Poslovna politika Industrije hrane Dunja podrazumeva da se bar jednom godišnje potrošačima ponude sasvim novi proizvodi ili redizajn ambalaže. Do kraja ove godine potrošačima će biti ponuđene praline s nekoliko atraktivnih ukusa, a trebalo bi da zaživi i nova grupa trenutno popularnih velnes proizvoda sa žitaricama
Tekst: Zoran Knežević Foto: Dragana Đorović
Fabrika čokolade Simka, koja posluje u okviru Industrije hrane Dunja, osnovana je 1997. godine kao zajedničko ulaganje švajcarske kompanije i Simpa. Od samog osnivanja čokolade Simka prave se po originalnoj švajcarskoj recepturi uz stalno usavršavanje tehnologije. O situaciji na srpskom tržištu čokolade, navikama potrošača i planovima, za Market govori Branka Stanković, direktorka Simke u Beogradu.
Poslednjih godina vaša kompanija beleži povećanje proizvodnje. Kakvi su dalji planovi razvoja?
– Planiramo znatno proširenje kapaciteta i proizvodnog asortimana u već postojećim proizvodnim segmentima, ali i proizvodnju potpuno novih proizvoda. Za sada je fabrika podeljena u tri linije: proizvodi Exclusive serije mlečne čokolade i čokolade s dodacima i punjene čokolade Krementina; proizvodnja kakao krem proizvoda i kakao namaza; proizvodnja pralina i čokoladnih deserata. Naša poslovna politika uvek je bila i biće da od kvalitetnih sirovina i pomoću dobrih mašina napravimo zatvoreni sistem koji će davati dobre proizvode. Da bismo u tome uspeli, ulažemo i ulagaćemo u ljude i tehnologiju i direktno uvoziti sirovine. Ulagaćemo sve dok budemo sigurni da je ono što radimo dobro.
Šta će novo Dunja ponuditi tržištu ove godine?
– Naša poslovna politika podrazumeva da bar jednom godišnje potrošačima ponudimo sasvim nove proizvode ili redizajn ambalaže. Do kraja ove godine planiramo da potrošačima ponudimo praline s nekoliko atraktivnih ukusa. U tom periodu trebalo bi da zaživi i nova grupa trenutno popularnih velnes proizvoda sa žitaricama. Planiramo i da uskoro redizajniramo liniju punjenih čokolada Krementina.
– Širenje palete proizvoda zavisi pre svega od želja potrošača koje saznajemo u direktnom kontaktu s njima. Iako imamo širok asortiman, želimo da ponudimo još više kako bi svako mogao da nađe ukus za sebe. Nastavićemo i dalje da radimo tako jer naši stručnjaci imaju odličnu saradnju s čokoladarima iz Belgije i Švajcarske.
Kako biste ocenili trenutno stanje u konditorskoj industriji Srbije i kako će na položaj srpskih konditora uticati sporazum o bescarinskoj razmeni s Turskom?
– Statistički podaci o konditorskoj industriji pokazuju da je to jedna od najuspešnijih grana srpske privrede koja godinama ostvaruje znatni devizni suficit. Logično bi bilo da, osim sposobnosti proizvođača, takvom izvoznom rezultatu svojim subvencijama znatno doprinosi i država, ali nije tako. Turska i druge zemlje okruženja svojim konditorskim kompanijama daju podsticaje za izvoz, čega kod nas nema. Efekti pomenutog sporazuma s Turskom ispoljiće se tek posle potpune liberalizacije trgovine 2013. godine, pa se sada samo možemo nadati da će domaće tržište i potrošači prepoznati kvalitet i prednosti domaćih konditora. Srbija je uvek bila liberalna i predstavljala je tržište koje je lako dostupno svima, pa tako uvozni proizvodi imaju veliku šansu da se razvijaju na našem području. Lepo bi bilo kada bi postojao reciprocitet, pa da naša konditorska industrija uz pomoć svoje države bude još zastupljenija u zemljama okruženja i Evropi.
Vaša kompanija deo proizvodnje izvozi. Kakvi su planovi u tom delu poslovanja?
– Industrja hrane Dunja trenutno izvozi svoje proizvode u zemlje okruženja, a posebno u Bosnu i Hercegovinu. Očekujemo da se ove godine udeo izvoza u ukupnoj prodaji poveća, a u toku su pregovori s kupcima iz Evropske unije i Rusije. Nadamo se da ćemo, kada oni budu završeni, imati značajniji izvoz na pomenuta tržišta. Za sada ispunjavamo dva od tri uslova neophodna za plasman na rusko tržište – kvalitet i kapacitete. Ostalo je još samo da se dogovorimo oko cene.
