Pred nama je dug put

„Kada je regulacija vinskog sektora u pitanju, mi smo trenutno najnaprednija zemlja u regionu i uskladili smo se sa svim zakonima Evropske unije koji se odnose na vinogradarstvo. Ali, kada je reč o problemima i proizvodnji, mi smo na začelju“, rekao je, između ostalog, Darko Jakšić, savetnik u Ministarstvu poljoprivrede, govoreći za Market o tome šta je sve država uradila u sektoru vinogradarstva, šta trenutno radi i šta nas još očekuje

Složićemo se da se poslednjih godina o vinu mnogo češće priča, da sve više znamo šta tražimo kada ga kupujemo ili naručujemo u restoranima, da je ponuda ne samo u restoranima već i u vinotekama i prodavnicama sve bolja – jednostavno, kultura vina u našoj zemlji sada je već na zavidnom nivou. Ali o vinu više „ne brinu“ samo potrošači. Pre nekoliko godina njime su ubrzano počeli da se bave i domaći proizvođači, ali i država. Početkom ove godine na snagu je stupio novi Zakon o vinu, a naša zemlja, sa Ministarstvom poljoprivrede na čelu, učinila je mnogo kako bismo se uskladili sa svim evropskim direktivama i uredbama kada je proizvodnja vina u pitanju. Ali to je samo početak. Pred nama je još mnogo onog što treba promeniti u sektoru vinogradarstva i vinarstva.

Šta je sve urađeno protekle godine u sektoru vinarstva i vinogradarstva?

Urađeno je mnogo kroz finansiranje podizanja novih savremenih zasada, modernizaciju tenologije proizvodnje vina, ali sve je urađeno prvenstveno uz pomoć tvining projekta „Jačanje regulacije vinogradarstva i vinarstva u Srbiji”. U okviru tog projekta, čija je vrednost bila milion i po evra, a koji je finansirala Evropska unija, stručnjaci iz španske regije La Rioha pomogli su nam da donesemo novu zakonsku regulativu koja će biti u skladu sa propisima Evropske unije.

Morali smo da uvedemo Vinogradarski registar, što je osnov svega. Naime, veoma je važno da se svi vinogradi u zemlji popišu i da se sa tačnim podacima nađu u Vinogradarskom registru. Tek kada završimo taj registar, imaćemo mogućnost da dobijamo novac iz fondova za razvoj vinskog sektora. Poslednjih godina radili smo i na usaglašavanju rada državnih enoloških laboratorija, koje sada rade po evropskim metodama i standardima, a naši ljudi prošli su odgovarajuću obuku i osposobljeni su da rade u skladu sa svim propisima i pravilima EU. Projekat je trajao dve i po godine. Odmah posle toga sa novim projektom aplicirali smo za program Evropske unije IPA 2008.

Na šta se odnosi novi projekat?

Na transformaciju geografskog porekla i novu rejonizaciju, odnosno regionalizaciju. Rejonizacija je u našoj zemlji urađena sedamdesetih godina. Prema njoj, imali smo devet rejona, 16 podrejona i 65 vinogorja, sa 150.000 hektara pod vinovom lozom. U skladu sa smanjenim površinama pod vinogradima i novim ekonomskim trendovima, potrebno je da pripremimo novu rejonizaciju, a promenom rejonizacije, Ministarstvo će omogućiti uvećanje vinogradarskih geografskih proizvodnih područja (regiona i rejona), čime će se stvoriti preduslovi za lakši put do oznaka geografskog porekla.

Da li je nova podela već završena i kako će izgledati?

Rejonizacija još nije precizirana, jer će ona biti sprovedena kroz nov tvining projekat. Prema novom Zakonu o vinu, uveli smo nov geografski pojam za vinogradarsko područje – region. U planu je da se vinorodna Srbija podeli na regione: Vojvodina ili Panonska Srbija, Centralna Srbija ili Moravska Srbija i Kosovsko-metohijska Srbija. Ta tri vinogradarska regiona bila bi predodređena za proizvodnju najniže kategorije vina sa geografskim poreklom: regionalnih vina (stonih vina sa geografskim poreklom po starom zakonu).

Šta to znači u praksi?

To znači da se dato regionalno vino može proizvoditi od grožđa 85 odsto iz jednog regiona, npr. Vojvodine, i 15 odsto iz Centralne Srbije, što predstavlja veliko geografsko područje, a omogućava obeležavanje vina sa geografskim oznakama za tu kategoriju. Druga kategorija vina je kvalitetno vino sa geografskim poreklom, koje ima dve potkategorije: kvalitetno vino sa kontrolisanim geografskim poreklom i kvalitetom (KPK) i vrhunsko vino sa kontrolisanim i garantovanim geografskim poreklom i kvalitetom (KGPK).

Svaki region (za proizvodnju regionalnih vina) sastojao bi se od rejona (za proizvodnju kvalitetnih KPK i vrhunskih KGPK vina), čime bi se proizvođačima omogućilo da sa većih geografskih područja proizvode više kategorija vina. U najboljem slučaju, projekat će početi da se realizuje u septembru 2010.

