Poskupljenja sve do Božića

Talas poskupljenja koji je počeo 1. avgusta sigurno će trajati do kraja oktobra, ali i trgovci i potrošači strahuju da će kraj godine dočekati uz još jedan cenovni udar zbog najavljenih i više puta traženih poskupljenja struje i gasa. Gotovo izvesno poskupljenje energenata, uslovljeno kretanjem svetskih cena i neophodnim ulaganjem u obnovu elektoenergetskih postrojenja, biće iskorišćeno za još jedno povećanje cena krajem ove ili početkom sledeće godine

Višemesečne tvrdnje proizvođača da neće podizati cene svojih proizvoda jer u protivnom robu neće imati kome da prodaju, pale su u vodu početkom avgusta. Usled rasta cena sirovina, ali i kursnih razlika, cene svih životnih namirnica i kućne hemije otišle su nagore. Talas poskupljenja nastavljen je i u septembru, a kako stvari stoje, potrajaće najmanje do kraja oktobra. Proizvođači su za ovaj period trgovcima poslali nove cenovnike za ulje, kafu, slatkiše, slaniše i sredstva za ličnu higijenu.

Sve je počelo od mleka. Mlekari su krajem jula najavili da će od 1. avgusta cene mleka i mlečnih proizvoda u maloprodaji morati da koriguju u proseku za oko pet odsto. Kao razlog za to naveli su manjak svežeg mleka u otkupu, usled smanjenja stočnog fonda i loših vremenskih uslova koji su se odrazili na mlečnost krava.

Da bi koliko-toliko spasli stvar, oni su odlučili da otkupne cene farmerima povećaju za 10 odsto kako bi ovi mogli kravama da pojačaju ishranu, a time povećaju i njihovu mlečnost. Deo tog tereta prebacili su na leđa potrošača u vidu poskupljenja mleka i mlečnih proizvoda u maloprodaji. Prerađivači su tada upozorili da će zbog krize u mlekarstvu na tržištu biti nestašice mleka, zbog čega su i državu pozvali u pomoć. Vlada, međutim, na taj apel nije odgovorila, pa domaćeg mleka bez obzira na nove cene već mesec dana na tržištu nema, a kako najavljuju mlekari, neće ga ni biti sve do decembra, jer tek u tom periodu raste laktacija kod krava.

Nakon mleka usledio je talas poskupljenja svih ostalih životnih namirnica, a kao razlog navedeni su loša godina i kurs evra. Ulje je, u zavisnosti od proizvođača, u avgustu poskupelo za devet do 14,4 odsto, šećer za oko pet, svinjsko meso za 25-30, juneće za 15-20, dok su cene brašna korigovane za oko 30, a hleba za 10-15 odsto. Ovome spisku treba dodati i kafu Grand, vodu Knjaz Miloš, sokove Fruvita, pirinač, margarin, riblje konzerve, alkoholna pića, kao i praškove i deterdžente proizvođača Rekit benkizer i Procter&Gamble, čije su cene, takođe, korigovane u avgustu.

I tu nije bio kraj. Već 1. septembra kompanija Swisslion Takovo podigla je cene svojih proizvoda za dva do pet odsto, slatkiši kompanije Paraćinka poskupeli su za pet do 15, a praškovi za veš Tide i Bonux u pakovanju od tri kilograma za 10 odsto.

U međuvremenu, trgovcima su dostavljeni novi cenovnici po kojima će do kraja septembra poskupeti i proizvodi konditorske kompanije Ravanica, i to za devet do 13 odsto, zatim slatkiši kompanije Banini za sedam odsto, kafa Don kafe za pet do 13 odsto, proizvodi L’Oréal za pet, šamponi za kosu Wash&Go u pakovanju od 750 mililitara za šest, a šamponi za telo Genera za 4,5 odsto.

Za kraj septembra najavljeno je i povećanje cena alkoholnih pića za pet do 10 i slatkiša kompanije Pionir za 5,6 odsto, a očekuje se i poskupljenje mesnih prerađevina za oko pet odsto, budući da avgustovsko poskupljenje mesa nije ukalkulisano u cene tih proizvoda.

