Navike potrošača hrane u Srbiji i susednim zemljama
Potrošnja hrane u budućnosti biće vezana za termin tranzicija ishrane, jer kako se ekonomija bude razvijala, tako će se menjati i sam način ishrane zbog drukčijeg načina života
U svim zemljama zapadnog Balkana postoji grupa potrošača kojoj je prilikom kupovine hrane isključivo važna cena, ali ima i onih koji su spremni da plate više za proizvod višeg kvaliteta, pokazali su najnoviji rezultati istraživanja o ponašanju potrošača hrane u zemljama zapadnog Balkana koje je urađeno u okviru projekta Fokus Balkans.
– Jedan deo potrošača prilikom kupovine hrane ne interesuje apsolutno ništa osim cene – kazala je Žaklina Stojanović, vanredni profesor Ekonomskog fakulteta, na skupu u organizaciji Privredne komore Beograda i Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Stojanovićeva je objasnila da se to u Srbiji pre svega odnosi na potrošače u ruralnim sredinama, iako i u okviru urbane strukture postoji ta grupa. Ona je napomenula da su to potrošači s nižim dohocima, tj. starije stanovništvo i penzioneri.
Međutim, neki građani spremni su da plate i više za proizvod višeg kvaliteta koji je odgovarajuće označen, a to se odnosi na organsku i posebno na tradicionalnu hranu.
– Majke izuzetno vode računa o zdravlju i spremne su da kupe manju količinu kvalitetnijih proizvoda – rekla je Stojanovićeva.
Profesorka je istakla i da određen broj potrošača iskazuje jaku sklonost ka hedonističkom ponašanju jer im je ukus hrane veoma bitan.
– Sve više njih vodi računa o svom zdravlju, pre svega u razvijenim zemljama regiona, Sloveniji, Hrvatskoj i delimično u Srbiji — kazala je profesorka.
U okviru istraživanja Fokus Balkans realizovane su četiri studije fokusirane na različita tržišta i proizvode: voće, zdrava hrana, tj. hrana sa zdravstvenom i nutritivnom izjavom, organska hrana i tradicionalni prehrambeni proizvodi, kao i jedno kvantitativno istraživanje.
U Srbiji se, kako pokazuju rezultati ovog istraživanja, od voća najčešće jedu jabuke, banane i pomorandže, a u omiljeno voće spadaju i jagode i breskve. Od prerađevina se najčešće konzumiraju džemovi i sokovi, dok se konzervisano voće ređe jede jer ovdašnji potrošači nemaju tu naviku. Džem se najčešće jede u domaćinstvu kao obrok, poslastica ili kao sastojak za druge vrste poslastica, dok se sokovi piju kod kuće, kod prijatelja, na poslu i u kafićima.
Konzumacija sušenog voća najčešće se vezuje za zimu, post i praznike kao što je Božić, a u Srbiji se najviše jedu suve smokve, šljive i grožđe. Istraživanje je pokazalo i da je za konzumaciju voća ruralnom stanovništvu motiv zdravlje, dok je urbanom stanovništvu motiv prijatan ukus i osećaj zadovoljstva.
Voće se u gradovima najčešće kupuje u supermarketima, dok je u manjim sredinama kupovina vezana za dopremanje voća direktno s farme ili iz malih prodavnica. Sušeno voće obično se kupuje u specijalizovanim prodavnicama, tzv. prodavnicama zdrave hrane, supermarketima ili na pijaci (grad), dok se džemovi često pripremaju u domaćinstvima. Srpski potrošači voće dovode u vezu sa zdravim životom i izbalansiranom ishranom i uglavnom ga smatraju zdravom i ukusnom hranom. Najvažnije prepreke za njegovu konzumaciju jesu dostupnost, cena i nedostatak vremena.
Tipični potrošači hrane sa zdravstvenim tvrdnjama jesu dobro situirane, informisane i urbane žene. Majke daju prednost komercijalnim tvrdnjama, dok stariji više pažnje obraćaju na zdravstvene tvrdnje. Većina potrošača je neobrazovana kada je reč o ovoj vrsti proizvoda i iskazuje otpor prema interpretaciji složenih naučnih tvrdnji. Proizvodima sa zdravstvenim tvrdnjama koji su duže prisutni na tržištu se veruje, dok se novi odbacuju.
Organsku hranu konzumiraju i starije osobe i osobe sa zdravstvenim problemima, ali usled ekonomskih barijera potrošači nisu u mogućnosti da povećaju njenu potrošnju. Prepreke za konzumaciju ove vrste hrane su i neinformisanost i nedostatak znanja potrošača o ovoj kategoriji proizvoda, kao i nedovoljna dostupnost organske hrane u lancu maloprodaje.
Tradicionalnu hranu ispitanici jedu na dnevnoj bazi, tj. stalno. Obično je jedu za ručak, ali i za druge glavne obroke tokom dana – doručak i večeru. Najčešće spominjana tradicionalna hrana je sarma, kajmak, pasulj, gibanica, kačamak, proja. Omiljeno mesto kupovine tradicionalne hrane jesu pijace, ali i specijalizovane radnje kao što su mesare. Potrošači smatraju da su tradicionalni proizvodi zdravi, bez konzervansa, veštačkih boja i ostalih aditiva.
Potrošnja hrane u budućnosti biće vezana za termin tranzicija ishrane, jer kako se ekonomija bude razvijala, tako će se menjati i sam način ishrane zbog promenjenog načina života.
– Mora se voditi računa u okviru nacionalne ekonomije pre svega o javnom zdravlju i promeni ishrane, jer to nije pitanje samo proizvođača i potrošača, već i javne politike kako bi se izbegao porast bolesti – navela je Stojanovićeva i ukazala na potrebu edukacije potrošača.
Projekat Fokus Balkans traje tri godine, od oktobra 2008. do oktobra 2011, njegova vrednost iznosi tri miliona evra, a istraživanje se sprovodi u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Makedoniji i Sloveniji. Realizaciju projekta finansira Evropska komisija (EK), a učestvuju Ekonomski fakultet, IPSOS Strategic Marketing i SEEDEV.
Rezultati naučnih istraživanja u okviru projekta doprineće, između ostalog, i ostvarivanju Sedmog okvirnog istraživačkog plana (FP7) EK.
Tekst: Marija Škrbić
