Za 30 odsto ili 44,3 miliona potrošača u 11 zemalja CEE regiona, uključujući potrošače i članove njihovih porodica, supermarketi su osnovni kanali snabdevanja.
Taj kanal najviše koriste potrošači u Ukrajini i Slovačkoj (52, odnosno 50 odsto)
Moderni prodajni formati veoma su popularni u regionu Centralne i Istočne Evrope uprkos ekonomskoj krizi koja je poslednjih godina zahvatila ceo svet. Tako je 68 odsto potrošača u posmatranom regionu izjavilo da su hipermarketi, supermarketi i diskonti mesta na kojima ostavljaju najviše novca prilikom kupovine, pokazuju rezultati istraživanja Incoma GFK. Oni su dobijeni na osnovu konačnih podataka sakupljenih u Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Češkoj, Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji (urbana populacija), Srbiji, Slovačkoj, Sloveniji i Ukrajini.
Prema rezultatima istraživanja koje je sproveo Incom GFK tokom 2010. godine, a koje je Market preuzeo od PMR-a, za 30 odsto ili 44,3 miliona potrošača u 11 posmatranih zemalja tog regiona, uključujući i potrošače i članove njihovih porodica, supermarketi su osnovni kanali snabdevanja. Taj kanal najviše koriste potrošači u Ukrajini i Slovačkoj (52, odnosno 50 odsto), a nakon njih kupci u Hrvatskoj (44 odsto). S druge strane, u Poljskoj, Češkoj i Rumuniji najmanje je potrošača koji se opredeljuju za kupovinu u supermarketima.
Za oko 37,4 miliona ili 25 odsto potrošača u pomenutim zemljama hipermarketi su najvažnija mesta za kupovinu hrane. Oni su popularniji od drugih kanala u urbanim sredinama Rumunije, Češke i Slovačke. U isto vreme samo devet odsto potrošača u Bugarskoj hranu najradije kupuje u hipermarketima.
Diskonteri su najpopularnija mesta za kupovinu među 16 odsto domaćinstava u regionu CEE. Tih kanala prodaje nema među vodećim kanalima Bugarskoj i Srbiji, gde su male radnje i drugi prodajni formati najpopularniji kao mesta za kupovinu hrane (53, odnosno 60 odsto).
Jedino su u Poljskoj (za 30 odsto kupaca) diskonteri popularniji od ostala dva kanala prodaje – supermarketa (11 odsto) i hipermarketa (27 odsto). S druge strane, veliki procenat potrošača u Poljskoj (32 odsto) i dalje najviše voli da hranu kupuje u malim radnjama i drugim prodajnim formatima. Broj radnji u Poljskoj generalno opada, iako se u isto vreme povećava broj velikih formata. Prema rezultatima poljske državne statistike, broj supermarketa u toj zemlji tokom 2009. godine opao je za 11,4 odsto.
Najvažniji kanali prodaje hrane u Rumuniji jesu hipermarketi (za 46 odsto potrošača), a potom diskontne radnje (22 odsto). Supermarketi u toj zemlji imaju najmanji udeo među velikim formatima (12 odsto). Uprkos padu koji je zabeležen u FMCG sektoru tokom 2009. godine, hipermarketi i supermarketi u Rumuniji beleže porast u ukupnom trošenju porodica.
U Češkoj, najpopularniji ritejl kanali jesu hipermarketi (40 odsto), koje prate diskonti (24 odsto). Samo 17 odsto čeških kupaca bira supermarkete kao glavna mesta za kupovinu hrane, dok 19 odsto njih to radi u malim radnjama i drugim formatima. Kriza nije uticala na Čehe da znatnije promene sopstvene navike u kupovini.
U Mađarskoj i Slovačkoj opredeljenje kupaca za prodajne formate je slično. Najveći broj potrošača u tim zemljama odlučuje se za hipermarkete (32, odnosno 37 odsto), a male radnje i druge formate u obe zemlje najčešće bira 30 odsto kupaca. Supermarketi i diskonti popularni su među 21, odnosno 17 odsto potrošača u Mađarskoj, dok 25 odsto Slovaka bira supermarket, a samo osam odsto diskonte.
Ipak, hipermarketi mogu da izgube vodeću poziciju u obe zemlje. Prema istraživanju agencije Trimo, kupci u Slovačkoj izbegavaju hipermarkete jer više vole manje formate kao što su supermarketi i male lokalne radnje, koje, prema njihovom mišljenju, nude bolje usluge.
U Mađarskoj, značaj supermarketa stabilno raste od 2006. godine. Prema podacima GFK Mađarska, ne očekuje se da će učešće hipermarketa rasti sledećih deset godina, ali se veoma velika aktivnost i porast značaja očekuje u kanalu supermarketa i diskonta.
Dok moderni prodajni formati postaju sve popularniji u regionu, nastavlja se i tržišna koncentracija. Prema podacima Incoma GFK, najveća koncentracija beleži se na slovenačkom tržištu jer se tamo gotovo 100 odsto slovenačkih potrošača odlučuje za neki od top 10 trgovinskih lanaca kao mesta za kupovinu.
Učešće 10 najvećih lanaca je veliko i u Slovačkoj i u Mađarskoj (90 i više odsto), kao i u Češkoj (85 odsto).
U Rumuniji, top 10 najvećih lanaca posećuje 72 odsto potrošača, a u Poljskoj 59 odsto. Tržište je najmanje koncentrisano u Bugarskoj, gde najvećih 10 lanaca drži 48 odsto tržišta.
Najveći internacionalni lanci nalaze se u većini posmatranih zemalja. Metro/Makro posluje u osam zemalja regiona, dok Billa, Kaufland, Lidl and Spar/Interspar posluju u šest. Interex, Konzum, Penny Market and Real posluju u samo tri zemlje.