Da li će postojati oznake za vina sa geografskim poreklom?

Hoće, to je još jedna novina usaglašena sa EU zahtevima. Od sledeće godine imaćemo evidencione markice za vina sa geografskim poreklom. Markice će, u zavisnosti od kategorije vina biti zelene (za regionalna vina), crvene (za kvalitetna KPK vina) i ljubičaste (za vrhunska KGPK vina). Na njima će biti vidljivo koje je kategorije vino, godina berbe i drugi podaci i samo ono vino sa geografskim poreklom koje ima tu markicu moći će da se nađe u prodaji.

Zašto se uvode te markice?

Najviše zbog potrošača, koji će sada lako prepoznavati kvalitetnu kategoriju vina i vratiće se funkcija geografskog porekla, a to je da se vino vrednuje na osnovu područja gde je proizvedeno, a ne na osnovu proizvođača. Potrošači će na osnovu boje markice i oznake koja na njoj stoji, a to je GI, KPK ili KGPK, znati o kakvom je kvalitetu vina reč. Na taj način geografsko poreklo dobija pravu funkciju, u prvom planu biće poreklo vina, a onda proizvođač.

Markice se uvode i zbog samih proizvođača, jer one predstavljaju posebnu revijalnu vrednost proizvoda koji je na takav način označen. Ali, ono na čemu najviše treba da radimo jeste promocija domaćeg srpskog vina, a ne pojedinačno promocija proizvođača. Mnogi od potrošača nemaju poverenja u domaća vina, a ovim promenama želimo da im povratimo to poverenje, da im omogućimo da dobiju kvalitet i da ga lako prepoznaju.

Šta se očekuje od proizvođača?

Proizvodnja vina sa geografskim poreklom nije obavezna. Ako proizvođači imaju potrošače za vino koje nema geografsko poreklo, mi se tu nećemo mešati. Međutim, sva pomoć Ministarstva biće usmerena ka proizvođačima vina sa geografskim poreklom, jer su to iskreni proizvođači koji se muče cele godine, ulažu puno rada u vinogradu i u vinariji, trude se da imaju najbolji kvalitet, ali ono što je najvažnije, poštuju specifičnost geografskog područja.

Sledeće godine planiramo da subvencionišemo proizvodnju vina sa geografskim poreklom. Sve kontrole o kojima sam pričao rade se uz određene finansijske izdatke, što će povećati cenu vina, zbog čega će Ministarstvo refundirati proizvođačima 50 odsto troškova. Na taj način pomažemo proizvodnju kvalitetnog srpskog vina i proizvođače koji u uslovima velike konkurencije nemaju dovoljno sredstava.

Prethodnih godina proizvođačima smo davali oko 10.000 evra kako bi unapredili opremu za proizvodnju vina sa geografskim poreklom. Mnogo malih proizvođača koristilo je te usluge, a za uzvrat su ušli u sistem geografskog porekla. Po novom zakonu, postoje određene zabrane koje se odnose na oznake koje stoje na etiketama, što znači da proizvođači na etikete ne smeju da stavljaju ništa što će potrošače dovesti u zabludu.

Koje su to zabrane?

Proizvođač ne sme da stavi oznaku određenog geografskog područja (regiona, rejona, vinogorja, lokaliteta) ako nema rešenje Ministarstva koje se odnosi na tu berbu za tu godinu i određenu količinu. To znači da vino može da bude iz Župe ili iz bilo kog područja i da taj podatak bude istinit, ali ako nema sertifikat da je tamo proizvedeno, takav podatak onda ne sme da se nađe na boci. Osim toga, proizvođači ne smeju da koriste ni reči kojima se zloupotrebljavaju tuđe oznake kao što su „sličan“ ili „kao“, pa da opisuju svoja vina rečima „sličan kao šampanjac“, ili „stil riohe“ ili „tip kjantija“...

Potrošači ne smeju da budu dovedeni u zabludu ni direktno ni indirektno. Indirektno se misli kada nije navedena geografska indikacija, ali je naveden izraz koji se dovodi u vezu sa određenim geografskim područjem, mestom, rekom, to jest geografskim pojmom. Tako, na primer, na etiketi vina bez geografskog porekla ne bi smeo da se navodi podatak da vino dolazi sa „Svete srpske gore“, jer bi to asociralo na Frušku goru ili slično. Proizvođači na etikete ne smeju da stavljaju ni podatke da vina imaju sastojke koje ne sadrže.

Česti su primeri kod nas da proizvođači navode poruke da je njihovo vino lekovito, odnosno preporučljivo za namene koje nisu adekvatne. Sve je to na osnovu novog zakona zabranjeno. To su pravila Evropske unije. Ono što takođe proizvođači ne smeju da stavljaju na etikete jeste i podatak da vina sadrže neke sastojke koje imaju i sva ostala vina, na primer oznaka pro corde ili poruke koje asociraju na blagotvorno dejstvo vina na kardiovaskularni sistem, jer je to karakteristika svih crvenih vina, pa se nijedno vino ne sme izdvajati u deklarisanju. Za sve te zabrane ostavljen je prelazni period od dve godine tokom kojeg proizvođači treba da im se prilagode.

