1. Jozef Stiglic rekao je da će kriza u SAD-u biti ogromna, u Evropi još gora, a da se malim zemljama može desiti da prođu lošije i od Amerikanaca i od Evropljana. Krizu ćemo nesumnjivo jako osetiti, pre svega u izvozu na strana tržišta. Već sada Sjedinjene Države kupuju čak 50 odsto manje robe od Kineza. Znači, što se tiče stranih tržišta, na izvoz nećemo moći mnogo da računamo. Na unutrašnjem planu doći će do pada kupovne moći, tako da će cela privreda ući u jednu negativnu spiralu. Država će morati suptilnim ekonomskim merama da sačuva stabilnost i funkcionisanje ekonomskog sistema. Najbitnije je da ne stane kreditiranje srpske privrede. Ukoliko se to desi, nastaće domino efekat i krenućemo u jedan vrlo negativan scenario. Naša vlada zakasnila je sa merama, ali ako se brzo deluje, možemo da sprečimo dosta negativnih uticaja.
2. Ono što će biti glavni izazov za privredu, pa i za državu, jeste kurs. Njegov veliki rast imaće negativan uticaj na razvoj privrede i inflaciju. Drugi problem biće naplaćivanje, jer ako su svi pokazatelji negativni, to će izazvati velike probleme. Cena kapitala postaje veća, proizvodnja je skuplja, cene idu gore, a smanjuju se kupovna moć i broj zaposlenih. To je jedna veoma opasna situacija.
3. Prvo, Vlada mora da utiče na stabilizaciju kursa. To je zadatak koji su pred sebe postavile i druge države u regionu. Drugo, kreditiranje privrede nikako ne sme da stane, obezbeđeno je 50 milijardi evra u dogovoru sa EBRD-om. Ukoliko stane kreditiranje privrede, staće i krvotok celog privrednog sistema. Treće, potrebno je smisliti plan kako da se banke izvuku. One su prebacile krizu na realni sektor, ali moraju da budu manje skeptične kada je finansiranje u pitanju, a država bi trebalo da im garantuje određene investicije. I četvrto, neophodna je štednja na svim nivoima – inflacija i visoki troškovi za privredu stvaraju veoma negativne efekte. Potrebne su inovacije i nove tehnologije, a veliko je pitanje kako investirati u tehnologije u jeku krize.
4. ITM ima veoma široku oblast delovanja, a kriza se u svakom sektoru drukčije manifestuje. Ove godine ostvarili smo pomak u agraru i značajne investicije, i mislim da će kriza u tom sektoru najmanje da se oseti. Što se tiče distribucije, u završnoj smo fazi konsolidacije programa, gledamo gde su prazni prostori na tržištu i koje proizvode možemo da prisajedinimo svom portfoliju kako bismo bili interesantni potrošačima. Kada je reč o energetskom sektoru, tu će se kriza najmanje osetiti jer će energija uvek biti preko potreban resurs, tako da sa svojim partnerima nastavljamo rad u tom pravcu.
