Nacionalna agencija za regionalni razvoj sprovela je od 14. marta do 4. aprila 2011. godine istraživanje na uzorku od 3.096 malih i srednjih preduzeća na celoj teritoriji Srbije. Anketirana su mala i srednja preduzeća i preduzetnici, odnosno poslovni subjekti koji su predali godišnje finansijske izveštaje za 2009. godinu, kao i preduzetnici koji su u sistemu PDV-a.

Cilj istraživanja bio je da se sagledaju stvarno stanje, problemi i potrebe sektora MSPP kako bi se donele odgovarajuće mere za njegov rast i razvoj. Upitnik se sastojao od osam celina i sadržao je pitanja kojima su obuhvaćeni svi relevantni aspekti poslovanja: opšte karakteristike privrednog subjekta, poslovanje, tehničko-­
-tehnološki aspekt, inovacije, finansijski pokazatelji, tržišni aspekt poslovanja, potrebe za nefinansijskim uslugama, ljudski resursi.

Časopis Market prenosi najzanimljivije detalje pomenutog istraživanja.

Opšte karakteristike

Najčešći izbor pravne forme poslovanja jeste d.o.o. (86 odsto anketiranih). Duže od šest godina posluju tri četvrtine anketiranih, a među njima 42 odsto duže od 11 godina. Većina vlasnika pripada zrelom starosnom dobu, 67 odsto ispitanika ima između 36 i 55 godina, dok je samo 13 odsto mlađih od 35 godina. Mlađi poslodavaci zastupljeni su kod poslova manjeg obima i nižeg stepena složenosti (u radnjama i mikropreduzećima), dok stariji poslodavci preovlađuju kod srednjih i malih preduzeća.

Na vrhu vlasničke/upravljačke hijerarhije svake pete anketirane firme je žena, uglavnom kod manjih preduzeća čija su delatnost zdravstvene usluge i saloni za negu i rekreaciju. Dok u regionu Beograda svaka četvrta firma na čelu ima žene, u regionu Šumadije i zapadne Srbije preduzetnice vode svaku sedmu firmu.

Finansiranje

Spoljne izvore finansiranja za investicije koristilo je 44 odsto ispitanika, što je za 11 odsto više nego 2010. godine. Spoljne izvore finansiranja obrtnih sredstava koristilo je 24 odsto ispitanika, što je za tri odsto više nego 2010. godine.

Spoljni izvori finansiranja poslovanja podrazumevaju u domaćim uslovima najpre korišćenje kredita komercijalnih banaka (kod 28 odsto anketiranih), a relativno manji značaj imaju krediti državnih fondova, pozajmice od prijatelja ili partnera, lizing, inokrediti, uzimanje garancija i na kraju donatorska podrška. Upečatljivo je smanjenje udela domaćih kredita u izvorima eksternog finansiranja od 2009. godine, kada je, prema rezultatima ankete, iznosilo 40 odsto. Uočljivo je povećanje udela korisnika kredita koje plasiraju državni fondovi i institucije sa 10 odsto u anketi iz 2009. godine na 16 odsto prema anketi sprovedenoj u 2011. godini, što se može pripisati plasiranju vladinih podsticajnih programa.

Komercijalna ponuda poslovnih banaka je nestimulativna i nedostižna za veliki broj pripadnika ovog sektora zbog visokih kamata, teškoća kod pribavljanja instrumenata obezbeđenja kredita, bankarske provizije, limitiranih iznosa kredita i duge procedure za odobravanje kredita.

Potrebu za poboljšanjem tehničko-tehnoloških uslova poslovanja realizovalo je 63 odsto anketiranih kroz investicije u prethodne tri godine. Istraživanje je pokazalo izvesno oživljavanje investicionih aktivnosti, budući da je udeo firmi koje su imale investicione aktivnosti veći za 16 indeksnih poena nego prethodne godine. Investicioni optimizam ima većina anketiranih MSPP, jer je udeo ispitanika koji planiraju nove investicije u naredne tri godine (62,5 odsto), u ukupnom broju anketiranih, veći za deset odsto nego prethodne godine i za dva poena nego 2009.

