Mineralna voda Knjaz Miloš ove godine slavi 200 godina postojanja. Taj veliki jubilej dočekuje kao lider na tržištu Srbije u proizvodnji gaziranih voda i energetskih napitaka, dok drugu poziciju drži na polju flaširanih negaziranih voda s brendom Aqua Viva. Kompanija zapošljava blizu 1.000 ljudi u Srbiji i sestrinskim firmama u regionu. Vlasnik je 70 odsto preduzeća Knjaz Miloš Natura, koje se bavi proizvodnjom 18,9 litarskih balona vode pod brendom Aqua Una i distribucijom vodomata.
Više od 150 ljudi redovno obilazi i vodi računa o 25.000 objekata širom Srbije. Kompanija raspolaže i modernom distributivnom flotom od 80 kamiona. Ostvaruje godišnji promet od 60 miliona evra i plasman od 205 miliona litara koji se proizvode na 10 proizvodnih linija. Oko 15 odsto proizvodnje se izvozi. Knjaz Miloš je na putu povratka i u Albaniju, a u planu je i povratak na slovenačko tržište posle pauze od nekoliko godina. Iako se najviše izvozi u zemlje regiona, nedavno je sklopljen ugovor o izvozu s jednom kuvajtskom kompanijom, a u planu je i širenje na tržište Rusije. Knjaz Miloš pije se i u Americi, Kanadi, Australiji i širom Evrope, što govori o emotivnoj vezi potrošača sa brendom.
Na čelu kompanije Knjaz Miloš od kraja 2009. godine nalazi se Mihailo Janković, koji je iskustvo sticao u velikim međunarodnim kompanijama. Sedam godina proveo je u British American Tobacco, gde je dobio priliku da kao jedan od trojice kandidata izabranih između njih 1.000 prođe kroz tada jedinstveni menadžment program. Napredovao je do pozicije regionalnog menadžera za prodaju i marketing u Srbiji, a potom bio komercijalni direktor za tržišta Slovenije, Hrvatske i BIH. Početkom 2008. prelazi u Coca-Colu, a posle nepune dve godine, sa svoje 33, staje na čelo Knjaza Miloša.
Šta je specifično za kompaniju Knjaz Miloš, s obzirom na vaše iskustvo iz dve velike multinacionalne kompanije?
– Knjaz Miloš je za mene bio potpuno novo iskustvo. Prethodne kompanije u kojima sam radio su po svojoj unutrašnjoj strukturi i organizaciji slične, budući da je reč o velikim multinacionalnim kompanijama. U tako velikim sistemima postoje granice do kojih možete sami da kreirate posao i odlučujete. U jednom trenutku pojavio se Investicioni fond Salford, koji od svojih menadžera traži mnogo, ali i daje veću slobodu u obavljanju svakodnevnih dužnosti. To sa sobom, naravno, nosi i veliku odgovornost. Pored velikog izazova, za mene su bile značajne dve stvari: prvo, to što je sistem fleksibilniji, odlučivanje brže i mogu jasno da vidim rezultate svog rada, a drugo, to što rad u ovakvom sistemu predstavlja jedinstveno iskustvo. Investitori razmišljaju na sasvim drugačiji način. Nisu operativno toliko u samoj materiji, očekuju naravno rezultate, bave se brojevima, analitikom i celu stvar posmatraju iz drugačijeg ugla. Kao vlasnici kapitala žele da kreiraju novu vrednost, i rad u takvoj kompaniji je neizmerno iskustvo.
Budući da je Knjaz Miloš u sastavu velikog investicionog fonda, kakve su vizije i planovi za tu kompaniju?
– Poslovna filozofija investicionih fondova je jasna, investicioni ciklus trebalo bi da traje od pet do sedam godina. Međutim, sa dolaskom krize proces prodaje kompanija koje su u sastavu Fonda je stopiran i ja očekujem da će se taj proces desiti u narednih godinu ili dve, što zavisi od interesovanja i situacije na samom tržištu. S druge strane, svake godine fond dodatno investira u kompaniju kao da će ostati dugoročno. To je prosto jedini način da ostanemo konkurentni. U prvom periodu investirano je u mašine i podizanje proizvodnih kapaciteta, svake godine ulaže se u flotu i unapređenje nivoa usluge. Svake godine poručujemo frižidere kojih imamo oko 25.000 na tržištu. U naše stalne investicije spadaju i infrastrukturni projekti vezani za nova nalazišta vode. Razvijamo i nove proizvode, što je neophodno na današnjem tržištu, pogotovo proizvode u međukategorijama, i u tom smislu za sledeću godinu planiramo lansiranje nekoliko novih proizvoda.
Da li je pored svetske krize i ekonomska nestabilnost domaćeg tržišta jedan od razloga zbog kojih se još nije pojavio kupac za Knjaz Miloš?
