1. Izvesno je da će se svetska ekonomska kriza u našoj zemlji osetiti u punoj meri. Njen uticaj već se oseća. Pad vrednosti domaće valute delom je rezultat krize. Naime, na pad vrednosti dinara, koji je do sada bio precenjen, kumulativno će delovati dva faktora: svetska kriza i domaći uzroci. Drugi pojavni oblik krize biće vrlo jak inflacioni pritisak, koji će generisati pad vrednosti dinara. Osim toga, treba imati u vidu i uvoznu zavisnost domaće privrede i preveliku javnu potrošnju u zemlji. Visoka inflacija uvek rezultira padom realnih primanja, što utiče na pad tražnje. Nepovoljna očekivanja upotpunjuje poskupljenje kredita i naročito teška situacija za one privredne subjekte koji imaju zaduženja u stranoj valuti.
2. Najveći izazov biće obezbeđenje likvidnosti, jer će krediti biti teže dostupni, uslovi nepovoljniji, a kamate više. Zbog opšte nelikvidnosti većina preduzeća verovatno neće ni poslovati u budućnosti. Realizacija će biti otežana. Očekuje se stagnacija ili, verovatnije, pad realnih ličnih dohodaka i porast nezaposlenosti, što će smanjiti tražnju na domaćem tržištu. Realno je očekivati i pad tražnje u izvozu. Obezbeđenje pozitivnog finansijskog rezultata, očekivani rast cena inputa, otežana realizacija i skupa proizvodnja u velikoj meri otežaće postizanje pozitivnog finansijskog rezultata.
3. Izbor strategije razlikuje se od preduzeća do preduzeća. Mi smo pri kraju ciklusa ulaganja kojim smo osavremenili sve proizvodne linije. Budući da nismo kreditno zaduženi, osnovni strateški pravac biće povećanje realizacije. To će zahtevati izuzetne napore u oblasti marketinga i povećana ulaganja u tu oblast. Druga strateška aktivnost biće dalja racionalizacija poslovanja uz smanjenje troškova.