Stanje, potrebe i problemi preduzetnika u Srbiji

Pozitivna je činjenica da u strukturi ulaganja udeo koji se odnosi na nabavku opreme (61 odsto) preovlađuje nad ulaganjem u poslovni prostor (34 odsto) i nad veoma skromnim ulaganjem u sticanje prava industrijske svojine (pet odsto). Sudeći prema rezultatima ankete, najviše investicionih aktivnosti MSPP u naredne tri godine može se očekivati u oblasti zdravstva, grafičkih delatnosti, informacionih tehnologija, saobraćajnih usluga i servisiranja motornih vozila.

Tržišni aspekt poslovanja

Učešće domaćeg tržišta u ukupnom plasmanu proizvoda i usluga učesnika ankete i dalje je dominantno (70 odsto), ali je manje nego prethodne godine (za sedam procentnih poena).

Izvozni poslovi preduzetnika koji u strukturi ukupnih plasmana učestvuju sa 30 odsto veći su za sedam procentnih poena nego prethodne godine.

Vodeći deo izvoznih aktivnosti i dalje se odvija u proizvodnom sektoru budući da 51,5 odsto anketiranih iz ove oblasti plasira proizvode na strano tržište, od čega 19 odsto u zemlje neposrednog, a 20 odsto u zemlje šireg okruženja.

Dominantna usmerenost MSPP ka domaćem tržištu evidentna je i kod nabavke sirovina i repromaterijala, ali je uočljiv porast broja uvoznika iz redova anketiranih preduzetnika s udela od 22 odsto prethodne godine na 33 odsto u tekućoj godini.

Ispitanici su rangirali stepen ograničenja određenih faktora za veći tržišni nastup: na vrhu skale ograničenja nalazi se velika konkurencija, a odmah iza toga mala tražnja i nelojalna konkurencija. Zatim slede monopolsko ponašanje velikih firmi, ograničeni sopstveni kapaciteti, nedostižnost javnih nabavki i na kraju, nedovoljna informisanost o tržišnim potencijalima.

Istraživanje je potvrdilo da preduzetnici nedovoljno koriste mogućnost za prevazilaženje dela tržišnih ograničenja kroz udruživanje i poslovno povezivanje. Potrebu malih firmi za udruživanjem prepoznalo je svega 15 odsto anketiranih.

Tehničko-tehnološki aspekt

Svaki drugi ispitanik raspolaže opremom srednje generacije, stare između pet i devet godina, skoro svaki treći ima opremu stariju od 10 godina, a skoro svaki peti posluje sa savremenom opremom. Karakteristično je da savremenu opremu koristi 43 odsto ispitanika iz regiona Beograda, a svega 11 odsto iz regiona južne i istočne Srbije, što (uslovno) može biti pokazatelj razlika u nivou konkurentnosti.

Standardi kvaliteta

Svaki četvrti ispitanik poseduje sertifikate o uvedenim standardima kvaliteta. Sertifikacijom je obuhvaćeno najviše firmi iz prerađivačke delatnosti. Naglašena je regionalna neravnomernost firmi koje poseduju određene sertifikate standarda kvaliteta. U gradu Beogradu i Južnobačkom okrugu svaka treća, a u Moravičkom okrugu svaka četvrta anketirana firma ima sertifikate za neki od standarda kvaliteta, dok je u najnerazvijenijim okruzima tek svaka deseta firma sprovela postupak sertifikacije.

Veći deo ispitanika ne razmišlja o uvođenju standarda kvaliteta u narednom periodu, a reč je pretežno o radnjama i mikropreduzećima iz oblasti trgovine na malo, rekreacije, poslova s nekretninama, obrazovanja...

Inovativnost
Svaka sedma firma sprovodi sopstvene inovativne aktivnosti, a svaka četrnaesta ostvaruje inovativnu saradnju s drugim privrednim subjektima ili institucijama. Ipak, svako četvrto srednje preduzeće odgovorilo je da sprovodi sopstvene inovacije, a svako osmo da ima trajniju saradnju s institucijama. Efekti sprovedenih inovacija u 54 odsto slučajeva odnosili su se na uštedu repromaterijala i energenata, a u 46 odsto na smanjenje troškova radne snage.

Svega 22 odsto anketiranih zaštitilo je neki od oblika intelektualne svojine, mada treba reći da je taj udeo za šest procentnih poena veći nego prethodne godine i jedanaest nego 2009. Šezdeset dva odsto zaštićenih prava odnosi se na robnu marku, 21 odsto na industrijski dizajn i samo osam odsto na patente.