Ono što ne sme da se nađe na etiketama ne sme da se nađe ni u reklamnim materijalima i kampanjama. Česti su primeri da proizvođači na sajmovima i manifestacijama, kao i u stručnoj štampi, budu razmešteni na osnovu geografskih područja, to jest rejona, iako vina pojedinih proizvođača ne dolaze iz tih rejona, odnosno često su poreklom iz Makedonije. Često nazivi samih vinarija sadrže neku geografsku odrednicu, npr. ime mesta ili rejona, a da njihova vina ne potiču iz datog mesta ili rejona, pa čak ni iz naše zemlje. Sve je to, po standardima EU, dovođenje potrošača u zabludu i neprihvatljivo, pa nas čeka veoma dug i naporan put da ispunimo norme koje se od nas traže.

Koliko se radi na promociji srpskog vina?

Za to je najviše zaduženo Ministarstvo trgovine i usluga i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, ali i mi dosta pomažemo proizvođače. Dajemo im sredstva za nastupe na specijalizovanim sajmovima, npr. ProWine u Diseldorfu, i pomažemo da predstave svoja vina na lokalnim sajmovima, pojedinačno ili udruženo. Osim toga, pomažemo i organizatore sajmova. To nisu velika sredstva, ali su značajna. Razvoj vinskog turizma pomažemo i merama ruralnog razvoja.

Sada je završen konkurs za adaptaciju starih objekata za proizvodnju vina koji će imati turističku funkciju. Uvodimo i pomoćne mere za kupovinu nove opreme. Ove godine prvi put je uvedeno kreditiranje za izgradnju vinarija i kupovinu opreme. Postoje i krediti za podizanje zasada koji su najpovoljniji, daju se na 11 godina, sa grejs periodom od tri godine i kamatom od pet odsto. Subvencionišemo i izvoz vina sa deset odsto.

Ali, Ministarstvo poljoprivrede ipak je više zaduženo za zakonodavni deo, sprovođenje određenih mera koje će pomoći razvoju vinskog sektora i proizvodnju uopšte. U svemu tome, sarađujemo sa svim ministarstvima, a posebno sa proizvođačima.

Šta nas čeka u narednih šest meseci?

Narednih meseci čeka nas uvođenje nekoliko pravilnika. Za dva meseca treba da bude usvojen Pravilnik o uslovima za proizvodnju vina i Pravilnik o vinogradarskom registru. Proizvođači grožđa od 1. januara do 31. marta u okviru registracije poljoprivrednih gazdinstava treba da predaju još jedan formular – o upisu u Vinogradarski registar. Treba da uradimo pravilnike o geografskom poreklu i vinarskom registru. Osim toga, treba da sprovedemo i konkurs za kontrolne organizacije koje će raditi kontrolu proizvodnje vina sa geografskim poreklom, konkurs za ocenjivače vina.

Nakon toga imaćemo konkurs za ovlašćene laboratorije. Osim toga, sledeće godine kroz uredbe ćemo sprovoditi program za proizvođače koji će obuhvatati kreditiranje za izgradnju vinarija, adaptaciju i kupovinu opreme, subvencije za podsticanje podizanja zasada, a biće i veće subvencionisanje za autohtone sorte. Pripremili smo i jednu uredbu koja će, nadam se, izaći, a odnosi se na besplatnu analizu vina radi poboljšanja kvaliteta.

Ta odredba propisuje da će proizvođači moći da daju deset uzoraka na besplatnu analizu, a da će nakon analiza dobijati preporuke koje se odnose na kvalitet vina – da li i šta treba menjati u tehnologiji proizvodnje. Pored tih mera podrške, pripremamo i uredbu za unapređenje geografskog porekla, pa bi svim proizvođačima uskoro bila pružena mogućnost da nose oznaku geografskog porekla od berbe 2009. sa duplo smanjenim troškovima.

Sve to treba da se uradi do marta. Mislim da se mnogo radi i da je mnogo već urađeno, ali rezultati u ovoj grani doći će tek nakon izvesnog vremena, jer je sektor vina dugo bio zapostavljen i devastiran. Iako trenutno kroz mere podrške imamo najveće subvencije u regionu za vinogradarstvo i vinarstvo, zbog sporosti obrta kapitala u vinarstvu i viška vina na svetskom tržištu, kao i teške naplate, proizvođači se teško odlučuju za ovu specifičnu proizvodnju.

Međutim, zahvaljujući poboljšanju kvaliteta srpskog vina i povećanju broja mladih porodičnih vinarija, svi smo optimisti. Ukoliko budemo prepoznali kvalitet i specifičnosti naših vina i potencirali domaću proizvodnju, iako je put dug i težak, mislim da ćemo povratiti stari sjaj naših vina. Zato, pijmo srpska vina!

Tekst: Ivana Hibner
Foto: Jelena Vemić