Niže cene i bolja ponuda

Kad se saberu sva tržišta s kojima Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini (Rusija, Belorusija, EU, CEFTA, EEFTA, Turska), naši privrednici po povlašćenim uslovima mogu da računaju na tražnju 800 miliona stanovnika. To znači i otvorenost srpskih granica za proizvode iz tih zemalja, a time i veću ponudu robe na domaćem tržištu, ali i potrebu ovdašnjih kompanija da se izbore s novom konkurencijom

Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Turske, koji je potpisan na Ekonomskom samitu u Istan­bulu u junu prošle, a počeo da se primenjuje 1. septembra ove godine, realizuje se po modelu asimetrične liberalizacije trgovine, u korist srpske strane. Taj sporazum bi, prema ocenama iz Vlade Srbije, ali i očekivanjima privrednika, trebalo da poveća trgovinsku razmenu dveju zemalja, posebno srpski izvoz, kao i da poslovnim ljudima iz naše zemlje otvori nove mogućnosti za bolje poslovanje.

Srbija je do sada imala skromnu robnu razmenu s Turskom. Za prvih sedam meseci ove godine ukupna robna razmena dveju zemalja, prema podacima Privredne komore Srbije, iznosila je 219,2 miliona dolara, a srpski deficit bio je 133,4 miliona.

Prvih mesec dana po stupanju Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Turske na snagu ispunjenost kvota predviđenih u bilateralnoj razmeni poljoprivrednih proizvoda bila je vrlo mala. U tom periodu, kako je izjavio Srđan Stević, saradnik Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja zadužen za bilateralne odnose s Turskom, u našu zemlju je od poljoprivrednih proizvoda iz Turske najviše uvezeno lešnika – 142 tone, a potom konditorskih proizvoda – oko 80 tona, što čini tek 4,5 procenata kvote.

– Što se tiče uvoza iz osam grupa proizvoda za koje su ugovorene simetrične kvote, paradajz, praziluk, paprika, testenine... ništa od toga još nije uvezeno u Srbiju – naveo je Stević i napomenuo da je u manjoj količini uvezena još suva smokva, i to osam procenata od ukupno predviđene kvote.

Stević je podsetio da se liberalizacija u trgovini poljoprivrednim proizvodima odnosi samo na proizvode biljnog, a ne i životinjskog porekla. On je napomenuo da će se trgovina poljoprivrednim proizvodima odvijati u okvirima količinskih kvota sa preferencijalnim carinama koje su za oko 50 procenata snižene sa srpske strane, dok se sniženje sa turske strane kreće od 50 do 90 procenata, budući da su u toj zemlji carine na višem nivou nego u Srbiji.

Što se tiče ostalih proizvoda, više od polovine uvoza iz Turske u Srbiju čini tekstil, a na listi su i proizvodi od metala, gvožđe, čelik, drumska vozila, električne mašine i aparati, proizvodi od aluminijuma. Srbija u Tursku najviše izvozi sirovine i primarne proizvode kao što su kaučuk, proizvodi od bakra, gume za vozila, hladnovaljani i toplovaljani profili od čelika, sirovo gvožđe i čelik, organske hemikalije.

Najveće perspektive za dalje unapređivanje privredne saradnje Srbije i Turske postoje u tekstilnoj industriji, energetici, industriji delova, proizvodnji i pakovanju hrane, informacionim tehnologijama, proizvodnji stakla i proizvoda od stakla. Sporazumom o slobodnoj trgovini našim kompanijama otvara se mogućnost nastupa na velikom i platežnom tržištu pod veoma povoljnim uslovima, ali i šansa da mnoge turske kompanije ulože kapital u Srbiju.

To se naročito odnosi na zajedničku proizvodnju i dijagonalnu kumulaciju porekla s Turskom, što omogućava nabavku sirovina i poluproizvoda koji će u Srbiji moći da se prerađuju i dalje plasiraju u EU, Tursku i zemlje CEFTA, bez carina, ili s preferencijalnim carinama. Na taj način naše kompanije moći će pod najpovoljnijim uslovima da realizuju ekonomske prednosti Prelaznog sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, zajedno sa sporazumom CEFTA.

