Oporavak sledeće godine

Intenziviranje prometa može se očekivati u cikličnim fazama, u smislu kupovine namirnica za pripremanje zimnice, kupovine školskog pribora... Međutim, krajnji rezultat u trgovini ove godine biće negativan. U julu je pad prometa iznosio 10,9 odsto, zbog čega treba očekivati da će ove godine biti zabeležen drastičan pad robnog prometa koji će biti dvocifren. Rast prometa u trgovini biće ostvaren u drugom kvartalu ili najkasnije u drugom polugodištu 2010, ali neće biti intenzivan nego blag, upozoravaju ekonomisti

Prodaja robe u radnjama širom Srbije sve je slabija. Tome u prilog govore podaci da je promet u srpskim trgovinama u junu ove godine bio manji za 8,4 odsto nego u istom mesecu prošle, dok je od maja do juna opao za 3,9 odsto. Još gore bilo je u julu, kada je promet za 10,9 odsto bio manji nego u istom periodu 2008. Pred nama je jesen, vreme koje svi sa zebnjom očekuju. Jer za tada su najavljeni brojni štrajkovi, ali i novi otkazi. Neka predviđanja govore da bi tokom narednih meseci u Srbiji bez posla moglo da ostane oko 100.000 ljudi. To znači lošiji standard građana, a samim tim i manju potrošnju.

Trgovci s kojima smo razgovarali kažu da su mnogi građani zbog slabije kupovne moći i straha od gubitka posla, poslednjih meseci znatno promenili potrošačke navike. Tako se umesto skupljih sada biraju jeftiniji proizvodi sličnog ili istog kvaliteta.

Aleksandar Gajić iz Interexa kaže da je u tom trgovinskom lancu od početka godine promet pao za oko 15 odsto i da se najveći pad tražnje oseća kod luksuzne robe. Prema njegovim rečima, rast prodaje beleži se kod proizvoda njihove robne marke, zato što su znatno jeftiniji od drugih, a potrošačke navike poslednjih nekoliko meseci u Srbiji određuje cena proizvoda.

Gajić kaže da, iako je prodaja u avgustu bila bolja nego u julu, u tom lancu očekuju da će u septembru biti lošija za oko pet odsto nego u julu, dok bi u oktobru i novembru zbog zimnice i slava trebalo lagano da krene nabolje, ali pod pretpostavkom da tokom jeseni neće biti najavljenih otkaza.

Za razliku od Francuza, Delta Maxi je za prvih šest meseci ove godine na tržištu Srbije ostvario promet za 14 odsto viši nego u istom periodu lane. Prodaja hleba i peciva tokom prvih šest meseci u tom lancu porasla je za 15,1, osnovnih životnih namirnica za 7,7, mleka i mlečnih proizvoda za 6,7, mesa i delikatesa za 20,7, konditora za 15,4, kućne hemije za 11,6, a proizvoda za ličnu higijenu za 15,2 odsto. Pad prodaje zabeležen je jedino kod tekstila i elektronike, i to za četiri, odnosno 23,1 odsto.

Dragan Filipović, generalni direktor Delta Maxija, ističe da su takvom stanju doprinela brojna sniženja, ali i veliki izbor proizvoda privatne robne marke.

– Strah od gubitka posla poslednjih meseci građanima je postao veća kočnica od nemaštine. Zbog toga se naši potrošači sve više okreću kupovini proizvoda naših privatnih robnih maraka. S druge strane, posebnu pažnju usmeravaju na sniženja, u koja je tokom prvih šest meseci Delta Maxi investirao 6,5 miliona evra. Time smo proširili spisak proizvoda na akcijskim sniženjima i potrošačima omogućili jeftiniju kupovinu. Na taj način povećali smo promet, ali je potrošačka korpa izražena u evrima ostala na istom nivou kao 2008. Do kraja godine ne očekujem neke veće promene. Jesen će biti vruća, a kako hrana predstavlja najveći pritisak u kućnom budžetu, mnogi će razmišljati kako da najbolje prođu u potrošnji – kaže Filipović.

Milena Radulović, direktorka marketinga Jabuke, kaže da je u tom trgovinskom lancu prodaja zbog godišnjih odmora bila smanjena, ali da se zbog otvaranja SOS marketa, u ukupnom prometu nije znatno menjala od prošle godine.

– Mislim da će jesen biti nešto lošija, jer se uveliko mogu čuti najave štrajkova i otkaza, a to će se svakako odraziti na kupovnu moć građana, pogotovo onih koji žive u unutrašnjosti, gde je usled zatvaranja fabrika situacija mnogo alarmantnija nego u Beogradu. A ako narod nema para, nema ni prodaje – kaže Radulovićeva.

Koliko je kupovna moć građana oslabljena, možda se najbolje može ilustrovati primerom piva, koje je tokom letnjih meseci ranije bilo jedan od najtraženijih napitaka za ublažavanje žeđi. Prema podacima Udruženja pivara i sladara Srbije, u zemlji je za prvih sedam meseci ove godine prodato 2,85 miliona hektolitara piva, što je za 12 odsto manje nego od januara do jula 2008. godine, dok je izvoz smanjen za 13,4 odsto, na oko pola miliona hektolitara. Miodrag Maksimović, predsednik tog udruženja, ocenjuje da je glavni uzrok pada prodaje i proizvodnje piva štednja građana zbog straha od ekonomske krize i neizvesne ekonomske situacije, ali i loše vremenske prilike u maju i junu. Tendencija pada proizvodnje i potrošnje piva u Srbiji, prema procenama pivara, nastaviće se do kraja ove godine.

Kada se zna kakav je uticaj kriza ostavila na prodaju hrane i pića, onda nije ni čudo što pad prometa beleže i one radnje koje se bave prodajom proizvoda drugih robnih grupa, kao što su bela tehnika ili nameštaj. U borbi za tržište u tim sektorima opstaju mahom veliki sistemi, i to zahvaljujući brojnim sniženjima i mogućnostima odloženog plaćanja čekovima ili na kredit, dok se male radnje gase. Ipak, i pored raznih pogodnosti koje nude potrošačima, i veliki beleže pad prometa.