Trgovci su na prethodnim radionicama imali mnogo pitanja za različite inspekcije. njihovi susreti sa inspektorima na terenu najčešće se završavaju kaznama za male trgovce. Market je, zahvaljujući razumevanju nadležnih u vrhu republičkih inspekcijskih organa, upriličio susret vlasnika STR-ova i tržišne inspekcije. Tako su vlasnici malih radnji imali priliku da uživo pitaju inspektore sve što ih zanima. Većina njih iskoristila je tu priliku

Bio je to pomalo i istorijski susret. Na istom mestu našli su se vlasnici maloprodajnih objekata iz Novog Sada i okoline i najviša delegacija Tržišne inspekcije Srbije i Novog Sada. Ipak, ovaj put nije bilo mesta strepnji kod vlasnika STR-ova jer su se s predstavnicima inspekcijskih organa našli kako bi od njih dobili konkretne odgovore na pitanja o problemima s kojima se suočavaju u svakodnevnom poslovanju.

Pomenuti susret dve teško pomirljive strane upriličili su redakcija časopisa Market i trgovinsko preduzeće Univerexport na sedmoj Market radionici.
Rukovodeći se izuzetnim interesovanjem trgovaca na prethodnim radionicama za mišljenja inspektora o pojedinim situacijama koje se na terenu najčešće završavaju kaznama za male trgovce, Market je, zahvaljujući razumevanju nadležnih u vrhu republičkih inspekcijskih organa, upriličio pomenuti susret.
Tako su vlasnici malih radnji, profesionalnih kupaca u Univerexportu, prvi put imali priliku da uživo pitaju inspektore sve što ih zanima, da s njima podele svoje nedoumice, razjasne ono što ih muči i pokušaju da isprave sve nepravilnosti u svom poslovanju a da za to ne budu kažnjeni. Većina njih iskoristila je tu priliku.
Posle uvodnog izlaganja Zorana Kneževića, urednika časopisa Market, Mirjana Damjanović ukratko je podsetila učesnike na odredbe Zakona o trgovini, koji je počeo da se primenjuje 1. januara ove godine. Među zakonskim novinama jeste i načelo srazmernosti kojim je propisano da inspektor više nema pravo da zahteva od vlasnika radnje da svoju prodavnicu zatvori dok traje kontrola, već mora da vodi računa o tome da kontrola ne utiče negativno na rad maloprodaje i da vlasnik zbog toga ne trpi gubitak.
Tržišna inspekcija, prema rečima Damjanovićeve, nadležna je za nadzor prometa robe i usluga, kontrolu kvaliteta neprehrambenih proizvoda, kontrolu radi zaštite potrošača, kontrolu snabdevenosti tržišta i cena, sprečavanje nelojalne konkurencije i utvrđivanje uslova za obavljanje privrednih delatnosti.
Kada je reč o proveri minimalnih tehničkih uslova za prostor, opremu, uređaje i uslove rada za zaposlene, inspekcija, prema rečima Damjanovićeve, njih više neće namenski kontrolisati, već samo u sklopu redovnih kontrola. Osim toga, svaki inspektor sada je dužan da pre nego što započne kontrolu trgovcu pokaže nalog i službenu legitimaciju.