Kada se sve to ima u vidu, kažu stručnjaci, Srbija od sporazuma sa Turskom može imati samo koristi.

– Nikako štetu, bez obzira koliko neki želeli ovo da ospore. Turska je tržište od 70 miliona stanovnika koje treba iskoristiti, a na našim kompanijama je da to i urade. S druge strane, to će biti od velike koristi i za naše potrošače jer će nam sada iz Turske stizati jeftiniji proizvodi, a to je konkurencija s kojom treba da se izbore ovdašnje kompanije. To, međutim, ne znači i niže cene – kaže ekonomista Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište.

Da ovaj sporazum za Srbiju znači samo dobitak slaže se i Milan Knežević, predsednik Unije tekstilaca i vlasnik modne kuće Modus.

– Unija tekstilaca pozdravlja ovaj sporazum, jer nama nije problem zdrava konkurencija iz Turske, već nelojalna konkurencija kakvu imamo u Srbiji, kao što su buvljaci, Kinezi i komisioni. Smatram da će korist od ovog sporazuma imati i turska i srpska tekstilna industrija, pre svega zbog činjenice da je Turska naš najveći dobavljač sirovina, repromaterijala, ali i gotovih proizvoda, koje ćemo sada moći da nabavljamo bez carina. S druge strane, Turska je, bežeći od jeftine kineske robe, počela da proizvodi skuplju, što znači da nam nije neposredna konkurencija, jer je srpska tekstilna roba jeftinija od njihove.

Velika korist doći će i od činjenice što dijagonalnom kumulacijom robe možemo zajedno sa Turskom proizvoditi za tržište Evropske unije, ali i za druga tržišta. Po mom mišljenju, korist je dvostruko veća i značiće mnogo i za tekstilnu industriju jer u Srbiji ne postoji nijedna fabrika za proizvodnju primarnih tkanina. Sve to predstavljaće odskočnu dasku za ovdašnju tekstilnu industriju, naravno pod uslovom da se ne postave, kao što se često do sada činilo, veštačke carinske barijere – kaže Knežević.

I dok tekstilcima ovaj sporazum, po svemu sudeći, odgovara, konditori negoduju.

Rodoljub Drašković, vlasnik kompanije Swisslion Takovo, kaže za Market da je sa stupanjem ovog sporazuma na snagu Srbija otvorila granice jeftinim konditorskim proizvodima iz Turske s čijim cenama domaća konditorska industrija ne može da se takmiči.

– A zašto su njihove cene niže od naših? Zato što država Turska subvencioniše svoj izvoz. Kada bi Srbija subvencionisala izvoz domaće konditorske industrije u istom iznosu kao što to čini Turska, mi bismo bili vodeći na tržištu Bugarske, Albanije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, dakle na svim tržištima na koja stižu naši i turski slatkiši. Nama je turska roba koja je ušla na tržišta koja smo mi već obradili unela određenu pometnju. Međutim, pobedili smo kvalitetom. Jer prvi put kada potrošač proba neki od njihovih proizvoda, odsutaje od njega i vraća se našim. Stoga smatram da našoj kompaniji turska roba neće ugroziti biznis – kaže Drašković.

Tržišta na kojima se Swisslion Takovo već izborio s turskom konkurencijom, kaže Drašković, jesu tržišta BiH, Kosova i Makedonije.

Osim kvalitetom, to smo postigli i tako što smo išli na svoju štetu i snizili cene. Međutim, dostigli smo granice borbe za rentabilnost, tako da više ne možemo koristiti unutrašnje resurse da bismo snizili cenu proizvodnje. Niže cene sada možemo da postignemo samo uz pomoć države. Država mora da nam ukine carine i prelevmane na sirovine koje uvozimo jer su nam one nepodnošljiv teret.

Dakle, od države tražimo da uslovi za ulazak naših inputa budu identični uslovima koji su dati za ulazak gotovih proizvoda iz Turske, ali i isti iznos subvencija za izvoz kao što ih svojim proizvođačima daje država Turska. U protivnom, konditorska industrija Srbije će propasti ili će se proizvodni kapaciteti dislocirati iz Srbije u zemlje koje će im obezbediti bolji poslovni ambijent – kaže Drašković.