Kupovinom slovenačkog Fructala kompanija Nectar postala je neosporni regionalni lider u proizvodnji voćnih sokova, nektara i napitaka. Pošto su se u Sloveniji stišale strasti povodom te kupovine, menadžment kompanije Nectar već pravi planove unutrašnje reorganizacije i optimizacije kapaciteta, ali i strateške planove daljeg širenja na tržišta Srbije, regiona, Evrope i sveta. O tome šta kupovina Fructala znači za Nectar, koliko će to promeniti dosadašnje planove srpske kompanije i koji su pravci budućeg razvoja kompanije koja je vlasnik i bujanovačke Hebe, za Market govori Bojan Radun, izvršni direktor Nectara.

Da li je kupovina Fructala strateški planirana ili je samo iskorišćena dobra tržišna prilika?
– Reč je zapravo o prilici koju nam je ponudilo tržište, ali i pre nego što se ta prilika ukazala, Nectar je već pregovarao s pojedinim kompanijama iz regiona o preuzimanju. Kada su vlasnici Fructala raspisali tender, reagovali smo i dali najbolju ponudu.

Da li ste planirali i preuzimanje neke od srpskih kompanija koje se bave sličnim poslovima?
– Razgovarali jesmo, ali je u Srbiji problem što oni koji prodaju neku kompaniju najčešće pokušavaju da za nju dobiju onoliko novca koliko im je potrebno da bi rešili neki svoj problem, a ne onoliko koliko njihova kompanija tržišno zaista vredi. Posebno je to problem ako su u pitanju dve privatne kompanije gde ima i ljudske sujete i drugih netržišnih i ne previše poslovnih principa. To je šteta, jer kada bismo isključili sujetu iz poslovanja, mislim da bismo kao ekonomija bili mnogo konkurentniji na tržištu.

Koji su sada vaši poslovni prioriteti?
– Sada, pošto smo postali vlasnici Fructala i ne tako davno Hebe, moramo da se posvetimo unapređenju brendova i da se fokusiramo na razvoj tržišta u regionu. Predstoji nam usklađivanje službi i unutrašnja konsolidacija, što je normalno posle velikih spajanja. Paralelno s tim radićemo na revidiranju dosadašnjih razvojnih planova i definisanju prioritetnih poslova. Kupovina Fructala i konsolidovanje kompanija u mnogo čemu menjaju perspektivu sagledavanja budućeg poslovanja. To preuzimanje omogućiće nam da znatno smanjimo rizike od promena valutnog kursa u Srbiji jer ćemo, posle konsolidovanja kompanije na nivou Nectar–Fructal–Heba, ostvarivati 75 odsto prihoda u evrima ili valutama koje su fiksirane prema evru, što će doprineti stabilnosti poslovanja. Ipak, usled ovog preuzimanja menjaće se i drugi aspekti poslovanja.

Koji?
– To se, pre svega, odnosi na uređenje i vremensko prilagođavanje planova u vezi s celokupnim portfoliom. Već sada smo odustali od nekih planiranih investicija u segmentu bebi hrane, kašica i sokova, jer smo kupovinom Fructala ušli u taj segment. Najznačajnije promene ticaće se odlaganja akvizicija manjeg obima, ali i omogućavanja menadžmentu da isprati sve strateške iskorake kako ne bismo došli u situaciju da nas kompanija i obaveze prema tržištu prerastu.
– Naravno, želimo da i dalje unapređujemo lidersku poziciju u Srbiji i Sloveniji, za to još ima prostora, a posebno da brendove iz Fructala ponudimo srpskom tržištu jer oni ovde već imaju svoje mesto. Intenzivno ćemo raditi na povećanju učešća na tržištu Hrvatske, gde postoji prazan prostor jer tamo nisu u pravoj meri zastupljeni ni slovenački ni srpski proizvodi. Nadamo se da će naše prisustvo tamo porasti kada se uspostavi reciprocitet u razmeni s Hrvatskom.
– Imamo još proizvoda koji treba da zauzmu mesto na tržištu. Fructal je u Srbiji poznat i cenjen brend, tako da na njegovom širenju na ovom tržištu nećemo raditi preko noći već planski, s jasnom vizijom i strategijom. Ipak, verujem da će za neko vreme Fructal na srpskom tržištu imati učešće od najmanje 10 odsto.
– Frutek u BiH ima učešće od oko 70 odsto, a u Srbiji tek 10 odsto, što jasno pokazuje koliki je potencijal, a tu su još i Frutabela (barsovi na bazi voća i žitarica), votka Scandal (vodeći brend votke u Sloveniji), rakija Prior i još mnogi proizvodi.