– Ekonomska stabilnost jedan je od najbitinih faktora za investitore, kao i jasna i dobra zakonska regulativa, i tu postoje izvesni problemi. Ekonomska stabilnost podrazumeva stabilan kurs, što vodi ka predvidivoj potrošnji, očekivanom standardu i tako dalje. S druge strane, zakonska regulativa mora da bude po svetskim standardima. Šezdeset odsto sirovina koje nabavljamo vezano je za kurs evra, svako pomeranje utiče na naše poslovanje i to je velika izloženost. Cene berzanske robe – PET, šećer, na svetskom tržištu su faktor na koji ne možemo da utičemo, a koje su poslednjih godina sve više. Mi kao država imamo nacionalnu naknadu za vodu koja je dosta visoka u poređenju s drugim zemljama Evrope, i to je potencijalno veoma opasno za sve proizvođače u Srbiji jer nismo konkurentni s drugim proizvođačima, a uskoro ćemo biti diskriminisani i na domaćem tržištu jer se 2014. godine očekuje otvaranje granica. Važna tema za državu trebalo bi da bude kako da zaštiti domaću industriju koja je kvalitetna i ima još potencijala.
TRADICIJA DUGA 200 GODINA
Za Bukovičku kiselu vodu, kasnije poznatiju kao Knjaz Miloš, zna se još od početka 19. veka. Postoje i mitovi ispredani oko Knjaza, a jedan od njih vezuje se za putešestvije Miloša Obrenovića kroz Šumadiju. Naime, njegov konj je na tom putu posustao i pao. Kako je knjaz Miloš mnogo voleo konje, bi mu žao da ovoga usmrti, te ga ostavi kraj neke bare. U povratku s puta, pokraj one iste bare, zatekoše konja živog i zdravog kako stoji potpuno oporavljen. Knjaza Miloša tada zainteresova mogućnost da je ta voda lekovita. Pošto je utvrđeno da je voda zaista lekovita, knjaz Miloš otkupi taj izvor za dva srebrna pištolja. Od tih dana počinje flaširanje te vode i njeno stalno prisustvo na trpezi knjaza Miloša.
Inače, prva etiketa koja govori o flaširanju ove vode pronađena je na sačuvanoj kopiji jedne litografije izrađene u Beču. Na litografiji su prikazane boce flaširane mineralne vode u polulitarskom i litarskom pakovanju, zaptivene zapušačem od plute na kojem je otisnut srpski grb i lik knjaza Miloša, a pored deklaracije o hemijskom sastavu na srpskom i nemačkom jeziku nalazi se i sledeći tekst: sa izvora kneza miloša / kralj. Srp. / Kisela / bukovička voda. U Srbiji je prvi put proizvedeno više od milion litara mineralne vode 1956. godine. Bukovička kisela voda jedina se u Srbiji prodavala u bocama od 0,5 i 0,3 litra.
Na tržištu Srbije odnedavno posluje kompanija Delhaize, kao vlasnik najvećeg trgovinskog lanca u zemlji. Kako ocenjujete saradnju s velikim prodajnim lancima?
– Trend u svetu i regionu jeste da se trgovina ukrupnjava i to je neminovnost. U poređenju s Hrvatskom, ta koncentracija u Srbiji je manje izražena. Trend koncentracije za dobavljače je delimično pozitivan jer je jedna adresa s kojom komuniciramo i trošimo manje vremena, ali s druge strane, pregovaračka moć ključnih kupaca je mnogo veća, kao i očekivanja. Oni diktiraju uslove na tržištu. Prošle godine, međutim, manji formati i tradicionalne male radnje povećali su udeo u prodaji naših proizvoda, što je slika opšteg ekonomskog stanja stanovništva, koje više nije u mogućnosti da često obavlja velike kupovine u hipermarketima. To je zabrinjavajuća i obeshrabrujuća slika standarda i pada kupovne moći stanovništva.
– Sa Delta Maxi lancem imamo dugogodišnju saradnju zasnovanu na poslovnim osnovama. Problem s kojim su se suretali svi dobavljači ticao se redovnosti plaćanja. Novi vlasnici imaju mogućnost da plaćaju na vreme, ali iz toga žele da izvuku maksimalnu korist. Može se očekivati da kompanija Delhaize pojača pritisak na rabate, traži posebne uslove za plaćanje na vreme, kao i da portfolio proširi proizvodima sopstvene trgovinske marke i drugim proizvodima koji se nalaze u njegovim prodavnicama u svetu. Za plaćanje na vreme tražili su dodatni rabat, što je za dobavljače prilično nezgodno. Mislim da će generalno sve biti skuplje za igrače na tržištu, iako su svi očekivali da s dolaskom velikog evropskog lanca stvari krenu nabolje.