Dužni da odmah podnesu prijavu

Sektor tržišne inspekcije, prema rečima Gorana Macure, ove godine sproveo je ukupno 32.000 kontrola u maloprodajnim objektima širom Srbije, na osnovu čega je sudu podneto 1.900 prekršajnih prijava, što znači u oko pet odsto ukupnog broja kontrola. Među podnetim prijavama bilo je oko 1.000 opomena za ispravljanje uočene nepravilnosti, u oko 300 objekata privremeno je oduzeta roba, dok je 300 objekata privremeno zatvoreno. Izricanje privremene zabrane rada, što je i najstroža mera koju inspekcija može da izrekne, nije primenjena ni u jednom slučaju.
Tržišna inspekcija ne može da izdaje opomene edukativnog karaktera niti da vlasnicima maloprodaja samo skrene pažnju na neku nepravilnost u poslovanju i odredi rok za njeno ispravljanje a da ih pri tom ne kazni, iako su neki učesnici radionice mislili da je to moguće.
– Tržišna inspekcija ne funkcioniše po tom principu. Mi nemamo mogućnost davanja opomena kao, recimo, Sanitarna inspekcija. Mi smo dužni da podnesemo prijavu svaki put kada uočimo nepravilnosti, posebno kada one ekstremno odstupaju od propisa ili kada postoji ogroman višak ili manjak u kasi. Međutim, kada je reč o neznatnim neslaganjima, prijavu prosleđujemo poreskoj upravi, koja dalje preuzima slučaj – objasnila je Mirjana Damjanović. 

– U našoj nadležnosti je i kontrola bezbednosti i kvaliteta robe, kao i njene nabavke, prevoza i skladištenja. Posebnu pažnju obraćamo i na evidenciju prometa. Svaki trgovinski objekat mora da vodi tu evidenciju kako bi se njegovo poslovanje smatralo validnim i legalnim. Osim toga, svi podaci u vezi s firmom, poput naziva radnje, njenog formata i radnog vremena, moraju da budu jasno istaknuti na vidnom mestu. Isto važi i za deklaracije proizvoda, na kojima svi podaci moraju da budu napisani jasno i uočljivo – istakla je Damjanovićeva.

S pravilom da deklaracije treba da budu jasnije i vidno istaknute složili su se i vlasnici STR-ova, ali kako većina njih ističe, nije im jasno zbog čega oni odgovaraju za to kada su proizvođači i uvoznici ti koji pišu deklaracije.
– Vi ste prvi korak u našem radu i inspektori će prvo proveriti vas, jer i vi ste dužni da vodite računa o tome da potrošači ne budu obmanuti, već da dobiju sve neophodne informacije o proizvodu. Ako mislite da je deklaracija koja stigne uz proizvod nepravilna, opomenite proizvođača da je promeni. Ako je ne promeni, opomenite ga opet. Možete protiv njega podneti i tužbu zbog toga. U svakom slučaju, učinite nešto. Nemojte očekivati od nekog drugog da štiti vaše interese, sami ih zaštitite – savetovao je trgovcima Goran Macura.
To je, po svemu sudeći, lakše reći nego učiniti, jer se mali trgovci osećaju nemoćnim u tom smislu. Nezadovoljni svojim trenutnim položajem na tržištu, oni uglavnom smatraju nemogućim da sami sebe zaštite, posebno od sive ekonomije. Od uličnih prodavaca koji na nekoliko metara od njihove radnje na kartonskim kutijama prodaju čokoladu, jaja, margarin, viršle, suhomesnate proizvode i druge namirnice, najčešće švercovane i neadekvatno čuvane, mnogi misle da samo inspekcija može da ih sačuva.

Problematične cene

Jedan od problema koji muče male trgovce jesu i cene koje određuje država ili one za koje država daje saglasnost. Među njima su i cene hleba i cigareta. Učesnici radionice istakli su da ih zbunjuje to što često dobiju naručenu količinu cigareta po određenoj ceni, ali se ona posle nekoliko dana promeni. O tome ih proizvođači obaveste samo telefonom, zbog čega trgovci ostaju u nedoumici oko fakturisanja.
– Napravićete prekršaj ako cigarete prodajete po ceni koja je na fakturi, a one su u međuvremenu poskupele ili pojeftinile. Cigarete su specifična kategorija. Njihova cena jedinstvena je za sve i one se prodaju isključivo po trenutno važećoj ceni, koja se odmah po izmeni objavljuje u Službenom glasniku. To bi trebalo svi trgovci da znaju, jer nepoznavanje propisa ne oslobađa odgovornosti – objasnila je Mirjana Damjanović.
Isto važi i za maloprodajnu cenu hleba, koja po najnovijem propisu ne sme da bude viša od 44 dinara. Maloprodajna marža, međutim, iznosila je 9,14 odsto, ali je smanjena na sedam odsto. Marža od dva odsto ostavljena je veleprodajama, ali kako su neki od trgovaca istakli, nijedna pekara nema veleprodaju, tako da se ta dva procenta gube.
– Nije strašno ni ako se izgube, pomisliće većina, jer dva odsto nije mnogo. Međutim, kada se pogleda na godišnjem nivou, mi zbog toga gubimo 700.000 dinara zarade – istakli su trgovci. 

