Pojačane kontrole za bolji kvalitet

Rezultati kontrola namirnica koje su u Beogradu sprovedene od početka godine, pokazuju da su neki od najskupljih prehrambenih proizvoda, poput sireva, najlošijeg kvaliteta, dok su voće i povrće uglavnom odlični. Trgovci više obraćaju pažnju na deklarisanost artikala, pa se sve ređe u rafovima može naći roba sa isteklim rokom upotrebe. Ta pojava, međutim, još nije iskorenjena, a najčešće se javlja u radnjama u kojima je manji obrt robe

Hrana koja se nalazi u ponudi u beogradskim prodavnicma i na zelenim pijacama generalno je dobrog kvaliteta, ali bi određene grupe namirnica mogle da budu još bolje. Rezultati kontrola koje su u Beogradu sprovedene od početka godine, pokazuju, naime, da su neki od najskupljih prehrambenih proizvoda, poput sireva, najlošijeg kvaliteta, dok su voće i povrće uglavnom odlični. Veoma loše ocenjeni su i konditorski proizvodi, dodaci jelima, supe i sosovi.

Uprkos poboljšanju stanja na tržištu, Ministarstvo poljoprivrede je od decembra prošle do juna ove godine u Beogradu zabranilo prodaju skoro četrdeset tona neispravnih proizvoda životinjskog porekla i više od 13.000 komada jaja, u mesarama, ribarnicama, poslastičarnicama, marketima i na pijacama. A samo u julu, Veterinarska inspekcija Beograda tokom vanrednih kontrola zabranila je promet 3.444 kilograma mesa, 84,8 kilograma ribe, 23,6 kilograma mlečnih proizvoda i 180 komada jaja. Razlozi su uglavnom istekli rok trajanja, mikrobiološka neispravnost, neadekvatno skladištenje i nepostojanje žigova.

Ovi podaci, ipak, nisu toliko alarmantni, ako se uzme u obzir činjenica da se samo na beogradskim pijacama nađe i do 150.000 tona mesa godišnje.

Poljoprivredna inspekcija Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, inače, kontrole obavlja prema unapred utvrđenim prioritetima za svaki mesec, koji se određuju na osnovu procene opasnosti koju bi kontrolisana namirnica mogla da izazove. Na primer, voće i povrće na zelenim pijacama kontrolišu se dva-tri puta mesečno, a naročita pažnja obraća se na ostatke pesticida u njima. Prioritet se, takođe, daje kontrolama po prijavama potrošača, koje se obavljaju bez odlaganja.

U Generalnom inspektoratu ocenjuju da je intenziviranje inspekcijskih aktivnosti, što su pratile i odgovarajuće upravne i kaznene mere, dovelo do poboljšanja stanja na tržištu. Trgovci sad više obraćaju pažnju na deklarisanost proizvoda, pa se sve ređe u rafovima može naći roba sa isteklim rokom upotrebe. Ta pojava, međutim, još nije iskorenjena, a najčešće se javlja u radnjama u kojima je manji obrt robe, dok prema podacima Inspektorata, u supermarketima i hipermarketima toga gotovo da i nema. Napredak je uočen naročito kod deklarisanja svežeg voća i povrća u prometu na malo, posle kontrole poljoprivredne inspekcije u aprilu 2009.

Trgovci sad redovno prebiraju zalihe kako bi uklonili natrule plodove, kao i one koji ne odgovaraju deklarisanoj kvalitativnoj klasi. Kad je reč o zelenim pijacama, u poslednjih godinu dana, od usvajanja Zakona o bezbednosti hrane, na teritoriji Srbije sprovedeno je niz kontrola voća i povrća na ostatke pesticida. Od više od 300 uzoraka koje je uzela fitosanitarna inspekcija, samo pet nije odgovaralo propisanom kvalitetu.

Poslednji put voće i povrće kontrolisani su sredinom avgusta na kvantaškoj pijaci u Novom Beogradu i svi uzorci jabuka, bresaka, šljiva, kupusa i krompira bili su bezbedni za upotrebu.

Situacija je, međutim, drukčija kad su u pitanju sirevi u beogradskim prodavnicama. Pri poslednjoj kontroli, od 19 analiziranih vrsta, samo su se četiri pokazale kao kvalitetne za ishranu.

Ispitivanja beogradskog Fakulteta veterinarske medicine iz juna ove godine pokazala su da nekoliko vrsta sireva ima manju količinu masti od propisane, a u Mini lozničkom siru i gaudi Premia pronađena je čak i bakterija ešerihija koli. Kako je moguće da se ta bakterija pojavi u sirevima, za Market je pismenim putem objasnila Draga Đaković-Jelčić, rukovodilac grupe u Odeljenju veterinarske inspekcije Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede.

– Usled visokih temperatura i neodgovarajućih uslova transporta, čuvanja hrane životinjskog porekla i higijene u maloprodajnim objektima, može doći do kvarenja, pogotovo mleka i mlečnih proizvoda, koji spadaju u lako kvarljive namirnice. U tom slučaju najčešći razlog neispravnosti jeste ešerihija koli – navodi Draga Đaković-Jelčić. Ona napominje da su za bezbednost hrane odgovorni i oni koji se bave njenom proizvodnjom i oni koji se bave njenim prometom.

Zanimljivo je i da u poslednje vreme, kako je to nedavno izjavio Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača, bolji kvalitet sireva imaju mali proizvođači, odnosno specijalizovane mlekare, dok se kod većih kompanija uočava pad kvaliteta. Prosečna cena sireva veća je za 20 odsto nego 2008. godine, i iznosi oko 560 dinara, što je mnogo novca, ako se uzme u obzir da 78 odsto sireva ne zadovoljava standarde.

Mada kvalitetom hrana životinjskog porekla na tržištu Srbije uglavnom odgovara propisima, najčešći razlozi njenog povlačenja iz prometa uglavnom su promena mirisa, ukusa i boje, nepostojanje potrebne dokumentacije ili istekli rok upotrebe.

Tekst: Marko Petrović
Foto: Dragana Đorović