Kako se borite za svoje mesto na policama trgovinskih lanaca budući da je konkurencija velika?
– Naših proizvoda ima u svim trgovinskim lancima koji posluju u Srbiji, ali i u velikom broju tradicionalnih radnji. Ipak, danas nije lako naći svoje mesto na policama zbog veoma oštre konkurencije domaćih i stranih proizvođača čokoladnih proizvoda. Da bi roba bila što dostunija potrošačima, razvili smo sopstvenu logistiku i distribuciju, pa prodajna mesta snabdevamo u skladu s dogovorom s trgovcima. To, naravno, povećava troškove, ali i omogućava bolju kontrolu pokrivenosti tržišta. Distributivne centre imamo u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu i ambulantno pokrivamo celu teritoriju Srbije.
Koji su vam najveći problemi u poslovanju?
– Trenutno su to cene osnovnih sirovina i troškovi proizvodnje. Sve češće se postavlja i pitanje dostupnosti sirovina. Država je, na primer, prodala sve domaće mlekare, pa osim jednog pogona čiji kapaciteti ne mogu da zadovolje potrebe za mlekom u prahu, Srbija nema pogone za proizvodnju te sirovine. Zato smo prinuđeni da plaćamo visoku carinu i prelevman kao kaznu što uvozimo proizvod koga zvanično ima na domaćem tržištu, dok njegova nestašica predstavlja javnu tajnu. Sa šećerom je slična situacija, jer je njegova cena duplo veća nego prošle godine, plaćanje je avansno, a možete se smatrati srećnim ako ga uopšte ima u ponudi. Potražnja za kakaovcem veoma raste, pa njegova cena skače, a i zasadi te biljke dosta su stari i ne obnavljaju se. Pojavili su se špekulanti, pa je teško dobiti kvalitetnu tu sirovinu. Sve to dovodi nas u nepovoljan položaj u odnosu na naše evropske konkurente. Uprkos svemu, nastojimo da održimo normalan nivo proizvodnje i ispoštujemo narudžbine.
Kakvo je sada stanje s naplatom potraživanja?
– Dosta trgovaca koji posluju u Srbiji plaća kada može ili kada hoće, a vi sirovine morate da platite u roku ili avansno. Tako naplata potraživanja ide sporije od očekivanog, ali se nadamo da će se stabilizacijom uslova poslovanja i rokovi naplate regulisati.
Koji su osnovni principi kojima se rukovodite u odnosu s potrošačima?
– Za nas je kupac oduvek bio najvažniji i tako se i ponašamo. S obzirom na to u kakvim vremenima poslujemo, prioritet nam je održanje obima proizvodnje i u to najviše ulažemo. Podaci s prodajnih mesta pokazuju da kupci sve više kupuju domaće proizvode. To samo potvrđuje naše uverenje da je za potrošače presudan ukus i da će se oni koji probaju naše proizvode opredeljivati za njih.
Kakva je vaša cenovna politika budući da je u poslednjih godinu dana presudan činilac u kupovini postala cena proizvoda?
– Mi nikada nećemo odustati od toga da pravimo najkvalitetnije proizvode, ali su nas trgovci naučili da treba da pravimo kvalitetne proizvode s cenom koja odgovara potrošaču. Zato smo na tržište plasirali seriju čokolada koja je pristupačna potrošačima iako u svom portfoliju imamo veliki broj ukusa i cenovnih kategorija. Dugo smo se opirali da uđemo u ekonomik program, ali ni to nisu šećerne table već kakao krem proizvodi. Zapravo, mi i ne želimo da proizvodimo najjeftinije čokolade već cenovno konkurentne proizvode.
Koje su osnovne odlike vašeg marketinškog pristupa tržištu?
– Koncentrisali smo se uglavnom na direktni marketing na mestu prodaje: razne akcije, promocije i degustacije koje kontinuirano sprovodimo. Gotovo svakodnevna interakcija s krajnjim potrošačima, omogućava nam da svoju strategiju usmerimo prema njihovim željama. Iako je najefektniji medij, televizija je veoma skupa, pa je i ne koristimo za komunikaciju s potrošačima.
Kako biste ocenili konkurenciju u Srbiji?
– Konkurente, bez obzira na to da li su strani ili domaći, doživljavamo kao izazov. Oni nam nikako nisu pretnja već motivacija da budemo kvalitetniji i lepši, da se dokažemo u tržišnoj utakmici. Naš prioritet nije briga o konkurenciji već razvoj novih proizvoda i unapređenje kvaliteta.
