Gotova jela bez kontrole zbog nemara

Poljoprivredna inspekcija namirnice biljnog porekla proverila je poslednji put pred letnje mesece, kad se roba najviše kvari, jer nije imala nadležnost nad kontrolom u prometu na malo (priprema i posluživanje hrane u supermarketima, javnim kuhinjama, ugostiteljskim objektima i dr.), već samo u prometu na veliko. Ni ostale inspekcije nisu nadležne za kontrolu pripremljene hrane

Tekst: Nađa Božović i Bojana Ilić, Foto: Dragana Đorović

Kad idu u kupovinu, potrošači uglavnom razmišljaju o tome šta im je potrebno i koliko će to koštati, jer podrazumevaju da su prehrambeni proizvodi u prodavnicama bezbedni. A da li su? Posebno oni koji se prodaju kao gotova jela. Market je istraživao ko kontroliše hranu u trgovinama i počeo od novog Zakona o bezbednosti hrane koji je stupio na snagu prošle godine. Za svu hranu biljnog porekla zaduženo je Ministarstvo poljoprivrede, za hranu životinjskog porekla Uprava za veterinu, a za higijenu sanitarna inspekcija Ministarstva zdravlja.

– Kontrole kod proizvođača podrazumevaju proveru ispunjenosti uslova za proizvodnju, proveru deklarisanja i proveru kontrole kvaliteta proizvoda kod akreditovane laboratorije pre njegovog puštanja u promet. S druge strane, kontrole u prometu podrazumevaju proveru uslova čuvanja, rok trajanja, deklarisanje i uzorkovanje radi provere kvaliteta i bezbednosti namirnice. Uzorci se dostavljaju akreditovanim laboratorijama na ispitivanje.

Na primer, kod voćnih sokova cilj je utvrditi da li proizvodi sadrže odgovarajuću količinu voća, da li proizvođač koristi sirovinu koju deklariše na gotovom proizvodu, da li dodaje sastojke koji nisu dozvoljeni u proizvodnji voćnih sokova, nektara, sirupa – objašnjava za Market Nenad Vujović, načelnik odeljenja poljoprivredne inspekcije za bezbednost hrane biljnog i mešovitog porekla u Generalnom inspektoratu Ministarstva poljoprivrede.

Prema njegovim rečima, poslednju veliku kontrolu kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda biljnog porekla, poljoprivredna inspekcija obavila je u junu ove godine, u maloprodajnim objektima u 96 opština u Srbiji. Među gradovima su se našli Beograd, Zrenjanin, Pančevo, Sombor, Novi Sad, Valjevo, Požarevac, Smederevo, Kragujevac, Bor, Jagodina, Čačak, Kraljevo, Niš, Leskovac, Vranje... Tokom kontrole proveravani su deklarisanje i rokovi trajanja prehrambenih proizvoda kao što su: hleb, pecivo, testenine, žito, brašno, šećer, ulje, margarin, sveže voće i povrće, voćni sokovi, kafa, čaj, začini, kakao, krem i čokoladni proizvodi, dodaci jelima, supe, sosovi i drugo.

– Kontrolisano je oko 140.000 vrsta artikala, od kojih je kod 1.140 rok trajanja istekao, a kod 1.129 deklaracija nije bila u skladu s propisima, na primer u odnosu na naziv proizvoda, na spisak sastojaka, na adresu proizvođača, na robu koja je stavljana u rinfuznom stanju... Zbog tih nepravilnosti izdato je 256 rešenja o zabrani prometa i podneto 275 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i 72 prijave za privredni prestup. Ti rezultati kontrole govore nam da manje od jedan odsto proizvoda nije u skladu s važećim pravilnicima – kaže Vujović.

U oblasti bezbednosti hrane, poljoprivredna inspekcija kontroliše hranu biljnog i mešovitog porekla u fazi proizvodnje, prerade i prometa na veliko, kao i u fazi izvoza mešovite hrane. Prehrambeni proizvodi biljnog porekla koji podležu kontroli kvaliteta, u smislu ovog zakona jesu proizvodi od žita, šećer, skrob, konditorski proizvodi, biljna ulja i masti, majonez, proizvodi od voća i povrća, bezalkoholna pića, začini, kafa, kvasci, aditivi, senf, čaj i drugi prehrambeni proizvodi od ratarskih, povrtarskih, voćarskih i drugih biljnih kultura.

Gotova jela

Podatak da je poljoprivredna inspekcija namirnice biljnog porekla proverila pre četiri meseca, i to pred leto, kad se roba najviše kvari, svakako nije zadovoljavajuća informacija. Ipak, još više brine podatak da na osnovu člana 12 Zakona o bezbednosti hrane, gde je navedena podela nadležnosti, poljoprivredna inspekcija Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede nema nadležnost nad kontrolom u prometu na malo (priprema i posluživanje hrane u supermarketima, javnim kuhinjama, ugostiteljskim objektima i dr.), već samo u prometu na veliko hrane biljnog porekla.

