Srpsko tržište je prioritet

Prvenstveni cilj Atlantic Brendsa jeste da sva tržišta na kojima Atlantic grupa posluje, pa i srpsko, maksimalno dobro snabde svojim brendovima, bez obzira na to u kojoj se zemlji proizvode. U Srbiji je udeo principala u ponudi ukupne distribucije Atlantica manji nego na drugim tržištima, pa će napori biti usmereni na povećanje plasmana obe robne grupe

Atlantic grupa, za koju je Srbija danas drugo po veličini tržište, najavila je kontinuirano ulaganje u brendove srpskih firmi koje su poslovale u okviru Droge Kolinske, a najveći izazov koji u našoj zemlji donosi preuzimanje Droge jeste ne samo održavanje i razvoj proizvodnje u kompanijama Grand prom, Soko Štark, Palanački kiseljak već i uspostavljanje takvog sistema distribucije koji omogućava najoptimalnije servisiranje svih kupaca i širenje portfolija brendova Grupe na srpskom tržištu, kao i brendova principala. Prvi i osnovni korak u tome Atlantic grupa napravila je 1. marta ove godine kada je zvanično počela da radi kompanija Atlantic Brends, kao distributerska firma koja je nastala objedinjavanjem distribucije kompanije Grand prom i već postojeće Atlanticove distribucije. O planovima za srpsko tržište, mogućnostima plasmana srpskih proizvoda na regionalno tržište kroz distributivnu mrežu Atlantica i ograničavajućim okolnostima poslovanja u Srbiji, za Market govori Dragomir Kostić, generalni direktor Atlantic Brendsa.

– Objedinjavanjem distributivno-logističkih sistema na svim tržištima u regionu Atlantic grupa reorganizovala je distributivne usluge, pristup svim distributivnim kanalima, odnose sa različitim kupcima, distributivne tehnologije i upravljanje portfoliom robnih maraka, prodajni marketing, a sve radi postizanja maksimalnog efekta visokoprofesionalnog distributerskog znanja i prednosti koje donosi sinergija objedinjenih sistema. Svakom pojedinačnom tržištu u regionu prilazimo uzimajući u obzir njegove specifičnosti, a na tržištu Srbije nastupaćemo kao Atlantic Brands. Sedište kompanije je u Beogradu, u poslovnoj zgradi Soko Štarka, a centralni distributivni centar je u Šimanovcima. Ostali distributivni centri u Srbiji su u Srbobranu, Čačku i Nišu.

Šta će, osim distribucije brendova Atlantic grupe, biti u fokusu poslovanja Atlantic Brendsa?

– Osim Atlanticovih brendova koji su dobro poznati srpskom tržištu, kao što su Grand kafa, Smoki, Bananica, Najlepše želje i ostali proizvodi Štarka, ponudićemo i brendove iz portfolija Atlantic grupe, između ostalog i Cedevitu, Argetu, Cocktu, ali i brojne druge brendove principala s kojima već sarađujemo ili planiramo da to učinimo. Naglasak će biti na distribuciji uvoznih brendova jer je u Srbiji njihov udeo na tržištu koje pokriva Atlantic grupa znatno manji od udela sopstvenih brendova, za razliku od drugih zemalja u kojima poslujemo.

Znači li to da će se na srpskom tržištu naći još stranih brendova?

– Da, ali je važno istaći da je naš prvenstveni cilj da sva tržišta na kojima Atlantic grupa posluje, pa i srpsko, maksimalno dobro snabdemo celokupnim asortimanom svih naših brendova, bez obzira na to u kojoj se zemlji proizvode. U Srbiji je udeo principala u ponudi naše ukupne distribucije manji nego na drugim tržištima, pa ćemo napore usmeriti na povećanje tog procenta. To nikako ne znači da ćemo zapostaviti naše brendove, već da ćemo povećavati plasman obeju grupa, ali i raditi na većem učešću principala jer za to ima prostora. Mi zapravo želimo što veći procenat saradnje s regionalnim principalima jer u tom segmentu distributerski možemo da pokrijemo tržišta svih zemalja bivše Jugoslavije.

Plan je, dakle, da se konkuriše svim velikim regionalnim distributerima?

– Naravno, ali pre svega želimo da imamo jednaku snagu na svim tržištima bivše Jugoslavije. To je cilj kome smo se veoma približili spajanjem distribucije u svim zemljama regiona.

Da li su planovi za distributivno-logističko širenje bili jedan od razloga da se Atlantic grupa odluči za preuzimanje Droge?

– Jedan od glavnih sigurno. Najvažniji je svakako kompatibilnost brendova koje je Droga Kolinska imala u svom portfoliju. Droga je imala veći broj veoma poznatih brendova na regionalnom tržištu u sektoru hrane, a posle povezivanja dveju kompanija imamo izuzetno relevantan portfolio, te manje troškove distribucije uz povećanu efikasnost. Povezivanje dveju kompanija omogućava i da postojeći asortimani ne dođu u konflikt, kao i da se razvijaju postojeći i novi brendovi. Ovako smo dobili veliki sinergijski efekat i srećan spoj iskustva Atlantica kao velikog distributera u regiji i veoma razvijene distribucije Grand Proma.