Koliki je udeo Nectara na tržištu Srbije?
– U kategoriji voćnih sokova nektara i napitaka vrednosno učešće Nectara je 31 odsto. Ako se ima u vidu da smo u segmentu napitaka mali igrač, onda je još jasnije koliko je Nectar jak i kakvo poverenje potrošača ima na srpskom tržištu.

Kako se Nectar suočava s tržišnim prilikama u Srbiji u poslednje dve-tri godine?
– Poslovanje jeste otežano jer su krediti skuplji i teže dostupni, dok je u isto vreme likvidnost mnogih kompanija ugrožena. Takvo stanje ubrzalo je promene na tržištu sokova i napitaka u Srbiji, pa će po svoj prilici doći do racionalizacije broja proizvođača. Znate, u Srbiji, koja ima sedam i po miliona ljudi, radilo je 14 proizvođača voćnih sokova, nektara i napitaka, dok ih je u Nemačkoj, sa 80 miliona stanovnika, ukupno 20. S potrošnjom koja je u Srbiji ispod proseka u EU, realno nema mesta za toliki broj potrošača. Kriza će po svoj prilici ubrzati konsolidaciju tržišta, do koje bi svakako moralo doći pre ili kasnije.
Kako se borite protiv sve intenzivnijeg razvoja privatnih robnih maraka u Srbiji u segmentu u kome poslujete?
– Privatne robne marke kod nas nisu značajan učesnik na tržištu i to sigurno neće biti još izvesno vreme. Većina je diskutabilnog kvaliteta, a potrošači to prepoznaju, tako da njih i ne vidimo kao ozbiljnu konkurenciju. Mi smo fokusirani na ulaganje u razvoj svojih brendova, inovacije, kvalitet.

Koliko vam kupovina Fructala može pomoći u osvajanju tržišta Evropske Unije?
– Evropsko tržište nam i bez toga nije nedostupno na osnovu sporazuma koje imamo s EU, ali su problem tamošnje necarinske i skrivene zaštite zbog kojih se realno teško ulazi na police bilo kog lanca u Evropi. Samo je Fructal, kao proizvođač iz zemlje članice EU, u poslednjih deset godina nekoliko puta pokušao da uđe na tržište Austrije i na to potrošio mnogo novca. Ispostavilo se da je isplativije bilo povući se nego dalje investirati. Ipak, Fructal ima dobru poziciju u Italiji i to ćemo nastaviti da razvijamo.

Koja su onda tržišta najinteresantnija za vašu kompaniju?
– Kratkoročno gledano, fokus u širenju poslovanja biće nam tržišta bivše Jugoslavije i tržišta Rumunije, Bugarske, Albanije i severne Grčke. Nastojaćemo da s trgovinskim lancima koji posluju u Grčkoj dogovorimo distribuciju naših proizvoda bar tokom pet meseci njihove turističke sezone, kada u severnom delu Grčke ima mnogo naših turista. Naravno, nećemo odustati ni od nekih tržišta u EU gde postoje dobri izgledi i gde su naše kompanije već prisutne, na primer u Litvaniji i Češkoj.

Imate li i internacionalnih planova?
– Ako hoćemo da pravimo međunarodno priznatu kompaniju, u budućnosti ćemo morati da se okrenemo tržištima van Evrope. To će pre svega biti zemlje koje nemaju jake lokalne proizvođače, ali su ekonomski perspektivne i imaju potencijal za rast potrošnje po glavi stanovnika. Sa znanjem i kapitalom koji ćemo moći da investiramo, a kada budemo stabilizovali poslovanje, odlučićemo i na koje ćemo nerazvijeno tržište u ovoj oblasti investirati.

Kako sarađujete s trgovinskim lancima?
– Izuzev nekih primera u Hrvatskoj, sa svim lancima smo u dobrim odnosima. Zbog svoje pozicije na tržištu u prilici smo da se sa svima dogovaramo oko uslova plasmana naših proizvoda. U poslu je kompromis važan iako je do njega često teško doći.

Kakvi su trendovi u prodaji proizvoda iz vašeg portfolija? Da li na to utiče ekonomska situacija?
– Ukupna prodaja ove kategorije na tržištu Srbije doživela je pad za oko devet odsto od 2010. godine, dok mi beležimo rast. Pokazalo se da rastu premium i economy kategorije proizvoda.