Isto važi i za ostale inspekcije jer ni one nemaju nadležnost da kontrolišu pripremljenu hranu, pa je kontrola kuvanih jela u maloprodaji prepuštena internim pravilima trgovinskih lanaca. Zbog tog propusta u zakonu, koji je, kako kažu upućeni, urađen na brzinu i često menjan, u oktobru ove godine donet je novi Pravilnik o uslovima higijene hrane koji bi trebalo da uredi tu oblast.

– Prvi put, i u Srbiji i u celoj Evropi, proizvođači će odgovarati za svoj proizvod, a to se odnosi i na prometnike hrane, koji imaju obavezu da obezbede dokaz o ispunjenosti propisanih uslova za proizvodnju i prometovanje hrane koja je zdravstveno bezbedna. Definisano je i da inspekcijske službe kontrolišu jedinstven, ceo lanac proizvoda od njive ili štale do trpeze, sve učesnike u tom lancu, i na taj način obezbeđuju sledljivost koja omogućuje utvrđivanje odgovornosti ako nastane problem – zaključuje Vujović.

Trgovinski lanci

Prema rečima Vesne Žabić, PR menadžerke kompanije Delta Maxi, u maloprodajnim objektima tog trgovačkog lanca do sada nije bilo kontrole gotovih jela. Ipak, Delta Maxi obavlja interni nadzor skoro na dnevnom nivou. Kompanija je 2007. uvela HACCP sistem i dobila sertifikat na osnovu koga od snabdevača traži da sarađuju sa ovlašćenim laboratorijama koje koriste akreditovane metode uzorkovanja i analize.

– Svi proizvođači s kojima sarađujemo imaju obavezu da nam dostave ateste, sertifikate i proizvođačke specifikacije od ovlašćenih laboratorija kojima potvrđuju i garantuju ispravnost svojih proizvoda. Osim toga, mi imamo pravo i da dodatno ispitamo da li je kvalitet isporučene robe u skladu sa predviđenim standardima. U našoj maloprodajnoj mreži strogo je kontrolisan celokupan proces od nabavke do prodaje u objektima, što u potpunosti garantuje zdravstvenu ispravnost, bezbednost i kvalitet – kaže Žabićeva.

Interne kontrole se, prema rečima Veljka Sekulića, zamenika direktora maloprodaje kompanije Mercator S, obavljaju i u tom maloprodajnom lancu.

– Redovne kontrole sprovode se na tri meseca, ali kod nas postoje i vanredne kontrole, koje se obavljaju u maloprodajnim objektima. Posle uvođenja HACCP sistema i dobre higijenske i proizvođačke prakse, već duže vreme poslujemo u skladu sa uslovima propisanim novim Pravilnikom o uslovima higijene hrane i Zakonom o bezbednosti hrane – ističe Sekulić.

Prema njegovim rečima, kvalitet gotovih jela koja se pripremaju i stavljaju u promet u maloprodajnim objektima kompanije Mercator S podrazumeva odgovarajuću obučenost osoblja, visok nivo higijene prostorija i opreme, poštovanje različitih temperaturnih režima i takozvanog hladnog lanca pri čuvanju namirnica, kao i konstantnu kontrolu namirnica u svim fazama procesa bezbednosti njihovog kvaliteta. Kao i Delta Maxi, i Mercator S sarađuje sa akreditovanim laboratorijama.

– U godišnje komercijalne ugovore sa dobavljačima uvrstili smo i odredbe za bezbednost hrane. Proizvođačima koji još nemaju uveden HACCP sistem poznato je da do juna sledeće godine imaju rok da taj sistem uvedu, jer ukoliko to ne urade, nećemo više moći da sarađujemo s njima. Do uvođenja HACCP sistema ti proizvođači za kvalitet i bezbednost svojih proizvoda garantuju atestima koje izdaju akreditovane laboratorije – objašnjava Sekulić.

I u objektima Super Vera uspostavljena je interna kontrola. Kako za Market kažu u toj kompaniji, hrana se svakodnevno kontroliše i o svim aktivnostima u vezi s prijemom i preradom sirovina, evidentiranjem temperature uređaja za čuvanje i skladištenjem sirovina i gotovih proizvoda vode se zapisnici. Kompanija koristi profesionalnu hemiju za održavanje higijene prostorija i radnih površina, a vodi se računa i o tome da hrana koja se prodaje u njenim objektima ispuni sve uslove za kvalitetan i bezbedan proizvod.

– Imamo interna uputstva koja su u skladu s principima HACCP sistema i sva hrana koja se priprema i prodaje u našim objektima mora da ispunjava te kriterijume. Taj sistem je kod nas u fazi uvođenja – objašnjavaju u tom trgovinskom lancu.

Dobavljači sirovina su, prema njihovim rečima, već sertifikovani proizvođači ili su u fazi uvođenja HACCP sistema, a isporuke su praćene atestima o zdravstvenoj i potvrdama o mikrobiološkoj ispravnosti namirnica, kao i veterinarskim i fitosanitarnim potvrdama, u zavisnosti od vrste sirovina.