Početkom oktobra cene praškova za veš Merix kompanije Henkel biće povećane za četiri odsto, potom sledi korekcija cena skoro svih Niveinih proizvoda za dva do pet odsto, slanih konditora kompanije Mogyi za devet odsto i bezalkoholnih pića kompanije Knjaz Miloš za šest do 10 odsto. Nestle je poskupljenje svojih proizvoda u rasponu od pet do 10 odsto najavio za sredinu oktobra, a ovih dana nove cenovnike očekujemo i iz Štarka, budući da je ta fabrika usmeno najavila da će i njeni proizvodi poskupeti. Obrazloženja proizvođača i uvoznika za tražene korekcije cena listom su ista – skuplje sirovine i kursne razlike.

– Univerexport će, kao i do sada, sve zalihe robe prodavati po starim cenama, a nove cenovnike primenićemo samo na onu robu koju nabavimo po novim cenama. Na taj način želimo da budemo odgovorni prema kupcima, ali i da što je moguće duže odložimo povećanje cena – kaže Vesna Vučurović, direktorka Univerexporta.

Ipak, najveći šok kako kod trgovaca tako i kod potrošača izazvala je najava novog poskupljenja ulja. Kompanija Invej trgovcima je krajem avgusta poslala nove cenovnike, po kojima ulja Vital i Sunce treba da poskupe za oko 38 odsto, tj. na 145 dinara po litru. Slične poteze nezvanično su najavili i ostali uljari.

Obrazloženje za korekcije cena ulja bio je znatan rast otkupne cene suncokreta. Lane su seljaci za tonu tražili od 200 do 220, dok sada traže i do 420 evra.

– Ako znamo da je za pravljenje litra ulja potrebno 2,5 kilograma suncokreta i da na to treba dodati troškove prerade, ambalažu, radnike, transport i skuplje energente, onda je jasno da cena ulja mora ići nagore – objašnjava jedan od uljara.

Posle takve najave potrošači su u panici počeli da kupuju veće količine ulja, zbog čega se na tržištu stvorila nestašica. Pod sumnjom da je ona izazvana veštački i da je reč o kartelskim dogovorima proizvođača i trgovaca, tržišna inspekcija sprovela je intenzivnu kontrolu koja je pokazala da na tržištu nije bilo špekulativnog ponašanja, niti sakrivanja i zadržavanja robe.

– Kontrolom tržišta u Srbiji utvrđeno je da su i proizvođači i trgovci robu iznosili na rafove, ali da je kupovina i tražnja bila veća zbog očekivanja viših cena i najavljivanih mogućih nestašica. Proizvodi su bili isporučivani čak i u količinama većim od uobičajenih – kazao je ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević.

Lidija Stojanović, pomoćnica ministra trgovine za tržišnu inspekciju, rekla je da su u 933 kontrole, samo kod 23 slučaja utvrđene nepravilnosti, koje su se uglavnom odnosile na neisticanje cena.

Da bi se stanje na tržištu stabilizovalo, Vlada Srbije na kraju je donela odluku o intervenciji Republičke direkcije za robne rezerve, koja će najkasnije do polovine septembra na tržište pustiti 5.000 tona jestivog ulja. Cena tog ulja, kako je odlučio Republički odbor za privredu i finansije, s uračunatim PDV-om i maržama, u radnjama će iznositi do 119 dinara po litru, i ono će morati da bude vidno obeleženo u prodavnicama. Koliko će se posle tog poteza Vlade plaćati ulje domaćih uljara kao što su Dijamant, Banat iz Nove Crnje i Viktorija oil, ostaje da se vidi.

Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograda, kaže da haos koji se u poslednje vreme dešava na tržištu u stvari nije ništa drugo do rezlutat državne politike.

– Vlada nema strateški pristup ni prema čemu, zbog čega pojedinici zgrću ogroman profit. Ni u proizvodnji ni u preradi Srbija nema odgovarajuću strukturu koja treba da obezbedi fer konkurenciju i stabilnost na tržištu, a ceh plaćaju potrošači – kaže Bogosavljević.

On ocenjuje da će posledica poskupljenja u poslednjih mesec i po dana, biti to što će se deo srednjeg sloja stanovništva sada preseliti u sloj siromašnih.

Ekonomista Aleksandar Stevanović, iz Centra za slobodno istraživanje tržišta, ocenjuje da je bilo realno očekivati da će slabljenje vrednosti dinara dovesti do povećanja cena.

– Svako od proizvođača ima pravo da napravi računicu s kojim će cenama izaći na tržište. Međutim, džaba poskupljenja ako roba nema kome da se proda – kaže Stevanović.

Tekst: Marija Škrbić