– Kako da ih nateramo da odu? Kome god da se obratimo, ne uspevamo ništa da promenimo. Preprodavci su i dalje tu, na trotoarima, na svakom frekventnom ćošku u gradu, ispred naših radnji i na svakoj pijaci. Zbog čega inspekcija ne obavlja jače kontrole i ne kažnjava ulične prodavce i preprodavce na pijacama? – želeli su da saznaju vlasnici STR-ova, kojima nelojalna konkurencija znatno utiče na pad prometa.
Nepoštena tržišna utakmica jeste u nadležnosti tržišne inspekcije, kako su istakli inspektori, ali je za legalnost rada na pijaci zadužena pijačna uprava. U slučaju ulične prodaje ne zavisi sve od njih, kako kažu, jer ispravnost prehrambenih proizvoda kontrolišu sanitarna, poljoprivredna i veterinarska inspekcija.
– Novim zakonom propisano je da i fizička lica mogu imati svojstvo trgovca, tako da pijačni prodavci spadaju u kategoriju trgovaca koji maloprodaju obavljaju van prodajnog objekta. Dakle, svaki prodavac na pijaci koji ima tezgu mora da bude registrovan kao trgovac. Samim tim, za njega važe ista pravila kao i za sve druge trgovce. Naravno, mnogi od njih to ne poštuju, ali nije lako izboriti se s njima. Pred Novu godinu planiramo da krenemo u veliku akciju suzbijanja nelegalne trgovine na pijacama – rekao je Macura.
Kada se radilo na uklanjanju uličnih tezgi s Bulevara kralja Aleksandra u Beogradu, kako ističe, bile su potrebne pune tri godine danonoćnog dežurstva nekolicine inspektora i policajaca kako bi se u toj ulici rešio problem s prodajom na tezgama.
– Mislim da time ne treba da se bave samo inspekcija i policija već i građani, i to tako što neće kupovati hranu s kartonskih kutija na ulici. Ali protiv toga posebno treba da se bore trgovci koji svoj posao obavljaju legalno i koji su tim problemom direktno pogođeni. Trebalo bi prijaviti svakoga ko prodaje na kartonskoj kutiji i važno je biti istrajan u tome. Svesni smo da se ulični prodavci mogu skloniti s jednog mesta, a sutradan osvanuti na drugom, ali borimo se s tim koliko možemo – zaključio je Macura.

Teme i predavači
Vlasnici STR-ova okupili su se sedmi put na edukativnoj radionici koju za njih organizuje Market u saradnji s trgovinskim lancima Univerexport i DIS. Ovaj put radionica je održana u Univerexportu u Novom Sadu, a tema je bila primena Zakona o trgovini, obaveze i prava trgovaca prema tom propisu, kao i prema potrošačima, tj. pridržavanje i ispunjavanje zakonskih normi u trgovačkom poslovanju.
Predavači na radionici bili su Goran Macura, načelnik za opšti nadzor u Tržišnoj inspekciji pri Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, Senka Knežević, načelnica Odeljenja tržišne inspekcije u Novom Sadu, i Mirjana Damjanović, koordinatorka u Sektoru tržišne inspekcije pri Ministarstvu. Osim brojnih vlasnika maloprodaja, radionici je, u ulozi posmatrača i učesnika, prisustvovalo i pet načelnica Tržišne inspekcije iz Novog Sada.