Koliko je HoReCa kanal važan za plasman vaših proizvoda i šta ćete ponuditi tom sektoru?
– HoReCa nosi manje od sedam odsto naše ukupne prodaje na tržištu, ali nam je taj kanal važan jer donosi imidž, izloženost javnosti, a i proizvodi su stalno u komunikaciji s kupcima. Taj kanal prodaje posebno je značajan za plasman i pozicioniranje brendova. Problem je što je ugostiteljstvo najteže pogođeno krizom, ali ćemo u narednom periodu u tom segmentu nastupati s brendovima Life i Fructal, ali i širiti portfolio ponude. Fructal je proizvođač votke Skandal i likera Matiss, koje ćemo ponuditi HoReCa sektoru u Srbiji, kao i visokokvalitetne rakije Prior i Nectar.
Kako biste ocenili poslovnu klimu u Srbiji? Koji su to najozbiljniji problemi s kojima se suočavate u poslovanju i kako ih je moguće rešiti?
– Nelikvidnost je osnovna boljka u poslovanju u Srbiji, a dodatni problem jeste to što poverioci uopšte nisu zaštićeni. Banke se, na primer, u takvim situacijama štite hipotekom, ali je problem kada su poverioci dobavljači neke robe ili usluge. Ako ste značajni dobavljač, dešava se da dobijete menicu, ali ako je davalac menice u blokadi, onda nemate nikakve mogućnosti da tu menicu realizujete. Osim toga, nema ni kazne za one koji ne izmiruju svoje obaveze. Zapravo, stvorena je takva situacija da kupac nema motiv da plati ako zna da to praktično i ne mora da uradi, tj. da nema sankcije ako to ne učini. Tržište Slovenije je u tom pogledu uređenije. Tamo maloprodajni lanci, kada dospeju u probleme, daju hipoteku na neki svoj objekat kako bi dobavljač nastavio da mu isporučuje robu jer onda zna da je osigurao svoje isporuke.

Šta još koči poslovanje u Srbiji?
– Problem je nepostojanje dinarskih kreditnih sredstava, pa se sva zaduženja rade u odnosu na evro, što znatno otežava poslovanje ukoliko se kurs menja kao kod nas. Sve dok ne bude dinarskih kredita po razumnim kamatama, od šest do osam odsto, tržišna klima neće biti dobra. Sadašnje stope na dinarske kredite obesmišljavaju njihovo postojanje jer nema te privredne grane koja može zaraditi toliko da joj se isplati da plaća kamate od petnaestak, pa i više odsto.

Država je donela propis o ograničavanju roka za dugovanje?
Da, ali je problem što će se taj propis odnositi samo na nova zaduženja, i to isključivo na ona koja napravi država. Šta će biti sa starim dugovima i u kom će se roku oni vraćati niko ne govori. Međutim, najveći problem koji i dalje neće biti rešen, a koji muči najveći deo privrede, jeste to što rokovi plaćanja između javnih preduzeća i njihovih dobavljača, kao i između privatnih kompanija, neće ničim biti ograničeni, kao i do sada.

Zastupate mišljenje i da su poreski i podsticajni sistem za investiranje u Srbiji nepovoljni za domaće kompanije?

– Kada se pogledaju propisi u tom segmentu, vidi se da je sve podređeno stranim investitorima i onima koji ostvaruju grinfild investicije. Investicije lokalnih kompanija nisu povoljne i za njih gotovo da nema nikakvih podsticaja. Iako se kao zemlja hvalimo najnižim stopama poreza na dobit korporacija, Srbija je skupa za poslovanje jer dobijanje raznih dozvola i plaćanje brojnih taksi znatno poskupljuje svaku investiciju. Znate, u Srbiji postoji mnogo skrivenih poreza, na primer čuvena firmarina, koja se, bar u tom obliku i obimu, nigde drugo ne plaća. Višemesečno ili višegodišnje čekanje da se obezbede razne dozvole takođe košta, kroz izgubljenu dobit, naknadne troškove, promenu cene investiranja...
Tu su još i nekonkurentne cene mnogih inputa na našem tržištu u odnosu na naše okruženje. Direkcija za vode je, na primer, podigla naknadu za vodu koja se koristi u proizvodima za 1.100 odsto, što je sada za 30 odsto do nekoliko puta više nego u bilo kojoj drugoj zemlji u Evropi. O tome niko ne govori, a takvih primera i naknada je mnogo.

Tekst: Zoran Knežević Foto: Jovan Marjanov