Kako je organizovan Atlantic Brends?

– Nastojimo da uvodimo optimalan sistem za praćenje distribucije, prilagođen tržišnim okolnostima, kao i da servisiramo druge vrste proizvoda. Racionalizacija i promene u organizaciji poslovanja dovele su do gašenja šest distributivnih centara i otvaranja četiri (Šimanovci, Niš, Čačak i Srbobran) koja zadovoljavaju najviše standarde i omogućavaju efikasniju uslugu. Ti centri informatički su veoma dobro povezani najnovijim tehnološkim sistemima za praćenje distribucije i rukovođenje zalihama. Većina prevoza je autsorsovana iako se deo dostave obavlja našim vozilima, pre svega robe na hladnom režimu. Roba se isporučuje za najduže 48 sati. Broj zaposlenih usklađen je s potrebama dinamične i fleksibilne distribucije.

Kakvi su planovi razvoja distributivnog biznisa u Srbiji?

– Planovi postoje, ali će njihova realizacija svakako zavisiti od ekonomske situacije u zemlji. Ako situacija krene nabolje, biće potrebe da se posao više razvija, a to će omogućiti i veći izvoz. Veoma nam je važan i odnos s kupcima, kao i potreba da robu isporučimo na što više prodajnih mesta. Ipak, moramo biti svesni smanjene likvidnosti kupaca, što ometa brži razvoj svake kompanije, pa i naše.

Koliko će tržišta u regionu biti otvorenija za srpske proizvode pošto i ovdašnje kompanije sada pripadaju Atlanticu i radite distribuciju u svim okolnim zemljama?

– Naš primarni cilj je da podignemo prodaju svih naših brendova na svim tržištima na kojima poslujemo. To je u isto vreme i otvoren poziv svim drugim kompanijama koje u tome vide svoju šansu da razgovaramo o potencijalnoj saradnji. Što se tiče prisutnosti srpskih proizvoda na okolnim tržištima, mislim da oni, a posebno oni tradicionalni, nisu zastupljeni na pravi način. Zapravo, mislim da nikada nije ostvaren pravi ulazak srpskih proizvoda na regionalna tržišta. Uzroke treba tražiti i u načinima organizacije srpskih proizvođača, ali i nedovoljno optimalnoj distribuciji jer proizvod mora da bude dostupan potrošaču kako bi ga ovaj kupio.

Šta će ulazak belgijskog Deleza u srpsku trgovinu značiti za Atlantic?

– Delez je svakako dobrodošao na srpsko tržište radi uspostavljanja ravnoteže i postavljanja nekih novih, savremenijih standarda poslovanja. To je prvi veliki svetski lanac, izuzimajući Interex, koji će biti prisutan u Srbiji, a to znači da će se neki standardi poslovanja promeniti. Za Atlantic i ostale proizvođače iz Srbije to je šansa da se nađu na policama na brojnim tržištima na kojima Delez posluje. Očekujem da će to biti i zeleno svetlo za ostale velike trgovinske lance iz sveta da dođu u Srbiju. Što se tiče saradnje sa ostalim trgovinama na malo i veliko u Srbiji, Atlantic se trudi da radi sa svima koji to žele. Većina njih pokušava da prati moderne trendove budući da se tržište kontiniurano razvija i ne dozvoljava da se opustite.

Kakvi se efekti od novog načina organizacije distribucije očekuju u Srbiji tokom prve godine rada Atlantic Brendsa?

– Teško je o tome govoriti nakon mesec dana rada, ali se očekuje da se na kraju prve godine poslovanja pokažu značajne uštede, pre svega u optimizaciji načina distribucije, dodatnim tehnološkim osavremenjavanjem logistike i skladišta.

Koji su ograničavajući faktori poslovanja na tržištu Srbije?

– Specifičnost srpskog tržišta je nelikvidnost kupaca i prevelika izloženost distributera posledicama takvih poslovnih okolnosti. Naplata potraživanja je, takođe, veoma komplikovana. Na ovom tržištu ima kvalitetnih proizvoda, marketinška ulaganja su velika, ali postoji i problem naplate, posebno od vlasnika malih prodajnih objekata. Sve to ograničava i razvoj samog tržišta, što povećava složenost prodaje. Inflacija je, takođe, izraziti neprijatelj trgovine, a njena visoka stopa u Srbiji remeti ceo lanac snabdevanja. Ograničavajući faktor je i zakonska nemogućnost direktne prodaje iz dostavnih vozila, čime se poskupljuje lanac snabdevanja od proizvođača do krajnjeg kupca.