većeg izvoznog suficita. U skladu s daljim razvojem situacije i preporukama resornog ministarstva, kao i dogovoru sa ostalim konditorima, Bambi će reagovati odgovorno trudeći se da i dalje izlazi u susret potrošačima, istovremeno pružajući najbolji kvalitet za odgovarajuću cenu – kaže Miletić.

Iz Štarka poručuju da je ta kompanija kao veliki proizvođač uvek nastojala da maksimalno amortizuje negativno kretanje cena ka krajnjem potrošaču i da ove godine od januara oni nisu povećavali cene svojih proizvoda.

– Dugoročno planiramo i zalihe i uslove nabavke ključnih sirovina, posebno šećera. Na policama se trenutno nalaze i stizaće još izvesno vreme proizvodi za koje je korišćen šećer nabavljen po cenama višim od sadašnjih. Osim toga, s obzirom na tendenciju rasta drugih inputa poput gasa kao ključnog energenta, trenutno nismo u poziciji da planiramo dugoročna pojeftinjenja proizvoda – kaže Duško Brković, direktor operacija Štarka.

U kompaniji Jaffa Crvenka kažu da će se truditi da potrošačima izađu u susret, pogotovo u teškoj situaciji koja se svakako odražava i na kupovnu moć građana i na ostale ekonomske pokazatelje. 

– Redovno analiziramo svoje proizvođačke cene i cene na polici i trudimo se da utičemo da do potrošača dođe najpovoljnija moguća ponuda. Cene sirovina nisu stabilne i moraju se reflektovati i na cene samih proizvoda, ali potrebno je istaći i podsetiti da je cena šećera u prvoj polovini tekuće godine skočila za 100 odsto, a da trenutno postoji samo najava redukcije od dvadesetak procenata. Najavljene niže cene šećera još uvek nisu zahvatile tržište, ali čim se budu reflektovale na nabavku te sirovine, Jaffa će svakako analizirati i razmotriti potencijalno revidiranje cene gotovog proizvoda. U ovom trenutku još se nisu stekli uslovi za hitno snižavanje cena – kažu u Jaffi.