Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Turske, koji je stupio na snagu 1. septembra ove godine, trebalo bi, prema ocenama iz Vlade Srbije, ali i očekivanjima privrednika, da poveća trgovinsku razmenu dveju zemalja, a posebno srpski izvoz, kao i da poslovnim ljudima iz naše zemlje otvori nove mogućnosti za bolje poslovanje.
Srbija je do sada imala skromnu robnu razmenu s Turskom, ali uvek sa izraženim minusom na svojoj strani. Inače, u prvih sedam meseci ove godine, ukupna robna razmena dveju zemalja, prema podacima Privredne komore Srbije, iznosila je 219,2 miliona dolara, a srpski deficit bio je 133,4 miliona.
Najveće perspektive za dalje unapređivanje privredne saradnje Srbije i Turske postoje u tekstilnoj industriji, energetici, industriji delova, proizvodnji i pakovanju hrane, informacionim tehnologijama, kao i u proizvodnji stakla i proizvoda od stakla.
Sporazumom o slobodnoj trgovini našim kompanijama otvara se mogućnost nastupa na velikom i platežnom tržištu pod veoma povoljnim uslovima, ali i šansa da mnoge turske kompanije ulože kapital u Srbiju. To se naročito odnosi na zajedničku proizvodnju i dijagonalnu kumulaciju porekla s Turskom, što omogućava nabavku sirovina i poluproizvoda koji će u Srbiji moći da se prerađuju i dalje plasiraju u EU, Tursku i zemlje CEFTA, bez carina, ili s preferencijalnim carinama.
Na taj način naše kompanije moći će pod najpovoljnijim uslovima da realizuju ekonomske prednosti Prelaznog sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, zajedno sa sporazumom CEFTA.
U Službenom listu Evropske unije od 20. avgusta objavljeno je ažurirano obaveštenje o primeni dijagonalne kumulacije porekla između EU, zemalja zapadnog Balkana, učesnica procesa stabilizacije i pridruživanja i Turske.
U tom obaveštenju konstatovano je da Srbija zvanično od 1. septembra 2010. ispunjava sve uslove za primenu dijagonalne kumulacije porekla sa EU, Turskom i zemljama jugoistočne Evrope – potpisnicama sporazuma CEFTA (Albanijom, Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom i Crnom Gorom).
Kad se saberu sva tržišta s kojima Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini (Rusija, Belorusija, EU, CEFTA, EEFTA, Turska), naši privrednici po povlašćenim uslovima sada mogu da računaju na tražnju 800 miliona stanovnika.
Inače, osim u tekstilnoj industriji, primena sporazuma sa Turskom trebalo bi da doprinese povećanju proizvodnje i otvaranju novih radnih mesta i u metaloprerađivačkoj, drvnoj, elektro i građevinskoj industriji.
Podaci pokazuju da u Tursku najviše izvozimo sirovine i primarne proizvode kao što su kaučuk, proizvodi od bakra, gume za vozila, hladnovaljani i toplovaljani profili od čelika, sirovo gvožđe i čelik, organske hemikalije…
S druge strane, više od polovine srpskog uvoza iz te zemlje čini tekstil. Na listi se još nalaze i proizvodi od metala, gvožđe i čelik, drumska vozila, električne mašine i aparati, proizvodi od aluminijuma.
Prošle godine je zbog ekonomske krize i slabljenja privredne aktivnosti uvoz iz Turske pao za čak 34 odsto, dok je izvoz bio manji za oko 0,5 procenata. Za prvih šest meseci ove godine, prema podacima Ministarstva ekonomije, Sektora za ekonomske odnose s inostranstvom, izvoz u Tursku gotovo je udvostručen, dok je uvoz porastao za desetak procenata.
Inače, Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Turske potpisan je na Ekonomskom samitu u Istanbulu, 1. juna 2009. godine, a Skupština Srbije potvrdila ga je 11. decembra iste godine. Turska je potvrdila sporazum o slobodnoj trgovini sa Srbijom 7. maja ove godine.
Tekst: Zoran Knežević