Korišćenje spoljne stručne podrške

Spoljnu stručnu podršku koristilo je oko 62 odsto anketiranih preduzetnika. Anketirani preduzetnici u pogledu spoljne stručne podrške još uvek se najviše oslanjaju na svoje knjigovođe ili poslovne partnere i kolege iz istog biznisa. Korišćenje profesionalnih konsultanata iz institucionalne mreže ili privatnih agencija nije postalo redovna pojava kod domaćih preduzetnika.

Kao stručnu podršku, preduzetnici su najčešće koristili pravni, finansijski i drugi konsalting, po ukazanoj potrebi, a potom obuke, informatičku podršku i podršku za uvođenje standarada kvaliteta.

Ostala podrška odnosila se na informisanje o tehnologijama, promociju firme, istraživanje tržišta i poslovno povezivanje.

Prepreke i problemi u poslovanju

Najveće prepreke u poslovanju nalaze se u nedostatku povoljnih izvora finansiranja i u zakonodavnom okviru. Naglašen je i problem nedostatka radnika odgovarajućih kvalifikacija. Iza toga, po redosledu dolazi neusklađenost poslovanja sa zahtevima standarda kvaliteta i nedostatak informacija o tržištima, kao i tehnologijama. Od ostalih problema ispitanici su navodili otežanu naplatu potraživanja, nelojalnu konkurenciju, monopolsko ponašanje velikih preduzeća, javne nabavke i korupciju.

U okviru zakonskih rešenja i administrativnih procedura anketirani preduzetnici izrazili su najveće nezadovoljstvo dugim i skupim postupcima prilikom izdavanja građevinskih dozvola, uslovima za uknjižbu nepokretnosti, kao i poreskim propisima i procedurama.

Kod poreske politike, naročito je naglašen problem neusklađene dinamike plaćanja PDV-a, kao i preveliko administriranje i rigidan stav poreske administracije. Navedeni su i problemi visine lokalnih taksi i neujednačenosti njihovih iznosa po opštinama. Osim toga, ukazano je i na potrebu regulisanja režima naplate potraživanja.

Otežana naplata potraživanja jedan je od najčešće pominjanih problema u finansijskoj sferi poslovanja MSPP.

Među anketiranim preduzetnicima 59 odsto izmiruje svoje obaveze prema dobavljačima u periodu kraćem od 30 dana (90 odsto u roku kraćem od 60 dana), dok 35 odsto uspeva da u istom roku naplati svoja potraživanja (66 odsto za manje od 60 dana).

S težim posledicama krize suočava se oko 45 odsto ispitanika iz južne i istočne Srbije, naspram 31 odsto firmi iz regiona Beograda.

Ekonomska kriza odražava se na mnoge aspekte tekućeg poslovanja anketiranih preduzetnika, ali pre svega na zaoštravanje hroničnog problema otežane naplate potraživanja i smanjenje tražnje za robom i uslugama s domaćeg tržišta, ka kojem je inače orijentisan najveći deo sektora MSPP. Osim toga, izražen je i problem blagovremenog servisiranja kreditnih obaveza i nepovoljno dejstvo oscilacija deviznog kursa.

Poslovni planovi

Većina anketiranih preduzetnika namerava da nastavi poslovanje uz povećanje (44 odsto) ili zadržavanje njegovog obima (48 odsto) u naredne tri godine. O negativnim ishodima razmišljalo je osam odsto ispitanika, od kojih četiri odsto o smanjenju obima poslovanja, tri odsto o gašenju firme, a jedan odsto o prepuštanju poslova drugima.

Prema sopstvenoj oceni, najviše anketiranih nalazi se u zoni prosečno uspešnog poslovanja (61 odsto naspram 57 odsto prema anketi iz 2010. godine). Svaki sedmi ispitanik smatra da posluje veoma uspešno, a svaki dvadeseti svoje poslovanje ocenjuje kao neuspešno.
U pogledu preduslova za unapređenje poslovanja ispitanici su ispoljili velika očekivanja od države (u smislu veće podrške i smanjenja ograničenja) i rastuća očekivanja od lokalne samouprave. Veća podrška poslovnih banaka bila bi takođe (nesumnjivo) delotvorna. Ispitanici su ocenili da spoljni faktori, odnosno faktori koji deluju izvan poslovnog subjekta, opredeljuju uspešnost njihovog poslovanja.